IZVOR: Blic, Katarina Preradović

Vlada DS-SPS pokazuje da nismo imali odlučan prekid sa periodom pre 2000. godine, nije se radilo na izgradnji institucija, nije bilo pitanja odgovornosti za ono što nam se desilo, nisu reformisane tajne službe, nisu otvoreni dosijei... Dakle, mi imamo kontinuitet vlasti. SPS se nije reformisao, niti je spreman da preuzme odgovornost za ono što je radio. Oni su se našli na svom terenu, a mi smo izgubili bitku za stvaranje normalne države. To je poraz onoga što smo očekivali od petog oktobra - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. 

 

Verujete li da će nova vlada moći valjano da se bori protiv korupcije? 

Mislim da oni uopšte nemaju iskrenu nameru i volju da se bore protiv korupcije. To se vidi i po tome što je u pregovorima o novoj vladi samo bitno ko je dobio koji resor. Važno je samo da se udome partijski ljudi, a ne i to da li oni znaju da rade posao koji im je poveren. Isti kadrovi jednostavno prelaze iz resora u resor u zavisnosti od toga koje ministarstvo je njihova stranka dobila u novom koalicionom sporazumu, kao da su neki renesansni ljudi koji znaju sve o svemu. Nama se vlada i broj ministarstava prave prema potrebama partija da zaposle svoje kadrove. Državni poslovi se onda planiraju prema potrebama izborne kampanje, kao što je NIP, koncesija za autoput Horgoš-Požega, i mnogi drugi projekti štetni za državu, ali korisni za stranku. Vlast se poigrava i sa zakonima, i s institucijama. 

To znači da i dalje imamo partijsku državu! 

Danas je stanje opasno loše u sudstvu, u tužilaštvu i u čitavoj državnoj upravi. Bilo je različitih pokušaja i išli smo malo napred, malo nazad, ali u suštini i dalje imamo partijsku državu. To se najbolje vidi po Zakonu o finansiranju političkih stranaka, jer mi i dalje ne znamo ko finansira naše partije, a umesto toga stranke su dobile veliki novac iz budžeta, koji im služi da prikriju ko zapravo stoji iza njih. Ako tome dodamo činjenicu da smo pored Vatikana jedina evropska zemlja koja nema državnu revizorsku instituciju, to onda znači da nema nikakve kontrole trošenja budžetskih sredstava, ni kontrole javnih finansija, javnih fondova i javnih preduzeća, pa je moguće da javna preduzeća takođe služe isključivo za zapošljavanje kadrova i finansiranje političkih stranaka. Dakle, radi se o jasnoj nameri vlasti da izbegne uspostavljanje mehanizama kontrole. Mislim da će stepen korupcije ostati isti i u novoj vladi, ona će biti sistemska i to ne može brzo da se promeni. 

Kako gledate na najave da bi nova vlada mogla biti još glomaznija, sa čak 28 članova? 

To znači da ćemo dobiti jednu jako skupu, korumpiranu i neodgovornu vlast u kojoj se sve svodi na podelu plena. Političke stranke mogu da dobiju više novca iz budžeta nego što im po zakonu pripada, a da im ministar finansija kaže da ne moraju da ga vrate. Nama se iz godine u godinu vlada uvećava da bi stranke zadovoljile svoje apetite. U prethodnoj vladi smo videli kako je Velja Ilić po koalicionom sporazumu dobio koncesiju za izgradnju autoputa do Požege, zato što je on iz Čačka, a da je iz Negotina, gradilo bi se tamo. Tako se kod nas određuju državni prioriteti, a pošto nema nikakve kontrole vlasti, njihove želje rastu, a naše mogućnosti opadaju. Naši političari su uvideli da se može vladati na isti način kao što je vladao Milošević, a da se pri tom izbegne svaka odgovornost. 

Hoće li EU izvršiti pritisak da se smanji korupcija i poštuju evropski standardi? 

Veoma je teško da vas neko sa strane natera ako vi to ne želite. I do sada su postojali pritisci EU, ali su se naše vlasti postarale da usvojeni zakoni budu nejasni, neusklađeni, ili da se u njih ugradi nesigurnost institucija koje treba da ih primenjuju. Tako je u Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji predviđeno da 20 poslanika može da pokrene postupak za smenu članova tog tela, ali im ni to nije bilo dovoljno da dopuste da ta institucija postoji, pa ona još uvek nije počela s radom iako je po zakonu morala biti osnovana pre više od dve godine. Isto tako je, recimo, Zakonom o sukobu interesa predviđeno da Odbor za sprečavanje sukoba interesa ne sme ni da proveri, ni da objavi podatke iz imovinskih karata funkcionera. Dakle, obesmišljen je zakon. 

Zato mislim da će naš put ka EU trajati mnogo duže nego što nam vlast obećava. 

