Savet za borbu protiv korupcije uputio je dopis premijeru Mirku Cvetkoviću u kojem je ukazao da je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni Ugovor sa kupcem preduzeća Tehnohemija a.d. Beograd i pored toga što je kupac ispunio sve ugovorne obaveze. Naime, Tehnohemija je prodata putem aukcije krajem 2003. godine, po ceni od oko 4,1 milion evra, sa mogućnošću otplate u šest godišnjih rata. Pored toga, obaveza kupca bila je da investira u osnovna sredstva u iznosu od oko 29 miliona dinara. Do prijema obaveštenja Agencije za privatizaciju o raskidu Ugovora 06.11.2008, kupac je izmirio pet dospelih rata i pola šeste rate pre roka dospeća, dakle, skoro ukupnu kupoprodajnu cenu iz Ugovora. Do tog perioda kupac je investirao u subjekt privatizacije 60 miliona dinara, što je dvostruko više nego što je Ugovorom bilo predviđeno. Sve napred navedeno prvobitno je potvrdila i Agencija za privatizaciju, ali je kasnije, Ugovor ipak raskinula. Naime, od maja 2005, kada je kupac prema zaključku Agencije, ispunio investicionu obavezu, pa sve do maja 2008, Agencija se nije oglasila u vezi sa navedenom privatizacijom, niti ukazala na bilo kakve propuste kupca. Od tada, međutim, Agencija počinje kupcu da nameće nove investicione obaveze, da bi, konačno, 6. novembra 2008. godine raskinula kupoprodajni Ugovor, uprkos činjenici da je potvrdu o izvršenoj investicionoj obavezi dao ovlašćeni revizor LB REV doo Beograd.

Na osnovu svega iznetog, stav Agencije prema kupcu Tehnohemije teško se može razumeti, jer je kupac ispunio sve zakonske i ugovorne obaveze, a Ugovor je ipak raskinut. Ovaj slučaj nije ni prvi, ni jedini koji jasno ukazuje da jedan od najvećih izvora korupcije u privatizaciji u Srbiji potiče iz činjenice da je Agencija za privatizaciju ta koja istovremeno i sprovodi i kontroliše proces privatizacije. Agencija zapravo ima diskerciono pravo da od slučaja do slučaja menja kriterijume na osnovu kojih odlučuje da li će raskinuti ugovor, ili će kupcu odobriti dodatne rokove za ispunjenje obaveza i slične olakšice.

Zbog toga se i u slučaju Tehnohemije nameće pitanje da li su ponašanje i odluke Agencije zasnovani na činjenicama koje proizilaze iz njenog Ugovora sa investitorom, ili je odluka o raskidu Ugovora možda mogla biti motivisana nekim drugim razlozima, zbog čega bi posebno trebalo imati u vidu da se veći deo nekretnina Tehnohemije nalazi na atraktivnoj lokaciji, u blizini Luke Beograd? Naime, Tehnohemija, kao i veći broj drugih preduzeća, nalazi se na lokaciji obuhvaćenoj promenama GUP-a Beograda, kojima je izmenjena namena oko 70 hektara zemljišta u Luci Beograd, čime je vlasnicima Luke omogućeno da na tom prostoru u budućnosti grade stambeno – poslovne objekte. Da bi ostvarili svoje planove o izgradnji “grada na vodi”, vlasnici Luke moraju da dođu u posed, kako zemljišta Tehnohemije, tako i zemljišta većeg broja drugih preduzeća koja se nalaze na pomenutoj lokaciji. Medju njima je i Duga Beograd sa svojih 11 hektara zemljišta, čija je sudbina, prema dokumentaciji koja je do sada dostupna Savetu, takodje neizvesna.

Sa kakvim sve problemima mogu da se suoče vlasnici preduzeća lociranih na zemljištu koje vlasnici Luke pokušavaju da uknjiže na sebe, dobro se sećamo i iz slučaja investicionog fonda Brif, čijih se 15 hektara nalazi na potezu od Pančevačkog mosta ka Adi Huji. Zakupci tog zemljišta, koje im je Grad Beograd dodelio na licitaciji 2004. godine, već godinama ne mogu da započnu izgradnju planiranog objekta, jer ih u tome sprečavaju vlasnici Luke, pokušavajući na razne načine da ih uklone sa te lokacije.

U svim pomenutim slučajevima, najveću štetu trpe građani Srbije. Raskid Ugovora sa Tehnohemijom po svaku cenu, naneo je velike štete ne samo kupcu, već i zaposlenima i državi. Iako je kupac uložio ogromna sredstva uplatom kupoprodajne cene, kao i uplatama na ime investiranja, zbog raskida Ugovora, on već tri godine nema mogućnost da obavlja delatnost i ostvaruje dobit. Radnici Tehnohemije više ne primaju plate, s obzirom da je to preduzeće, koje je nakon raskinutog Ugovora u nadležnosti Agencije, nelikvidno i teško izmiruje dospele obaveze.

Zbog svega navedenog, Savet je u dopisu premijeru Mirku Cvetkoviću naveo da očekuje da će u najkraćem roku, sa pažnjom biti ispitani svi navodi u vezi sa raskidom Ugovora sa Tehnohemijom i biti predložena prihvatljiva rešenja, jer svako odlaganje stvara još veću štetu za sve navedene subjekte.

Dopis koji je Savet uputio premijeru Mirku Cvetkoviću nalazi se u prilogu:

Dopis premijeru Tehnohemija [ pdf ]
Dopis premijeru Tehnohemija [ Word ]