Sastanak su organizovali Unija poslodavaca Srbije i Crne Gore i OEBS.

Prisustvovali su predstavnici Unije, OEBS, MOR, MOP, SE,UNDP, USAID, Samostalnog sindikata SCG, Saveta za borbu protiv korupcije, Transparentnosti Srbija, Stalne konferencije gradova, NVO “Car Dušan”, Lige za zaštitu privatne imovine, Udruženja gradjana za povraćaj oduzete imovine “Beograd”, Grupe za promene iz CG, ekononmski savetnik predsednika vlade RS, predstavnica Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i drugi

ZAKLJUČCI Okruglog stola:

Potrebno je doneti sistemske zakone koji onemogućavaju korupciju /na primer Zakon o gazdovanju fondovima;

Preporučuje se Vladi RS da poboljša Zakon o javnim nabavkama radi stvaranja ravnopravnih i fer uslova za sve učesnike u procesu nabavki;

Ukazuje se da bi eventualne izmene Zakona o finansiranju političkih stranaka negativno uticale na smanjenje korupcije u društvu;

Potrebno je doneti nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije;

Neophodno je ustanoviti socijalni dijalog, jer se bez toga ne može rešiti pitanje korupcije;

Zahteva se da Ministarstvo spoljnih poslova SCG formira socijalno-ekonomski savet , sa komisijama za borbu protiv korupcije;

Traži se od nadležnih organa da se založe za apliciranje MOR i njegovih struktura u SCG, odnosnoBeogradu;

Uspostaviti tešnju saradnju sa Savetom za borbu protiv korupcije.

AKCENTI IZ RASPRAVE

Verica Barać: Savet se borio za stvaranje institucionalnog okvira protiv korupcije u oblasti javnih nabavki, dostupnosti informacija, finansiranja političkih stranaka, ali nema analizu efekata, posebno kada je reč o Zakonu o javnim nabavkama. Savet će ubuduće sačinjavati izveštaje o svom vidjenju primene tih zakona. Savet želi da bude most ka stvaranju drugih institucija u borbi protiv korupcije. On želi da otvori dijalog sa vladom o slabostima izvršne vlasti, naročito kada je reč o SARTID-u i aferi sa šećerom, jer smatra da je u tim slučajevima eklatantno pokazano kako se poništava javni interes. Paradigmatični slučajevi u preduzećima čija se privatizacija osporava zahtevaju postojanje kontrole u postprivatizacionom periodu, ali tu kontrolu ne mogu da obavljaju samo Agencija za privatizaciju i ministarstva. Barać se nije složila sa nekim mišljenjima koja se čuju u javnosti da će povika o korupciji oterati strane investiture. Nije njih oterao razgovor o korupciji, nego sama korupcija, rekla je Barać.

Nebojša Medojević: Korupciju ne može da suzbija samo država, nego mora postojati opšti konsenzus o borbi protiv korupcije i ona ne sme biti predmet političkog nadmetanja.

Mora postojati nezavisno telo kao što je Savet za borbu protiv korupcije, koje će sprečiti ministre da donose krupne odluke suprotne interesima gradjana, ali položaj tog nezavisnog tela mora biti regulisan zakonom, a ne vladinom odlukom.

Potrebno je definisati strategiju borbe protiv korupcije, pri čemu najviše treba pomoći policiji i tužilaštvu, koje su najranjivije ustanove. Medojević je podsetio na primer Italije u kojoj je korupcija u vladi istraživana pri tužilaštvu, ali od strane jednog nezavisnog tela.

Pri vladi bi trebalo da postoji savetodavno telo sastavljeno od privatnih preduzetnika, kao i telo za evaluaciju ugovora koje zaključuje vlada, kako bi se izbeglo zaključivanje štetnih ugovora.

Nemanja Nenadić: Konstatovao je da Skupština RS nije mogla do sada da se suprotstavi korupciji koja je duboko ukorenjena u društvu. Smatra da bi ubuduće Skupština morala da osnuje i kontroliše institucije zadužene za borbu protiv korupcije, kao što su: antikorupcijska agencija, ombudsman, specijalizovana tela za borbu protiv organizovanog kriminala, onemogućavanja sukoba interesa, budžetska kontrola koja podrazumeva javnog revizora i revizorski sud.. Nenadić je podsetio da je SCG potpisnica nekoliko medjunarodnih dokumenata za borbu protiv korupcije, i da ih samo treba primeniti. Najavio je da će u okviru programa GRECO u SCG doći eksperti, ali da je potrebno da vlada oformi telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, pošto će se sprovesti iscrpna ispitivanja. Podsetio je s tim u vezi da je posle evaluacije u Sloveniji osnovana antikorupcijska agencija, i da bi takvo telo trebalo da imaju Srbija i Crna Gora.

