Intervju Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, dnevnim novinama "Glas javnosti"

Monopolisti i tajkuni pljačkaju građane

Siromaštvo, neobrazovanost, apatija i nasleđeni strah od vlasti idealni su uslovi da se uspostavi kolumbijski model države. Problemi su dodela frekvencija, haos i nezakonitost u toj oblasti

Stiče se utisak da je Savet za borbu protiv korupcije neaktivan u poslednje vreme. Da li je problem u tome što je planirano njegovo gašenje?

- Poslednjih meseci su mediji, koji to inače nisu bili do sada, bili prilično zatvoreni za rad Saveta. Neki mediji su, kao što je RTS, za rad Saveta potpuno nezainteresovani svih ovih pet godina. Već nekoliko meseci dajemo odgovore na pitanja novinara, ali se to kasnije ne objavi. Pritisak vlasti na medije dodelom frekvencija, u postupku privatizacije medija i na druge načine, doveo do potpunije kontrole medija. Nečovečna i sramna kampanja protiv Ivane Dulić-Marković opovrgava ovakav stav. Stiče se utisak da vlada ne kontroliše medije, već da ih kontroliše neko moćniji od vlade. Kampanje koje se vode na ovaj način dokazuju da mediji nisu slobodni, da su oni paravan za neke drugačije obračune koji nemaju suštinsku vezu ni sa novinarstvom ni sa interesima građana. Ili je vlada toliko podeljena partijskim interesima i interesima koji zastupaju te partije da na ovaj način ratuju jedni protiv drugih uz upotrebu medija.

Koje su, po vama, najveće korupcionaške afere u Srbiji?

- Savet nisu zanimale afere već slučajevi krupne, dominantne korupcije zbog koje nije moguće govoriti o zaštiti opšteg, javnog interesa, o izgradnji institucija, o uspostavljanju vladavine prava... Čak se i sam pojam i suština javnog, opšteg dobra zagubio u ovom haosu koji se namerno stvara i održava. Afere su nastajale u medijima, ili su pripremane na drugim mestima. pa plasirane i to je bio jedan od načina da se problemi ne rešavaju, da se suština problema ne vidi jasno. Vlasnici medija sa vlasnicima svega ostalog u našoj zemlji posle toga zadovoljno trljaju ruke - profit je porastao, građani su imali utisak da svi istražuju i nisu primetili da državni organi koje oni plaćaju ne istražuju uzroke zbog kojih je došlo do tako krupne povrede zakona, do pljačke, do nestajanja državnog vlasništva, ne istražuju kako je moguće da se državni posao obavlja u privatnom interesu.

Koliko je u tim aferama i mutnim poslovima oštećena država, odnosno njeni građani?

- Cilj korupcionaških poslova je zgrtanje ogromnog bogatstva pljačkanjem državne imovine, društvene imovine i građana. Nije teško izračunati koliko monopolisti zarade jer se ne primenjuju antimonopolski propisi, koliko su građani osiromašeni zbog monopola u maloprodaji, koliko su marže više kod nas nego u drugim zemljama.

Da li ste u vašim istraživanjima tih afera došli do sprege između vlasti i tajkuna?

- Tajkuni imaju vlast kakva im odgovara i sve čine da ovako stanje traje što duže, makar dok se sve ne "privatizuje". Kad se taj "posao", uz pomoć vlasti završi, oni će insistirati na uspostavljanju pravila, zakonitosti, zaštiti privatne svojine, znači insistiraće na uspostavljanju države koja će zaštititi stečena bogatstva i privilegije. Ne znam da li će taj kolumbijski model ovde u Evropi uspeti, ali političke stranke uporno rade na tome. Siromaštvo građana, neobrazovanost, apatija i nasleđeni strah od vlasti su idealni uslovi da se ovakav model uspostavi.

Koji se ljudi najčešće spominju i u kojim poslovima?

- LJudi su bitni za krivično-pravne procese, za nas bi trebalo da budu bitni uzroci korupcije, stvaranje uslova da se ona obuzdava kroz stvaranje institucija, donošenje dobrih zakona i uspostavljanje dobre vladavine i posebno da bude bitno zašto tih krivično-pravnih procesa nema protiv glavnih aktera.

Kako se osećate kad vidite da nijedna afera nije isterana do kraja, pa čak ni procesuirana?

