Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 27.12.2017. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Izveštaj je dostavljen i Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ministarstvu građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture i Republičkom javnom tužilaštvu.

Izveštaj o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije možete preuzeti ovde.

Nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta iz javne svojine promeni status svojine u privatnu bez ikakve naknade, samo na osnovu  potvrde Agencije za privatizaciju, da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Kupac društvenog kapitala je izmirio obaveze za imovinu koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine. Pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu bez naknade uzrokovalo je nesagledivu štetu čije tačne razmere Savet nije mogao da utvrdi, imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da  dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije.

Prikrivanje pravih podataka o površini i statusu svojine na zemljištu nakon privatizacije i proglašavanjem takvog podatka poslovnom tajnom, jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni a ne državni  interes.

To je očigledno na primeru samo jednog kupca Mila Jerkovića koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća i kombinata raspolagao sa preko trideset hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.  Nakon raskida ugovora sa tim Kupcem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj,  državnoj i mešovitoj svojini od oko četiri hiljade hektara, dok za  28 hiljada hektara u 2014. godini ne postoji evidencija zemljišta, odnosno gubi mu se trag.

 Za kupovinu poljoprivrednih društava i raspolaganje tako velikom površinom zemljišta od strane samo jednog čoveka nameće se pitanje datih garancija. 

Pokazalo se, na žalost, da su te garancije imale za posledicu stečaj državnih banaka, jer su između ostalog izvlačenjem novca iz njih, finansirane privatne firme tog Kupca, a ne subjekti privatizacije. Sa tim Kupcem poljoprivrednih preduzeća Agencija je raskinula ugovor tek kad su devastirana i kada je stavljeno zemljište pod hipoteku, odnosno kad je dobar deo državnog zemljišta Kupac prodao svojim privatnim firmama po bagatelno niskim cenama.

Takvo postupanje Kupca skoro deset godina nema za rezultat pravosnažnu sudsku presudu za nezakonite postupke u privatizaciji i štetu koja je naneta Republici Srbiji.

Pored toga, ni posle skoro deset godina od privatizacije ne postoji dostupna informacija,  da li i sa koliko akcija i udela raspolaže taj Kupac nakon raskida ugovora o privatizaciji, kao ni tačan podatak u Republičkom geodetskom zavodu koliko je državnog i društvenog zemljišta i dalje u posedu tog Kupca.

U okolnostima tako neraščišćenih imovinsko pravnih odnosa, Vlada Republike Srbije je potpuno netransparentno potpisala međudržavni sporazum sa inopartnerom o prodaji i zakupu imovine baš tih poljoprivrednih društava, kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji sa kupcem Milom Jerković.

Netransparentno postupanje u  zaključenju međudržavnog aranžmana znači da nije jasno kako je baš taj inopartner odabran, imajući u vidu da tom postupku nije predhodilo javno nadmetanje, kako stranih tako i domaćih partnera. Takođe, nije poznato na osnovu kojih parametara je formirano zajedničko privredno društvo, u kome Republika Srbija ima učešće od 20%, pa samim tim u tom procentu i raspodelu ostvarene dobiti. Savet je ostao uskraćen za informaciju koliko je uplaćeno po osnovu ostvarene dobiti, korišćenjem zemljišta VU Morović, proglašenjem tog podatka za poslovnu tajnu od strane Ministarstva odbrane.

 Navedena poljoprivredna društva su kroz oba postupka privatizacije potpuno devastirana, jer je prvi kupac, Mile Jerković, sa članovima svoje porodice zadužio društva, deo zemljišta prodao, deo stavio pod hipoteku, izneo sredstva na svoje privatne račune i napravio dugove koji se plaćaju prodajom preostale imovine, takođe po niskim cenama. Naime, prodaja dela imovine tih društava zajedničkom privrednom društvu Al Ravafed, čiji je osnivač i Republika Srbija, ima za rezultat  izmirenje obaveza koje je društvima stvorio Mile Jerković.

  Šta je državni interes u okviru aranžmana sa Al Ravafedom  Savet ne može da proceni zbog nepotpunih podataka, ali imajući u vidu po kojoj ceni je prodata vojvođanska zemlja, zalivni sistem i oprema, kao i poreske obaveze koje padaju na teret prodavca i zakup zemljišta čija je cena u bruto iznosu,  državni interes je vrlo upitan,  tim pre, što je u takvoj ceni poljoprivrednog zemljišta učestvovala i Republika Srbija u okviru  zajedničkog društva, da je kupoprodajna cena finansirana kreditnim sredstvima drugog osnivača, privatne arapske kompanije i da zajedničko društvo u prve dve godine ne ostvaruje dobre rezultate, naprotiv u prvoj godini ostvaren je gubitak od dva miliona evra. Takođe, podaci o dobiti po osnovu korišćenja zemljišta Vojne uprave Morović, ako nisu transparentni, stvaraju sumnju da baš i nisu u interesu Republike Srbije.

Pored  primera privatizacije koji su navedeni u Izveštaju, Savetu su se obraćali i brojni zaposleni drugih poljoprivrednih preduzeća, ukazujući da je postupak privatizacije pratilo niz nezakonitosti, pre svega da je privatizovano zadružno zemljište, koje nije moglo biti predmet privatizacije. Tim povodom brojnu dokumentaciju Savetu su dostavila poljoprivredna društva: Ratkovo, Feketić, Zmajevo, Jedinstvo Nova Gajdobra, Graničar Gakovo, Zobnatica i dr.

 Opredeljenje države da ulaže u novoformirane zadruge, bez jasnih pravila i procedura, a da problemi iz prošlosti sa starim zadrugama nisu rešeni, ne uliva poverenje da se tom projektu prilazi iz najozbiljnijih namera, već da je i u ovaj segment uključena politika.

Republika Srbija treba da podstiče razvoj poljoprivrede jer je to strateški interes, međutim preduslov za to je da se u prioritetu uredi katastar nepokretnosti, odnosno imovinsko pravni odnosi.

Poklanjanje najboljeg državnog i društvenog poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova,  čija se vrednost meri milijardama  evra, ima  nesagledivu štetu, koja se ogleda u tome da ta sredstva nisu došla u budžet Republike Srbije i da država gubi prihod po osnovu izdavanja u zakup zemljišta koje je na nezakonit način prisvojeno.