Mislite li da je bilo uticaja tajkuna i krupnog kapitala na ovakav sastav vlade i u čemu se to ogleda? 

Taj uticaj je nesporan, jer se tajkuni trude da zaštite svoje interese. Nije se slučajno desio ni „C market“, ni Luka Beograd, ni „Mobtel“... To su poslovi iz kojih su ljudi koji finansiraju određene političke stranke imali i te kakvu korist. Na taj način, tajkuni svoj interes nameću opštem interesu, odnosno preko finansiranja političkih stranaka i na druge načine interes moćnih pojedinaca postaje važniji od državnog. Ako vas neko finansira, omogućava vam skupe kampanje i veliki broj poslanika u parlamentu, vi onda vodite računa o njegovim interesima. 

Mislite li da će Ivica Dačić kao budući ministar policije imati snage da se izbori s kriminalom i korupcijom? 

Svako od nas ko pamti da su se u vreme Miloševićevog režima dešavale strašne stvari njegov izbor neće doživeti kao zaštitu bezbednosti. Bez sankcionisanja pljačke, zločina i kršenja ljudskih prava iz devedesetih, mi uopšte ne možemo da idemo dalje. To nema veze sa konkretnom ličnošću, već sa čitavim sistemom iz tog vremena. Međutim, ovo što se dešavalo prethodnih osam godina vodilo je ka povratku SPS na vlast, što smo najbolje videli na pitanju ustava. Umesto da smo dobili ustav koji ukida partijsku državu i stvara mogućnosti za izgradnju institucija demokratske države, nama je nametnut ustav koji je navodno donet zbog preambule o Kosovu, jedne opasne obmana za koju smo znali da neće ništa rešiti, a zapravo je učvrstio partijsku državu. Zato sve sudije još uvek čekaju reizbor, tužioci su vršioci dužnosti, a tužilaštvo još zavisnije od izvršne vlasti nego što je bilo u prethodnom periodu. U takvoj nesigurnosti se drže institucije koje treba da se suoče sa ovako raširenom korupcijom i kriminalom. 

Izbor Cvetkovića znači da nema borbe protiv korupcije 

Kako gledate na izbor Cvetkovića za novog premijera?

Upravo kao na izneveravanje izborne volje građana, koji su glasajući za DS dali glas za demokratsku državu. Moćni krugovi u Srbiji koji decenijama opstaju uz sve režime i sve ideologije poslednjih osam godina nameću u svetu potpuno prevaziđen „liberalni“ koncept da borbu protiv korupcije i sprečavanje monopola ne treba sprovoditi dok traje period tranzicije. Ovaj koncept u stvarnosti dovodi do toga da finansijski moćnici koje je stvorio bivši režim, a koji su se učvrstili u prethodnih osam godina, treba potpuno da ovladaju privredom u uslovima sistemske korupcije, a zatim će oni, kao etablirana ekonomska elita koja kontroliše politički život u Srbiji, odlučiti kakva im država treba, kako će se voditi borba protiv korupcije i suzbijanje monopola koji će štititi njihove poslovne interese. Mirko Cvetkoviće je 2003. godine istovremeno bio direktor državne Agencije za privatizaciju i privatne konsultantske kuće CES MECON, koju je Agencija često angažovala za konsultantske usluge u privatizaciji, i njegov izbor za premijera znači kontinuitet sa politikom da je borba protiv korupcije nepoželjna sve dok traje svojinska transformacija i restrukturiranje privrede. 

Protiv spektakularnog hapšenja Dragana Džajića 

Da bi nekako odgovorila na ogromno nezadovoljstvo građana zbog stanja korupcije u zemlji, vlada je pribegla simulaciji borbe protiv korupcije - navodnom otkrivanju, a zatim spektakularnim hapšenjima raznih mafija, poput stečajne, drumske, fudbalske. Vlada nam podmeće medijsku halabuku oko pojedinačnih hapšenja, koja su pri tom uvek selektivna, ponekad i stihijska, ali najčešće vrlo ciljana. Na primer, iako je već u stečaju „Sartida“ bilo jasno da postoje ogromni problemi u radu trgoviskih sudova, na to niko nije reagovao sve dok se Goran Kljajević nije zamerio Miškoviću oko preuzimanja „C marketa“. Nakon sukoba sa Miškovićem, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu je uhapšen, i to tako što su ga vezanog sprovodili kroz zgradu suda. Takođe, ljudi koji poznaju prilike u fudbalu tvrde da je Mišković godinama pokušavao da kupi Zvezdu, čemu se usprotivio Dragan Džajić, zbog čega je na kraju i uhapšen, a spektakularno hapšenje fudbalske legende, kao da je serijski ubica, mogli smo da pratimo u medijima. Ako je neko od tih ljudi nevin, kako će se to dokazati nakon medijske kampanje u kojoj su već oglašeni krivima, i da li će se sudija odupreti pritisku fabrikovanog javnog mnjenja.