- Korupcija je krivično delo i borba protiv korupcije je krivično gonjenje i kažnjavanje krivaca i oduzimanje imovinske koristi. Za takvu borbu su potrebne moćne, stručne i nezavisne institucije. Znači, i u moći s kojom raspolažu, oruđima i podrškom da su moćnije od tajkuna, ali one to nisu, niti se stvaraju uslovi da to budu. Još veći problem je korupcija koja se ne može svesti samo na ovaj krivično-pravni problem. To je trgovina uticajima, politička korupcija, uticaj tajkuna na vlast. Često se ne bi mogla dokazati "krivica" kad se predloži loš zakon, kad se ugrade mehanizmi da se neko okoristi, kad se neki zakon ne donese ili ne stvore uslovi za njegovu primenu godinama. Proces privatizacije se odvija u uslovima potpuno nedefinisane i nezaštićene svojine, u uslovima potpune nesigurnosti ugovaranja i ulaganja, pa zato privatizacija često poprima obeležja organizovanog kriminala. To su oni mehanizmi koje je do perfekcije usavršio prethodni režim jer je pospešivao korupciju i uz pomoć korupcije vladao tako dugo, izigravao sankcije, finansirao ratove, finansirao virtuelnu stvarnost u kojoj smo tako dugo živeli.

Da li ste u međuvremenu saznali nešto novo, odnosno otkrili "prljave" poslove?

- Dodela frekvencija poseban je problem kojim bi trebalo da se bavi Savet, kao i haos i nezakonitost u ovoj oblasti, koji se ne smanjuju. Da li su mogući slobodni izbori gde ne postoji slobodan protok informacija i gde se ne stvaraju uslovi za pluralizam mišljenja? Ako izbori nisu slobodni, ne mogu se stvoriti demokratske institucije i kontrola vlasti, znači vrtimo se u krug, ali to nije novo.

Da li vam je ikada prećeno, s obzirom na optužbe koje ste iznosili?

- Nije.

Imate li i dalje problema sa finansiranjem Saveta i ko je tu direktno odgovaran?

- Sada ne kao ranije, ali se novac za rad Saveta svake godine smanjuje. Vlada istrajava u dokazivanju da je ulaganje u borbu protiv korupcije trošak i tako ga prikazuje građanima, a ne investicija koja se višestruko isplati.

Brend za Vladu je Guča

Brend za vladu je Guča, a ne borba protiv korupcije. Vlada smatra da će ovako korumpirana zemlja i vlast postati brend ako što više finansira ovakve manifestacije i finansira partijska ulizivanja građanima iz "nacionalnog programa". Da li se primećuje da u tom programu nema ozbiljnih programa za obrazovanje i pravosuđe.

Priča o "Mobtelu" nije završena

Mobtel je prodat Norvežanima. Da li je sa tim ova priča završena?

- Nije, treba istražiti koliko je država, odnosno građani izgubili zbog nezakonitog oduzimanja frekvencija "Mobtelu", koji je uradila vlada u obračunu sa Karićem. Zašto je jednu profitabilnu firmu čiji je bila suvlasnik urušila zato što nije uspela, zbog korupcije, da uspostavi suvlasničke odnose u realnim procentima.

Finansiranje stranaka

Mislite li da će nova Agencija protiv korupcije nastaviti vašim stopama ili će biti potpuno marginalizovana i raditi po direktivi vlade?

- Nacrt zakona o novom telu, koji je predložilo Ministarstvo pravde, nema za cilj borbu protiv korupcije, već formalno ispunjavanje zahteva Saveta Evrope da se to telo uspostavi i uz to, za vladu vrlo poželjno, ukidanje dosadašnjih institucija za borbu protiv korupcije. Važno je uočiti da je iz tog nacrta izostavljeno finansiranje političkih stranaka. Finansiranje političkih partija je jedna od najvažnijih oblasti za borbu protiv korupcije, i Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije je predviđeno da se novo telo, između ostalog, bavi i ovim problemom. Kontrolom finansiranja stranaka se, prema važećem zakonu, bavi Odbor za finansije Narodne skupštine, dakle stranke same kontrolišu finansiranje. To uporno sprečavanje da se finansiranje stranaka učini makar malo javnim, da se makar uključi u nadležnost jednog tela za koje se i pre njegovog osnivanja vidi da će biti pod potpunom kontrolom vlade, jasno govori koliko je političarima u Srbiji važno da se prikriju izvori finansiranja stranaka, odnosno interesi koji motivišu finansiranje stranaka. Zakonom o nezavisnoj revizorskoj instituciji, koji je donet krajem prošle godine, ali se ne primenjuje, ovoj instituciji nije propisana nadležnost kontrole finansiranja političkih stranaka, što govori o jasnoj nameri da se kontrola finansiranja ne obavlja ni u buduće.