Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 5. marta 2018. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o Ustavnim amandmanima u vezi sa pravosuđem. Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije kao i Ministarstvu pravde.

Izveštaj o Ustavnim amandmanima u vezi sa pravosuđem možete preuzeti ovde.

Savet je analizirao Radni tekst amandmana na Ustav RS polazeći od Nacionalne strategije reforme pravosuđa usvojene 2013. godine i Akcionog plana za Poglavlje 23, kojima je dat okvir u kom smeru treba da idu promene Ustava u cilju nezavisnosti pravosuđa. Strategijom i Akcionim planom je propisano da promena Ustava treba da ide u pravcu: isključenja Narodne skupštine i izvršne vlasti iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; isključenja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva u ovim telima i preciziranja uloge Pravosudne akademije kao obaveznog uslova za prvi izbor na sudijsku i tužilačku funciju.

Komisija za sprovođenje Strategije imenovala je Radnu grupu za izradu analize i davanje pravnog okvira za izmenu Ustava koja je bila sastavljena od stručnjaka za ustavno pravo i pravosuđe. Međutim, iako je Radna grupa izradila  i  predstavila analizu okvira ustavnih promena 2016. godine, Ministarstvo pravde je u maju 2017. godine započelo svoj rad na izradi teksta amandmana potpuno ignorišući analizu Radne grupe. Ministarstvo pravde je još u vreme izrade Strategije od 2013. godine i kasnije na sastancima na kojima su vršene konsultacije za izmenu Ustava u 2017. i 2018. godini jasno iskazalo stav da se protivi nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaca po standardima koji važe u Evropskoj Uniji.

Savet je imao primedbe na sledeće amandmane:

 Amandman IX   

Ovim amandmanom je određen sastav Visokog saveta sudstva od 10 članova i to pet članova koje biraju sudije iz reda sudija i pet članova ,,istaknutih pravnika”, koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog skupštinskog odbora za pravosuđe. Savet je imao primedbe na to što u tih pet članova iz reda istaknutih pravnika mogu da budu birani svi poslanici, svi partijski članovi, svi ministri i ostali radnici u ministarstvima, svi oni koji su bliski vlasti, jer je jedini uslov za izbor da budu pravnici. U odnosu na termin ,,istaknuti”, Savet je imao nekoliko primedbi, a to je da ne postoje uslovi i merila za izbor na osnovu kojih se može utvrditi ,,istaknutost”, zatim, nema garancija da će tako izabrani članovi Visokog saveta sudstva biti nezavisni u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, i što su predlogom amandmana iz sastava Visokog saveta sudstva uklonjeni ministar pravde i predsednik odbora za  pravosuđe Narodne skupštine, ali je data mogućnost da umesto ta dva člana Narodna skupština uz predlog odbora za pravosuđe izabere pet članova, a u tih pet mogu biti i ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.

Amandman XI

Ovim amandmanom predviđeno je da se predsednik Visokog saveta sudstva bira među članovima saveta koji nisu sudije pa nije jasno zašto se toliko podcenjuje sudijski poziv, sudijska struka i uvodi nestručnost, jer ,,istaknuti pravnik” može da bude svaki pravnik, koji možda nikada nije radio u sudu, nikada nije sudio ni primenjivao procesne, niti druge zakone.

 Amandman XII

Ovim amandmanom dat je ,,zlatni glas” predsedniku Visokog saveta sudstva, tako da su odluke donete ako glasaju samo članovi saveta iz reda ,,istaknutih pravnika”. U obrazloženju je navedeno da se ovim uspostavlja ravnoteža, ali nejasno je o kakvoj ravnoteži se radi kada pravno valjane odluke mogu da donose samo pet članova saveta iz reda ,,istaknutih pravnika”, i na te odluke sudije ne mogu da utiču što znači da ne postoji ravnoteža u Visokom savetu sudstva između sudija i ,,istaknutih pravnika”.

 Amandman IV

Ovim amandmanom omogućen je premeštaj sudija u drugi sud ako o tome odluku donese Visoki savet sudstva i ako se radi o preuređenju sudskog sistema. Savet smatra da preuređenje sudskog sistema mora biti regulisano zakonom i jedino u tom slučaju može biti razlog za premeštaj sudije u drugi sud.

 Amandman VIII

Ovaj amandman predviđa da ministar pravde može pokretati disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija. To opet znači da nije dovoljno što će izvršna i zakonodavna vlast preko ,,istaknutih pravnika” preuzeti potpuno upravljanje pravosuđem, nego u toj vlasti treba da učestvuje i ministar kao deo izvršne vlasti.

Amandman XIV 

Ovim amandmanom zadržava se rešenje da je javno tužilaštvo samo samostalni organ bez garancija nezavisnosti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, zato je neophodno javnom tužilaštvu dati status nezavisne institucije. Poslednjih godina u Evropi preovladava shvatanje da je i nezavisnost javnog tužilaštva značajna za uspostavljanje nezavisnog pravosudnog sistema, jer javni tužioci su potencijalno najvažnija karika u lancu krivičnog pravosuđa.

Amandman XV 

Ovim amandmanom uređuje se odgovornost u javnom tužilaštvu. Predloženim rešenjem zadržava se prevaziđeni model krute hijerarhije koji je u suprotnosti sa modernim tendencijama i sistem u kojem svaki niži javni tužilac odgovara višem u hijerarhiji, a najviši zakonodavnoj i izvršnoj vlasti kroz sistem izbora.

Pravosudna akademija 

Amandmanom IV i XVIII je regulisano da za sudiju u sudovima koji imaju isključivo prvostepenu nadležnost, (odnosno, za zamenika javnog tužioca u najnižim javnim tužilaštvima) može biti izabrano lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu koja je osnovana zakonom, što znači samo obuku u ustanovi u državnom vlasništvu. Savet smatra da jednoj obrazovnoj ustanovi nije mesto u pravosudnom, nego u obrazovnom sistemu i da država forsira Pravosudnu akademiju jer preko nje utiče na izbor sudija i tužilaca, utiče na to ko će se primati na obuku i ko će na taj način steći mogućnost da konkuriše za sudiju, odnosno tužioca.

Savet za borbu protiv korupcije je osim primedbi na radni tekst amandmana, imao primedbe i na nove uvedene termine kao što su: ,,istaknuti pravnici”, ,,inkluzivnost”, ,,autokratsko upravljanje”, ,,korporatizacija”, ,,opravdana kontrola kvaliteta i nepristrasnosti pravde”. Savet je u ovom izveštaju obrazlažio zbog čega su ovi termini  neupotrebljivi i ne mogu se primeniti na pravosuđe.

Imajući u vidu značaj promene Ustava kao najvišeg pravnog akta naše zemlje, Savet je dao preporuke Vladi da se Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije povuče iz dalje javne rasprave jer nije dat od  relevantnih aktera reforme pravosuđa predviđene Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, a zatim da se u skladu sa evropskim standardima o nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaca sprovede novi postupak na izradi Radnog teksta amandmana na Ustav RS u kome će učestvovati sve institucije uključene u reformu pravosuđa predviđene Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa.