Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 17.01.2018. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o prednosti ugovaranja nadležnosti domaće arbitraže. Izveštaj je dostavljen i Ministarstvu pravde, Državnom pravobranilaštvu, Privrednoj komori Srbije i Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.

Izveštaj prednost ugovaranja nadležnosti domaće arbitraže možete preuzeti ovde.

Izveštaj je nastavak praćenja arbitražnih sporova, analizom arbitražnog zakonodavstva i loših rezultata u arbitražnim sporovima koji se vode pred Međunarodnim arbitražnim sudovima.

Naime, Savet je u decembru 2012. godine uradio izveštaj „Međunarodni arbitražni sporovi u procesu privatizacije i štetno postupanje Agencije za privatizaciju“ koji je bio posledica uočenih propusta nastalih u vođenju arbitražnih sporova usled čega smo većinu sporova vezanih za privatizaciju izgubili.

Savet je, radeći na arbitražnim predmetima uočio da je bilo mnogo problema sa suđenjima arbitraža izvan naše države, naročito u predmetima privatizacije, jer je to oblast koja je skoro potpuno nepoznata stranim arbitrima. Zbog nepoznavanja našeg sistema privatizacije, kao i činjenice koliko su za našu zemlju bitna investiciona ulaganja i očuvanje radnih mesta kroz socijalne programe, strane Arbitraže su, polazeći od klasičnog pristupa ugovorima (da je kupoprodajni ugovor izvršen ako je predat predmet ugovora i isplaćena kupoprodajna cena), smatrale da se ugovori nisu mogli raskinuti jer je plaćena cena.

Bez obzira na takve probleme, Savet skoro da ni u jednom predmetu privatizacije sa inoelementom nije našao da je ugovorena nadležnost naše arbitraže, bez obzira što su skoro sve firme koje su bile iz inostranstva bile u vlasništvu naših državljana.

Sa druge strane, na osnovu predmeta u koje je imao prilike da izvrši uvid, Savet je zaključio da je evidentan stručan, efikasan i kvalitetan rad naše arbitraže. U tim predmetima, u kojima je ugovorena nadležnost naše arbitraže uočili smo da su sve navedene sporove tuženi - inostrane firme izgubile, a da nisu stavile ni jednu primedbu na rad naše arbitraže, niti su tražile sudsku kontrolu arbitražnih odluka.

U prilog domaćoj arbitraži govore mnoge činjenice od fleksibilnosti  reševanja sporova, mogućnosti stranaka da same izaberu arbitre, da ugovore merodavno pravo, jezik postupka i mesto arbitraže, brzine postupka. U pogledu troškova postupka, u većini slučajeva znatno su niži od sudskih troškova, a troškovi vođenja međunarodnog arbitražnog spora pred Stalnom arbitražom niži su od troškova vođenja istog spora pred institucijama iste vrste u regionu i svetu.

Nakon analize propisa Savet je zaključio da odredbe Zakona o arbitraži daju samo osnovna pravila, koja su potpuno nedovoljna da se poboljša stanje u našim arbitražnim sporovima. Zato Savet predlaže da se promenom zakona, organi i organizacije, kao i preduzeća u većinskom vlasništvu države, javna preduzeća, odnosno svi subjekti koji raspolažu javnom svojinom, obraćaju našem Arbitražnom sudu a to je Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, koji ima sve elemente nezavisnog i nepristrasnog suda i sposoban je da pruži potpunu zaštitu strankama. Arbitri sa liste arbitara u Stalnoj arbitraži su ugledni profesori fakulteta, bivše stručne sudije i iskuskni privrednici.

Savet je imao primedbe na to što Zakonom nije regulisan postupak koji se primenjuje kod unutrašnjeg donošenja odluka o izboru i imenovanju arbitara. Savet je pokušao da pronađe bilo koji pravni akt kojim je regulisan postupak koji se primenjuje u izboru i imenovanju arbitara, međutim, takav akt nije nađen ni na sajtu Vlade, ni Skupštine. Savet je dobio usmeno obaveštenje od Državnog pravobranilaštva da Vlada imenuje arbitre, međutim, Savet nije dobio informacije o tome ko Vladi predlaže arbitre, ko i kakav postupak sprovodi jer ne postoje zakonski uslovi o kriterijumima i merilima za izbor i imenovanje arbitara.

Primedbe Saveta odnose se i na sastav Komisije za razmatranje spornih odnosa koji mogu biti predmet pred međunarodnim arbitražama koju je Vlada formirala septembra 2017. godine. Vlada je za članove Komisije imenovala ministre, aktivne političare i lica bliska vlasti, ne uzimajući u obzir koja su sve znanja potrebna da se u tim privrednim sporovima izanalizira pravno i činjenično stanje, da se izvrši uvid u odgovarajuću dokumentaciju i zauzme stručan stav o našim pozicijama u eventualnim budućim sporovima sa aspekta primene materijalnog prava.