Nenadić je ukazao da se u zakonu o javnim nabavkama spremaju promene koje predvidjaju preferencijalni tretman domaćih ponudjača, umesto da se radi na promeni u sferi zaštite prava ponudjača. Slično je i sa Zakonom o finansiranju političkih partija koji se sada koncepcijski osporava, a da se pritom ne daju alternative, tako da treba razmisliti da li se radi o nameri da se izbegne opterećenje budžeta i šta bi značilo ako se političke partije prepuste privatnim donatorima. Smatra da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama srž mehanizma civilnog sektora u efikasnoj kontroli rada državnih organa, i to ne samo u oblasti korupcije, nego i efikasnosti i javašluka,za koji je rekao korupcije da predstavlja veći problem od same

Silvija Panović-Djurić, Kancelarija Saveta Evrope:Izjavila je da Kancelarija SE želi da poveže sve ovdašnje reformske procese, i da sada želi da implementira programe CARD i PACO, koji se odnose na antikorupcijske programe i strategiju. Zato je potrebno da se Unija poslodavaca, sindikati, NVO i državni organi uključe u program.

Precizirala je da projekti SE obuhvataju prostor bivše Jugoslavije i Albaniju i da, osim usavršavanja već donetih zakona posebno predvidjaju reformu krivičnog zakonodavstva i njegovo usaglašavanje sa evropskim standardima. PACO će se pored ostalog baviti i obukom ministara pravde i unutrašnjih poslova za borbu protiv korupcije, a čeka se da bude odredjen nacionalni koordinator, odnosno osoba koja će raditi na oba projekta SE.Naglasila je,medjutim, da realizacija projekata zavisi od državnih institucija.

Ivan Lalić: Obavestio je o temama kojima se bavi Savet za borbu protiv korupcije. Prva tema je privatizacija i izrada amandmana na Zakon o privatizaciji. Druga tema su javne nabavke koje nose veliki rizik korupcije, dok je traća tema pravosudje, posebno njegovo delovanje u slučajevima kao što je stečaj i privatizacija SARTID-a. Četvrta tema kojom se bavi Savet je oblast urbanizma, i to sa stanovišta saradnje državnih službenika sa urbo-mafijom i sa stanovišta rada pravosudnih organa. Lalić je predložio da Okrugli sto preporuči da se zaposlenima u javnom sektoru povećaju plate na 500 evra, obrazloživši da u tom sektoru ima negativne selekcije i korupcije. Konstatovao je da je primetno odsustvo političke volje da se korupcija efikanije suzbija.

Predstavnici MOR i MOP bili su saglasni u oceni da u borbi protiv korupcije najveću odogovornost snosi vlada, ali su podsetili i na značaj kućnog vaspitanja i poslovne kulture koji neće počivati na ideologiji korupcije. Oni su pozvali organizacije i poslodavaca i preduzeća da se ujedine u borbi protiv pošasti kao što je korupcija. Istakli su da te medjunarodne organizacije insistiraju na osnovnim uslovima kao što su demokratija, nezavisno sudstvo i priznavanje vlasništva.

Predstavnici Unije poslodavaca kritikovali su što vlada nije pokazala interesovanje za Okrugli sto, ali su rekli da su spremni i zainteresovani da doprinesu borbi protiv korupcije. Istakli su da se zakoni izigravaju, i da političari govore kako ne možemo odmah da primenjujemo evropske standarde. Rato Ninković iz Unije poslodavaca Srbije primetio je da Zakon o javnim nabavkama sada skriva ono što je ionako vidljivo, a to je da su tenderi “veliko nameštanje”. Istakao je da postoji veza na liniji Narodna banka, Ministarstvo za privatizaciju i tenderi, i tu vezu nazvao bermudskim trouglom.Kritikovao je rešenja u Zakonu o javnim nabavkama koje omogućavaju dampinšku konkurenciju i monopolske cene, odnosno neprihvatanje pravila svetske berze.

Ninković je bio izričit u oceni da nema borbe protiv korupcije ako Savet za borbu protiv korupcije osniva vlada.