Danilo Šuković - član Saveta, Milić Milovanović - član Saveta, Jelisaveta Vasilić - član Saveta, Verica Barać - predsednica Saveta, Miroslav Milićević - potpredsednik Saveta, Dušan Slijepčević - član saveta

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je Izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti, koji je Vladi Srbije dostavljen 17. maja 2011. U dopisu koji je Vladi dostavljen uz Izveštaj, Savet je predložio održavanje sastanka na kojem bi bilo razmotreno šta se može preduzeti kako bi se otklonile posledice kršenja zakona u privatizaciji Novosti, čime bi se sprečilo uvećanje štete po državu. Savet, međutim, do danas, iz Vlade nije dobio nikakav odgovor.

“Dve nedelje smo čekali odgovor Vlade i očekivali da ćemo do sada već razgovarati o Izveštaju, jer bi toliko nezakonitosti, koliko ih je bilo u postupku privatizacije Novosti, predstavljalo crvenu lampicu za svaku Vladu”, rekla je predsednica Saveta Verica Barać. Ona je dodala da će taj Izveštaj biti test za Tužilaštvo: “Ako Tužilaštvo ne vidi razloge za procesuiranje i ako u ovom slučaju ne vidi elemente organizovanog kriminala, onda mi nemamo nikakve šanse u borbi protiv korupcije”, rekla je predsednica Saveta.

Ona je novinarima objasnila da se na Izveštaju o privatizaciji Novosti dugo radilo, pre svega zbog toga što je Savet imao velike probleme u prikupljanju dokumentacije, a najviše problema bilo je sa Komisijom za hartije od vrednosti, koja traženu dokumentaciju, i pored rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, ni do danas nije dostavila.

Na konferenciji za novinare je rečeno i da se Savet, tokom rada na ovom slučaju, susreo sa toliko nezakonitosti i sa tako velikim brojem institucija koje su u tome učestvovale, da su članovi tog tela bili zatečeni i iznenadjeni. Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su ocenili da je privatizacija Novosti izvršena u nezakonitom postupku, koji je pravi primer organizovanog kriminala i korupcije koja se dogadja godinama. “Na ovom slučaju vidi se sprega izvršne vlasti i centara finansijske moći, zahvaljujući kojoj, nekažnjeno možete naneti štetu državi. Državne institucije u poslednjih deset godina donosile su nezakonite odluke na štetu države, a u korist interesne grupe koja je 2000. godine uzurpirala preduzeće, i tajkuna sa kojima je ta grupa dogovorila preuzimanje većinskog paketa akcija", zaključeno je na konferenciji za novinare.

"Više od godinu dana Savet je prikupljao i analizirao dokumentaciju o privatizaciji 'Novosti' iz koje se jasno vidi da je kompanija 2000. godine bila u društvenom vlasništvu, a da je 2006. godine privatizovana na nezakonit način, dogovorom direktora kompanije Manojla Vukotića i biznismena Milana Beka", rekla je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Verica Barać je naglasila i da je u tim nezakonitostima učestvovao i Predrag Bubalo, koji je bio ministar za privredu u vreme kad je Beko preko povezanih firmi na berzi kupio oko 62 odsto akcija "Novosti", jer nije sproveo zaključak Vlade Srbije o reviziji vlasničke strukture u Novostima. 

Jelisaveta Vasilić - član Saveta, Verica Barać - predsednica Saveta, Miroslav Milićević - potpredsednik Saveta

Član Saveta, Jelisaveta Vasilić, objasnila je novinarima ukratko kako je tekao postupak privatizacije Novosti i ukazala na činjenicu da se posledice nezakonitog postupanja ne odnose samo na ovu kompaniju, već i na nepokretnu imovinu velike vrednosti u Kosovskoj ulici koja je u vlasništvu države, kao i na Štampariju „Borba“, u kojoj je država vlasnik 79,42% kapitala, a u kojoj, do današnjeg dana, nije pokrenuta čak ni inicijativa za privatizaciju.

