Članovi Saveta izneli su ocenu da je konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine na način na koji je definisana aktuelnim Zakonom, jedan od najočiglednijih primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti, kojom se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju. Kao očigledan primer izneto je Rešenje o konverziji Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Beograda, kojim je preduzeću DelReal 1priznato pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini bez obaveze plaćanja naknade.

Jelisaveta Vasilić - član Saveta, Milić Milovanović - član Saveta, Verica Barać - predsednica Saveta, Danilo Šuković - član Saveta i Dušan Slijepčević - član Saveta

Konverzija (pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine) predviđena je prvi put donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji ,“Sl. Glasnik br.72/09“ i izmene ovog Zakona, „Sl. Glasnik br. 24/11“ od 31.03.2011.god. i Zakon u avgustu 2009.god. i njegove izmene u martu ove godine donete su po hitnom postupku bez obavezne javne rasprave. 

Ovaj institut je uveden da bi se onima koji su kršili zakone i ugovore, omogućilo da steknu pravo svojine na zemljištu, iako im je zbog kršenja zakona i proteka rokova, moralo biti oduzeto i pravo korišćenja. 


 Konverzija u pravo svojine definisana na ovaj način jedan je od najočiglednijih primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti, kojom se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju. Ova mogućnost konverzije je deo davno započetog projekta da se odabranim pojedincima omogući da društvenu i državnu imovinu, nacionalne resurse, najatraktivnije lokacije pretvore u privatnu svojinu na koruptivan način, a na štetu svih građana. Taj projekat se odvija tako što se donose zakoni i uredbe prilagođene njihovim interesima, a drugi zakoni se ne donose dok se ovaj projekat ne realizuje u celini. Zbog toga nije donet Zakon o svojini, Zakon o restituciji, Zakon o javnoj svojini i sl. 

Konverzija u pravo svojine, koju želimo danas da objasnimo, odnosi se na dve grupe korisnika građevinskog zemljišta:

1. Korisnici građevinskog zemljišta koji su to pravo dobili po ranijim propisima, pre     stupanja na snagu Zakona iz 2003. godine radi izgradnje objekata i privođenja zemljišta nameni u roku koji je bio određen ugovorom. Prilikom sklapanja ovih ugovora, sa Direkcijom za građevinsko zemljište, određeno je bilo plaćanje naknade za komunalno opremanje zemljišta. U trenutku kada se Zakonom iz 2009. godine omogućava ovaj vid konverzije, rokovi za privođenje nameni su već bili istekli, i prema Zakonu i ugovoru zemljište je moralo biti oduzeto, zato što objekti nisu bili izgrađeni u propisanim rokovima. Neki privilegovani pоjedinci su znali da ne moraju da poštuju rokove, da ne moraju da izgrade objekte, čak ni da započnu njihovu izgradnju. Znali su da kad isteknu svi rokovi da će biti donet zakon, koji će im omogućiti konverziju u privatnu svojinu, pa će tim zemljištem moći da trguju, jer inače ga nisu ni pribavili radi izgradnje.





Očigledan primer je Rešenje o konverziji Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Beograda br. 352-143/10 od 28.02.2011.god. koje je doneo sekretar Petar Živanović diplomirani inženjer (u prilogu). Predmetnim Rešenjem priznato je pravo svojine preduzeću Delreal 1 na građevinskom zemljištu u državnoj svojini bez obaveze plaćanja naknade.
 

Zemljište je dobijeno 2001.god. radi izgradnje poslovno-proizvodnog objekta magacinskog i drugog prostora u bloku 53 na Novom Beogradu, uz obavezu plaćanja naknade za komunalno opremanje zemljišta. Prema tada važećim propisima rok za privođenje nameni, odnosno izgradnje objekata, bio je tri godine i ukoliko se objekat ne izgradi ili ne započne njegova gradnja, zemljište se oduzimalo od korisnika radi ponovnog davanja na konkurs drugom licu, koje ima nameru i mogućnosti da objekte izgradi. Zemljište nije oduzeto od korisnika ni nakon skoro deset godina, tako da je korisnicima usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji u 2009. godini omogućeno da pravo korišćenja na ovom zemljištu, konvertuju u pravo svojine. Pomenutim Zakonom je bilo predviđeno da se za konverziju u pravo svojine mora platiti tržišna vrednost zemljišta, umanjena za troškove pribavljanja zemljišta, u koje ne mogu biti priznati troškovi plaćeni za komunalno opremanje zemljišta (naknada za uređenje zemljišta koja je plaćena Direkciji za građevinsko zemljište prema ugovoru koji je korisnik sklopio) 

2. Korisnici građevinskog zemljišta, koji su to pravo stekli u privatizaciji ili stečaju. Konverzija u ovom slučaju je potrebna samo onim novim vlasnicima preduzeća koji žele da ugase proizvodnju, ili su to već uradili, i da umesto nastavka i širenja poslovanja, lokaciju preduzeća pretvore u lokaciju za izgradnju objekata druge namene i da trguju zemljištem. Za ovu konverziju je tipičan primer Luka Beograd.


 

Novi vlasnici Luke već od 2006.godine javno izjavljuju da ih obavljanje lučkih delatnosti ne interesuje, već da su akcije Luke Beograd kupili radi građevinskog zemljišta i izgradnje takozvanog grada na vodi. Postupajući po zahtevu novih vlasnika, vlast u Beogradu usvaja u novembru 2009. godine Izmene i dopune GUP-a Beograda i 70 ha zemljišta, prethodno namenjenog za obavljanje lučke delatnosti, menja namenu u zemjište za izgradnju komercijalnih objekata ( „Sl. list Grada Beograda 63/09“). Ovoj izmeni GUP-a, koji je inače usvojen da važi do 2021.godine, prethodila je izrada studije koju je naručila i platila Direkcija za građevinsko zemljište grada Beograda, a koja je koštala oko milion evra. Studijom je razmatrana mogućnost eventualnog izmeštanja teretnog pristaništa i ustvari predstavlja deo troškova grada radi izmene GUP-a i promene namene lučkog zemljišta. U ovom periodu novi vlasnici Luke Beograd su postepeno smanjivali obim poslovanja i obavljanja lučke delatnosti, tako da se današnji obim tog posla slikovito može predstaviti kao pretovar jednog broda za sedam dana. Pored toga novi vlasnici su promenili namenu 50.000 kvadratnih metara prostora za obavljanje lučkih delatnosti u poslovni prostor za umetnike, čime se dodatno otežava obavljanje lučkih delatnosti u Luci Beograd.
 

Lučke delatnosti su de facto već ugašene, izvršena je promena namene lučkog zemljišta, a sledeći korak je konverzija ovog zemljišta u privatnu svojinu na način kako je to urađeno za preduzeće „DelReal 1“ na Novom Beogradu, bez obaveze plaćanja naknade. U ovom slučaju, takvo rešenje će se doneti zahvaljujući novoj odredbi u Izmenama Zakona o planiranju, gde se u troškove pribavljanja zemljišta priznaje cena plaćena za kapital preduzeća.

Rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove
Zapisnik Poreske uprave