Republika Srbija

VLADA REPUBLIKE SRBIJE
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE  
Broj: službeno
19. februar 2004. godine
B e o g r a d

VIŠI TRGOVINSKI SUD, Beograd
TRGOVINSKI SUD, Beograd
VLADA REPUBLIKE SRBIJE, MINISTARSTVO PRAVDE, informacija o pitanjima Saveta za borbu protiv korupcije Trgovinskom sudu o stečaju Sartida
DRŽAVNI TUŽILAC REPUBLIKE SRBIJE
B e o g r a d  

Predmet: Pitanja o stečaju Sartida

Delegacija nadležnosti

Trgovinski sud u Požarevcu je stvarno i mesno nadležan sud za vođenje stečaja nad Sartidom (predmet St 1827/02).

Viši trogvinski sud je svojim rešenjem Su 17/02-46 od 25.07.2002. godine delegirao Trgovinski sud u Beogradu za postupak stečaja nad Sartidom i na taj način oduzeo predmet Trgovinskom sudu u Požarevcu.

Pitanja:

1. Zbog čega je za stečaj nad Sartidom delegiran Trgovinski sud u Beogradu,

   • Kada iz izveštaja o radu Trgovinskih sudova proizilazi da je sud u Požarevcu ažurniji sud (mnogo manje starih predmeta) od suda u Beogradu (koji ima predmete stare i po 12 godina),
   • Kada se imovina Sartida nalazi na teritoriji suda u Požarevcu,
   • Kada Trgovinski sud u Požarevcu sigurno poznaje bolje stanje u Sartidu, jer je mesno nadležan sud (kroz sporove).
2. Koliko je bilo delegacija u poslednje tri godine, da bi se videlo da li su delegacije česte ili je ovo izuzetak.

Predmet prodaje

Stečaj je otvoren nad Sartidom a.d.
U stečaju je prodat Sartid a.d. kao pravno lice.
Međutim, Sartid a.d. je, kao matično preduzeće, vlasnik pet zavisnih preduzeća, i to:

• Sartid – Stara železara – Smederevo;
• Sartid – Beli limovi – Šabac (jedna od najmodernijih fabrika u Evropi);
• Sartid – Veljko Dugošević – Kučevo;
• Sartid – Slobodna zona – Smederevo;
• Sartid – Luka – Smederevo.

Pitanja:

1. Da li je kroz prodaju Sartida kao pravnog lica u stečaju, Trgovinski sud u Beogradu prodao vlasništvo nad pet zavisnih preduzeća,
2. Ako sud tvrdi da nisu prodata zavisna preduzeća, ko je u registrima sudova upisan kao vlasnik svih pet zavisnih preduzeća.

Procena imovine

Ekonomski institut je izvršio procenu imovine «Sartid» a.d, koji je dostavio pod brojem 391/2 dana 2.12.2002. godine i to metodom prinosa vrednosti (metod diskontovanja novčanih tokova). «Svrha procene je formiranje informacione osnove koja će poslužiti za razmatranje strateških alternativa i izbora adekvatne poslovne strategije» navod Ekonomski institut u stavu 2 na strani 1 izveštaja. Ovaj izveštaj ne ulazi u procenu vrednosti sopstvenog kapitala preduzeća (navod Ekonomski institut na strani 1 stav 7).

Procena prema elementima metode diskontovanja novčanih tokova je u intervalu od USD 28.820.000 do USD 57.645.000 na koji iznos je izvršena procena po osnovu uključivanja pretpostavki i metoda procene vrednosti kapitala.

Pitanja: 

1. Zašto je procena urađena metodom diskontovanja novčanih tokova u koju ne ulazi procena vrednosti sopstvenog kapitala (strana 1 stav 7 nalaza), nego se procena daje na osnovu pretpostavki o budućim tokovima novca, što je bitno za strategiju preduzeća, ali nije bitno za poverioce, jer je poveriocima samo bitno da se u prodaji ostvari što veća cena?
2. Zašto nije izvršena procena metodom «likvidacione vrednosti» (LV), što je uobičajen i primeren metod za stečaj, jer se na taj način dobija likvidaciona vrednost postojećeg kapitala?
3. Da li je Ekonomski institut vršio procenu vrednosti vlasništva na 5 zavisnih preduzeća i da li je ta procena ušla u ukupno utvrđenu procenu u rasponu od USD 28.820.000 do USD 57.645.000?
4. Ukoliko je Ekonomski institut vršio procenu vrednosti vlasništva u zavisnim preduzećima, onda treba objasniti kako je došlo do tako male procene kada je Deloitte & Touche u aprilu 2000. godine procenio vrednost kapitala dva zavisna preduzeća, i to Sartid – Stara železara i Sartid – Beli limovi na iznos 61.1 milion nemačkih maraka, odnosno po tadašnjem kursu oko 30 miliona dolara?
5. Ukoliko u procenu nije ušla procena 5 zavisnih preduzeća, da li to znači da je Trgovinski sud poklonio stranom kupcu vlasništvo na 5 zavisnih preduzeća?
6. Prodaju pravnog lica u smislu zakonskih propisa, sud može da vrši samo ako je to povoljnije za namirenje poverilaca. Na osnovu kojih merila i dokaza je sud utvrdio da je za poverioce povoljnije namirenje prodajom pravnog lica, a ne prodajom pojedinačne imovine (kao što je prodaja vlasništva nad zavisnim preduzećima)?
7. Koja merila je sud primenio kada je bez javnog nadmetanja izvršio neposrednu prodaju za cenu manju od najmanje procenjene cene?