• Privatizacija Novosti započeta je u 1991. godini po tadašnjem Zakonu o društvenom kapitalu.
• Ovaj postupak je završen rešenjem Direkcije za procenu imovine od 19.07.1999. godine po kome je verifikovana vrednost kapitala i vlasnička struktura, i to privatna oko 70% i društvena oko 30%.
• Presudom Višeg privrednog suda koja je pravosnažna, poništeno je rešenje Direkcije od 19.07.1999. godine.
• Posle donošenja presude Višeg privrednog suda Urs 84/99 od 16.02.2000. godine Direkcija je dana 29.02.2000. godine donela rešenje kojim poništava sva svoja ranija rešenja, sve odluke Novosti  i javne pozive za upis akcija.
• Prema tome, u momentu donošenja Zakona o privatizaciji u 2001. godini Novosti nisu privatizovane po prethodnim propisima, niti je taj postupak započet. To znači da je zakonit postupak privatizacije „Novosti“ mogla sprovesti jedino Agencija za privatizaciju na osnovu Zakona o privatizaciji.
• Međutim, 12.10.2002. godine „Novosti“ donose odluku o utvrđivanju ukupnog kapitala i utvrđenju vlasničke strukture, tako što prepisuju isti odnos kao u poništenom rešenju, odnosno, privatni  oko 70%, a državni oko 30%.
• Privredni sud na osnovu odluke „Novosti“ od 12.10.2002. godine, bez procene utvrđenog kapitala, bez saglasnosti države, odnosno drugog osnivača i bez primene Zakona o privatizaciji vrši registraciju. Rešenje suda o registraciji je sačinjeno od  pet obrazaca od kojih četiri obrasca potpisuje sudija Mirjana Trninić, a obrazac broj 2, kojim se upisuje ukupan kapital i vlasnička stuktura potpisuje drugi sudija, Marina Tomić (faksimil). Očigledno je da je bilo pritisaka na sudije da se bez obaveznih saglasnosti i bez dokaza o uplati osnivačkog kapitala, izvrši upis vlasničke strukture koji nije u skladu sa zakonom. Obrazac br. 2 ne sadrži obrazloženje na osnovu čega je sud prihvatio privatizaciju kada nije bilo procene, nije bilo utvrđenja vlasničke stukture, nije Vlada dala svoju saglasnost na strukturu kapitala i sve to nije  urađeno u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
• Dana 17.05.2005. godine  data je ponuda za preuzimanje akcionarskog društva od strane firme iza koje stoji WAZ, međutim, Vlada donosi zaključak 9. 06. 2005. godine kojim konstatuje da vlasnička sturktura nije utvrđena. Nakon navedenog zaključka Komisija obustavlja postupak preuzimanja.
• Dana 16.02. 2006 godine Vlada donosi zaklljučak da se izvrši revizija procene i vlasničke stukture kapitala Novosti i daje nalog Ministarstvu privrede da sprovede taj postupak.
• Ministarstvo ne postupa po nalogu Vlade i ne preduzima ni jednu radnju u cilju revizije kapitala i vlasničke stukture.
• Dana 27.05.2006 godine Novosti počinju postupak uključivanja akcija na Berzu i ni tada Ministarsto ne preduzima ništa da se obustavi taj postupak do okončanja postupka revizije iz zaključka Vlade.
• U prospektu za trgovanje na Berzi, Novosti navode podatak da imaju pravo korišćenja sa 6000 m2 poslovnog prostora, što je netačan podatak.
• U tom momentu kada se prospekt daje Komisiji za hartije od vrednosti na celoj zagradi je kao vlasnik upisana država.
• Komisija za hartije od vrednosti ne kontroliše navode iz prospekta i ne kontroliše učešće na berzi povezanih lica. Komisija ne reaguje ni kada sam Beko izjavi da su u trgovanju učestvovala dva pravna lica koja su povezana, jer su oba u vlasništvu gospodina Beka. Iz dopisa Komisije za hartije od vrednosti proizlazi da su ova pravna lica, Stadlux Realstate i Ardos Holding, 2006. godine prešla zakonom dozvoljeni prag od 25% akcija i da su trećem pravnom licu, Karmat Holdings, koji je isto povezano sa njima, prodala deo kapitala tako da sva tri imaju ukupno 62,43%, na šta je komisija morala da reaguje na osnovu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
• 2004. godine Novosti su pokrenule parnični postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu pod brojem XVIII-II-2873/4 gde je traženo da se utvrdi vlasništvo na poslovnom prostoru u površini od 3.428,40 m2. Nakon veštačenja Trgovinski sud donosi presudu dana 13. 08. 2008. godine kojom dosuđuje Novostima pravo vlasništva na 7.232,85 m2. Ova presuda je ukinuta i vraćena na ponovno suđenje.

Odgovarajući na pitanje novinara šta sad može pošto su Novosti privatizovane, a zaposleni prodali svoje akcije, članovi Saveta za borbu protiv korupcije su zaključili da u krivičnom postupku može da se utvrdi odgovornost onih koji su kršili zakon i ako se ona utvrdi, ceo postupak može da se poništi. Takodje, Komisija za hartije od vrednosti mora i zvanično da utvrdi ko su povezana lica, koja su nezakonito učestvovala u kupovini akcija Novosti na Berzi, iako se zna još od oktobra prošle godine da je njihov vlasnik Milan Beko. Država mora da zaštiti svoje interese i kada je u pitanju više od 20 hiljada kvadrata zgrade na Trgu Nikole Pašića, oko čijeg vlasništva spor traje još od 2004. godine. Savet je predložio i da se hitno pokrene postupak privatizacije Štamparije.

Član Saveta, Dušan Slijepčević najavio je da je Savet pripremio i krivičnu prijavu protiv više osoba zbog nezakonite privatizacije Novosti i da će ona biti predate Višem tužilaštvu u veoma kratkom roku. 

Izveštaj Saveta i prateću dokumentaciju možete preuzeti ovde:

Dopis Vladi
Izveštaj o Novostima
Izveštaj o Novostima [ Word format ]
Rešenje Direkcije za procenu kapitala
Zaključak Vlade
Izvod iz lista nepokretnosti
Registarski uložak NIP Novosti