Savet je nailazio na otpor u u vezi dobijanja dokumentacije na osnovu koje bi sagledao sve probleme iz oblasti arbitražnih sporova.  Tako se dogodilo sa arbitražnim sporom između grčke kompanije „Mitilineos” kao tužoca i RTB Bor kao tuženog, za koji se kasnije ispostavilo da je spor između grčke firme kao tužioca i Republike Srbije kao tuženog.  Nakon objavljivanja informacije u jednom dnevnom listu da je u arbitražnom sporu između grčke firme „Mitilineos” kao tužioca i Republike Srbije kao tuženog, vođen spor radi izvršenja ugovora koji je zaključen između grčke firme i RTB Bor, koji smo mi izgubili, Savet se obratio RTB Bor jer nije znao za taj spor, iako dugo radi na analizi arbitražnih sporova

RTB Bor je obavestio Savet da je bio u pravnom odnosu sa navedenom grčkom firmom po osnovu kredita za obrtna sredstva; po osnovu nabavke rezervnih delova i po osnovu nevraćenog metala (bakar) iz posla uslužne prerade koncentrata bakra u vlasništvu grčke firme; (da je pored tih odnosa između istih stranaka zaključeno još 7 ugovora u 1998 godini, ali da je dug nastao samo iz navedena tri odnosa); da je grčka firma utužila RTB Bor za iznos od 60.520.796,86 USD po sva tri odnosa i da se spor vodi pred prvostepenim sudom u Atini, koji je u početnoj fazi, ročište je zakazano za 21.02.2019. godine.

Iz navedenog izveštaja Savet je saznao da je u vreme zaključenja navedenih ugovora bio na snazi Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Grčke o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je zaključen 25.06.1997. godine. Na osnovu tog Sporazuma, odnosno, neizvršenja tog Sporazuma, teku dva arbitražna postupka u koja RTB Bor nije uključen kao stranka, ali jeste kao imalac dokumentacije, koju je na zahtev advokatskih kancelarija i po nalogu Državnog pravobranilaštva dostavio.

Državno pravobranilaštvo nas je nakon obraćanja da nam dostave presudu Međunarodnog arbitražnog suda u Ženevi između grčke kompanije „Mitilineos“ i RTB Bor, obavestilo da svi predmeti po međunarodnim arbitražama u investicionim sporovima nose oznaku „poverljivo” u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, pa je nemoguće da se poverljivi podaci dostave Savetu.

Savet smatra da je netransparentost presude usmerena na skrivanje činjenice kako je i zašto došlo do postupka pred Arbitražom po Sporazumu između Grčke i SR Jugoslavije iz 1997. godine, koje propuste je napravila Republika Srbija u izvršenju ovog sporazuma; da li se ustvari vodio spor za obaveze po ugovorima koje je zaključko RTB Bor u kojem država nije učestvovala; za šta odgovara Republika Srbija kada već teče spor između grčke firme i RTB Bor po konkretnim ugovorima. Posebno je važno pitanje kako će se okončanje arbitražnog postupka obavezujućom presudom odraziti na spor između RTB Bor i navedene grčke firme, odnosno, da li postoji mogućnost da grčka firma dobije dva izvršna naslova jedan je odluka arbitraže prema Republici Srbiji, a drugi je odluka prvostepnog suda u Atini za izvršenje ugovora prema RTB Bor, čime bi država Srbija pretrpela nenadoknadivu štetu.

Zbog svega navedenog, Savet je kao i u prethodnom izveštaju o arbitraži predložio da se izvrše odgovarajuće izmene propisa, da se urede kriterijumi na osnovu kojih se ugovaraju nadležnosti i uslovi od kojih zavisi izbor arbitraža, kao i postupak izbora arbitara i pravnih timova koji će predstavljati našu zemlju, odnosno sva ona pravna lica koja raspolažu javnom svojinom u arbitražnim sprovima.

Savet posebno ukazuje na netransparentnost jer nikada nije objavljeno koliko sporova je vođeno pred Međunarodnim arbitražnim sudovima, iz kojih privrednih odnosa su vođeni sporovi, koju štetu je država pretrpela zbog gubitka sporova, koliki su bili troškovi naših pravnih timova u izgubljenim sporovima i kolika je bila šteta zbog neizvršenja odluka Međunarodnih arbitražnih sudova.