Rad suda u stečajnom postupku

Poverioci su od suda tražili informacije Odbora poverilaca, kao organa poverilaca i to na ročištu od 25.12.2002. godine, podnescima od 23.01.2003. godine i od 20.02.2003. godine međutim sud nije formirao odbor poverilaca. Formirao ga je tek 27.03.2003. godine jedan dan pre donošenja odluke suda da ovlašćuje stečajnog upravnika da Sartid proda određenom kupcu.

Sud je na ročištu od 25.12.2003. godine doneo odluku o potraživanjima poverilaca, međutim pismeni otpravak je uradio nakon oko 5 meseci posle donošenja odluke, tako da su poverioci rešenja dobili nakon izvršene prodaje. 

Datumi koji su bitni za prodaju, a koji ukazuju na nepodnošljivu lakoću prodaje pravnog lica od strane suda: 

• Dana 26.03.2003. godine sud je pozvao upravnika da predloži način prodaje,
• Dana 27.03.2003. godine sud je imenovao odbor poverilaca,
• Dana 28.03.2003. godine stečajni upravnik je dao predlog da se izvrši prodaja pravnog lica neposredno US STEEL BALKAN-u za cenu od USD 21.300.000,
• Dana 28.03.2003. godine (podnesci datirani na taj dan), par stečajnih poverilaca (banke u likvidaciji, ne zna se kolika su im potraživanja) dostavljaju mišljenja da se proda Sartid, kao pravno lice, bez prijemnog pečata suda, tako da se ne vidi da li su uopšte navedeni podnesci dostavljeni sudu ili su privatno dati stečajnom upravniku,
• Dana 28.03.2003. godine (petak) sud donosi odluku o prodaji pravnog lica i ovlašćuje stečajnog upravnika da zaključi takav ugovor i to bez ocene povoljnosti namirenja poverilaca metodom prodaje pravnog lica, bez zvaničnog mišljenja poverilaca datog od strane Odbora poverilaca koga je sud imenovao jedan dan pre odluke,
• Dana 31.03.2003. godine (ponedeljak) stečajni upravnik zaključuje ugovor o kupoprodaji.

Pitanja: 

1. Zašto je sudu potrebno 5 meseci da donese rešenje o prijavljenim potraživanjima, a zakonski rok je najduže 15 dana, a može da donese odluku o prodaji pravnog lica za dva dana?
2. Da li je tačno da je sud svoju odluku o imenovanju odbora poverilaca od 27.03.2003. godine stavio van snage, jer su u odbor bili imenovani poverioci koji uopšte nisu imali potraživanja prema Sartidu?
3. Da li je odbor poverilaca odlučivao o bitnim pitanjima na sednicama u smislu člana 68 Zakona o prinudnom poravnanju stečaju i likvidaciji?
4. Da li se smatra da je odbor poverilaca dao svoje mišljenje da je za poverioce pogodnije namirenje prodajom pravnog lica, ako je pet članova (za koje se ne zna koliko je njihovo potraživanje u odnosu na ukupna potraživanja), dalo svoje mišljenje, bez održavanja sednice Odbora na koju su pozvani svi članovi?
5. Da li je sud sam, bez pribavljanja mišljenja poverilaca – odbora doneo odluku o prodaji pravnog lica?
6. Koja merila je sud imao kada je odlučio da je za poverioce pogodnije namirenje iz neposredne prodaje pravnog lica (a ne javnim nadmetanjem), odnosno prodajom pojedinačne imovine?
7. Da li iz ovakvog postupanja suda proizilazi da je namera suda bila da  se prodaja izvrši na brzinu – izabranom licu, a ne da se stečajna masa formira na bazi unovčenja, koje je najpovoljnije za ravnomerno namirenje poverilaca?
8. Da li je stečajni sudija uopšte učestvovao u ovom postupku i da li je na predlog stečajnog upravnika dao svoju saglasnost?
9. Da li je tačno da je stečajni upravnik u kumovskim odnosima sa Nemanjom Kolesarom, koji je dana 25.07.2002. godine u ime Premijera odgovorio Ministru Volfgangu Klementu na pitanja koja je nemački ministar postavio premijeru u vezi postupka nad Sartidom?
10. Da li je Trgovinski sud svojim nepostupanjem po zahtevu Javnog tužilaštva u roku, onemogućio Tužioca da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u zakonskom roku?

S poštovanjem,

predsednik
Verica Barać 
 

Preuzmite dokument u PDF formatu
Preuzmite Word dokument