Vlada i korupcija

Glavni oslonac vlasti u korupciji predstavalja partijska svojina nad javnim preduzećima i nacionalnim resursima, kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Kakvi su dosadašnji učinci Vlade Srbije u suzbijanju korupcije?

Vlada Srbije ne suzbija korupciju, ona, nasuprot tome, pravi uslove za što veću korupciju. Mislim da se u Srbiji sada može jasno videti jedna partijska država gde su čak i državne nadležnosti podeljene po partijskoj vertikali. Tako da mi možemo da kažemo da imamo osnovne antikorupcijske zakone i da su neke institucije stvorene, ali to je samo paravan. Iza tog paravana se dešava suština, a suština je da glavni oslonac vlasti predstavlja partijska svojina nad javnim preduzećima i nacionalnim resursima. A iza svega toga, zapravo, stoje tajkuni. U takvim slovima korupcija ima uslove da bude sve veća i ona, zaista, jeste sve veća.

Zbog čega u Srbiji i dalje ne postoji politički interes da se uspostavi vladavina zakona?

Zato što još nije završena tranzicija, odnosno, velika pljačka još traje. Zato se i odvija proces privatizacije potpuno van institucionalnog okvira. Znači, zakoni su prava «Meka» za korupciju i mislim da  među političkim strankama  postoji stav da bi jedna pravna i odgovorna država samo pokvarila taj ambijent i kao da neko sve vreme pokušava da napravi kolumbijski model države. Ne znam da li će to moći, ali Srbija je zemlja iznenadjenja – moguće je.

Savet za borbu protiv korupcije smatra i da će Nacionalni investicioni plan, koji sprovodi Vlada Srbije, doprineti značajnom porastu korupcije. Da li biste to objasnili?

To je način da političke stranke na vlasti, a bogami i one u opoziciji, ogroman novac dobijen u nekim privatizacijama potroše na kampanju za izbore. Ministar za kapitalne investicije taj Nacionalni investicioni program, u spostvenoj režiji, primenjuje sve ove tri godine, pošto novca iz budžeta na raspolaganju ima koliko god želi. Imamo jedan vrlo dobar primer baš iz Čačka, odakle je i taj ministar.U tom gradu je dat ogroman novac za rekonstrukciju železničke stanice. Ali tu postoji problem, tamo nema vozova, tačnije najviše dva voza dnevno prođu kroz grad. Sada je dat novac i za Dom zdravlja, koji bi služio železničarima, ali mislim da tamo nema ni železničara. Nema taj nacionalni plan nikakve veze ni sa nacionalnim niti sa inveticijama, jer da ima onda bi to značilo da postoji jedan dobar i promišljen plan, upućen skupštini i sa jasnim procedurama kako nešto uopšte može biti nacionalna inveticija. Ali, ovako, gde god za njih treba neko da glasa oni će neki sokak da asfaltiraju.

Koje institucije smatrate najvećim izvorima korupcije u Srbiji?

Pre svega, Vladu Srbije. Umesto da stvara uslove za borbu protiv korupcije ona je stvarala uslove da korupcija bude što veća. Vratili smo se u prethodno vreme kada je korupcija bila način vladanja i kada je vlast pospešivala korupciju da bi lakše vladala. Zapravo, zbog toga se i održavaju javna preduzeća koji su, stvarno, pravi izvori korupcije. Ta preduzeća su oslonac strankama na vlasti, ona su postala partijska svojina. Sa tim se preduzećima i ne gazduje kao sa državnom svojinom, sa njima se gazduje kao sa pravom partijskom svojinom. Ovde je vlast prosto neograničena. Partije rade sve što im padne na pamet, a, bogami, što-šta ima pada na pamet.

Šta bi trebalo da podrazumeva program efikasnog suzbijanja korupcije u Srbiji?

Pre svega, donošenje zakona i stvaranje institucija. Mi smo svedoci da su osnovna četiri antikorupcijska zakona - Zakon o javnim nabavkama, Zakon o sukobu interesa, Zakon o finasiranju političkih stranaka i Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja – negde čak i pospešili korupciju. Čudno zvuči, ali mislim da bi jednom kritičkom analizom vrlo lako došli do tog zaključka. Zašto? Zato što ti zakoni nisu primenjeni i nisu stvorene intitucije koje mogu nesmetano da sprovode te zakone. Borba protiv korupcije jeste stvaranje tog institucionalnog okvira, znači donošenje dobrih zakona i pravljenje ambijenta vladavine zakona, gde ćete imati dobre institucije koje su odgovorne, samostalne i koje traju. Borba protiv korupcije ne može kampanjski da se radi.