Usvajanjem manjkavog izveštaja u kojem nema ni imena donatora, niti ukupne sume koju su političke partije zaista potrošile u predizbornoj kampanji, Republička izborna komisija pokušala je da stavi tačku na priču o nezakonitostima prilikom finansiranja stranaka. Kada su u pitanju donatori, stranke su pokazale zavidno jedinstvo - nema priče o tome, kao što nema ni međusobnog optuživanja. 

Stručnjaci smatraju da je odgovor na tu temu veoma jednostavan - kada bi otkrile tajkune, stranke bi obnarodovale čije će interese zastupati dok su na vlasti, a RIK o tome ćuti jer je političko telo sastavljeno upravo od predstavnika stranaka. 

RIK je preksinoć usvojio izveštaj o finansiranju kampanja za izbore 21. januara, u kojem je utvrđeno da je granicu prekoračio jedino Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić, stranka koja je, inače, odavno politički eliminisana. Dugovi i manja neslaganja u računu kod pojedinih stranaka predstavljaju beznačajnu stavku, ali je zato potpuno izostavljeno ko ih finansira, koliko su novca dobile i koliko im realno košta kampanja. Po oceni stručnjaka, time su i javno priznale koliko su transparentne i do koje mere su spremne da se suoče sa korupcijom. 

- Najozbiljnija korupcija jeste upravo oko finansiranja stranaka jer kada bismo znali ko finansira pojedine stranke, onda bismo znali i čije interese zastupaju. Znali bismo zašto se donose pojedini zakoni ili se pak ne donose, i zašto su loši - kaže Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. 
Ona dodaje da „ne možemo ni saznati kako se stranke finansiraju jer je Zakon upravo tako i napravljen da se nikada ne sazna, a od stranaka ne možete očekivati da same kažu ko ih finansira“. 
RIK je, međutim, nadležni organ i da postoji politička volja Komisija bi mogla da zatraži dodatne podatke i istraži finansiranje, čak i prostim praćenjem samo reklamnih spotova na koje je utrošen dobar deo novca. 

- Ali, očito da je da ta politička volja ne postoji, samim tim što je izveštaj usvojen. Kako stvari stoje, očito je da je sve stvar političkog dogovora jer na kraju RIK i jeste politička organizacija - kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnost Srbija“. 
Stranke su za svaki dinar koje su navele u izveštaju precizirale gde je utrošen i tu se sve slaže. Međutim, Đorđe Vuković, programski direktor CeSida, ukazuje na dodatni problem. 

- Mi ne znamo da li su izveštaji validni jer ne postoji organ koji bi se time bavio. U RIK stranke pošalju svoje predstavnike, tako da ni partije u najvećoj meri neće jedna drugu da diraju oko finansiranja. Međutim, proces kontrole je trebalo da počne kada i izbori i da se prati i, primera radi, koliko se po medijima reklamiraju, pa da se to sabere - kaže Vuković. 

On dodaje da je i sam Zakon o finansiranju stranaka rigorozan i da bi ga trebalo menjati. 
- Ukupna suma koji stranke, po Zakonu, mogu da potroše je oko 68 miliona dinara i to je nedovoljno za kampanju. Sve relevantne stranke su morale da prekrše zakon, to jest da biraju da li da krše zakon ili da ne uđe u parlament, tako da su odlučile da im je bolje da se peru - kaže Vuković. 

I tako će u Srbiji i nadalje sve oko finansiranja stranaka ostajati nepoznanica. Kako objašnjava Baraćeva, to je u našoj zemlji vrlo jasna namera političkih stranaka koje imaju preveliku moć, a nikakvu odgovornost. 

- A iza njih su ljudi sa novcem koji ih finansiraju i koji godinama uspevaju da vlast sprovodi interese moćnika. Ponekad mi se učini, a to se vidi i na ovom primeru oko izveštaja, da smo utrošili godine da bi tajkuni bili legalizovani - kaže Barać.