Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 11. 09.2017. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o raspolaganju nepokretnostima grada Beograda. Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije kao i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Gradu Beogradu.

Izveštaj o raspolaganju nepokretnostima grada Beograda možete preuzeti ovde. 

Nepostojanje  pravih podataka o nepokretnostima grada Beograda i davanje velikih ovlašćenja pojedincima koji raspolažu tim nepokretnostima, uz odsustvo kontrole njihovog rada, stvara  prostor za korupciju i zloupotrebe.

Iz evidencija o nepokretnostima, ma koliko se one razlikovale od institucije do institucije, jasno je da grad Beograd poseduje imovinu velike vrednosti, a da su prihodi po osnovu njenog korišćenja nesrazmerno mali.

Prihodi po osnovu raspolaganja imovinom grada Beograda bili bi značajno uvećani

stavljanjem u funkciju svih nepokretnosti, koje su prazne ili se nezakonito koriste od strane trećih lica, uz realnu cenu zakupnina,  redovnom naplatom naknada i doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i dobrim zakonskim rešenjima.

 U proteklom periodu, u najvećoj meri naknade za uređenje građevinskog zemljišta  nisu naplaćene, a najnovijim odlukama grada Beograda predviđeno je da pod određenim uslovima potraživanja po tom osnovu budu značajno umanjena.

Podatak o nenaplaćenoj naknadi za uređenje građevinskog zemljišta po nekoliko  pravnih osnova, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, dostavila je Savetu  i taj iznos od 4,7 milijardi dinara na kraju 2015. godine neuporedivo je manji od šesnaest milijardi dinara, koji su neki gradski čelnici predočili javnosti u januaru 2017. godine.

Sporno pitanje je i u delu ostvarenih prihoda po osnovu konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje zakonski nije rešeno u korist Republike Srbije, odnosno opšteg interesa društva, iako je Savet po tom osnovu podnosio nekoliko inicijativa Ustavnom sudu.

U periodu od pet godina izdata su rešenja na ime konverzije prava korišćenja u pravo svojine u vrednosti od samo 400 hiljada evra, a otuđeno zemljište u vrednosti oko 180 hiljada evra.

 Grad nije ostvario značajne prihode ni po osnovu zakupa zemljišta. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda dostavila je podatak o saldu duga zakupaca na kraju kalendarske godine, koji primera radi, na kraju 2015. godine iznosi oko 1,7 milijardi dinara, ali ne i podatak o visini godišnje zakupnine za građevinsko zemljište i  površinu izdatog zemljišta po katastarskim parcelama, iako je to bio zahtev Saveta.

Zbog neposedovanja podataka koje se stvarno katastarske parcele izdaju u zakup i po kojoj ceni, Savet nije mogao da utvrdi koliko je godišnje ostvaren prihod po tom osnovu i kolika je površina građevinskog zemljišta stavljena u tu funkciju.

 Prema podacima iz odluka o završnom računu grada Beograda jedino je evidentno da su prihodi po osnovu zakupa građevinskog zemljišta  daleko manji u periodu od 2012-2015. godine, gotovo desetostruko  2014. godine u odnosu na 2011. godinu. Naime, u 2011. godini ostvareni prihodi od zakupa građevinskog zemljišta iznose 2,8 milijardi dinara a 2014. godine samo 282 miliona dinara.

Na osnovu spiska dužnika i po osnovu zakupa i po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koji je Savetu dostavila Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, može se zaključiti da postoji veliki broj dužnika čiji dug pojedinačno iznosi  nekoliko miliona evra, a da ti pravni subjekti nemaju zaposlene ili imaju nekolicinu zaposlenih. Mnogi dužnici su otišli u stečaj pa je naplata potraživanja po tom osnovu neizvesna.

Pored raspolaganja građevinskim zemljištem koje je potpuno netransparentno i gde se nisu ostvarili značajni finansijski rezultati, ni raspolaganje stanovima i poslovnim prostorom nema za rezultat ostvarenje ozbiljnih finansijskih efekata.

Ako se izuzmu stanovi koji se dodeljuju po posebnim programima (neprofitni, socijalni), hiljade drugih stanova se izdaje po zakupnini koja je izuzetno niska i prihodi po tom osnovu ne pripadaju Gradu. Koja lica imaju privilegiju da koriste te stanove po izuzetno povoljnim uslovima, Savet nema informaciju, kao ni informaciju po kojoj je vrednosti otuđen veliki broj stanova grada Beograda, iako je  Savet taj podatak tražio od Grada.

Osim zemljišta i stanova, ni prihodi od izdavanja u zakup poslovnog prostora nisu u skladu sa brojem i površinom jedinica poslovnog prostora, koje su evidentirane popisom. Cena zakupa poslovnog prostora za mnoge lokacije nije logična, imajući u vidu da se ista formira u zavisnosti od lokacije, pa se dešava da se poslovni prostor u ekstra zoni izdaje jeftinije nego u III, IV zoni. Podaci o ceni zakupa poslovnog prostora pojedinačno po svakoj jedinici i adresama nalaze se u prilogu Izveštaja.

Pored toga, u dva odgovora Sekretarijata za imovinsko pravne poslove grada Beograda dostavljenih Savetu, podaci o ostvarenim prihodima od zakupa poslovnog prostora razlikuju se za oko trista miliona dinara na godišnjem nivou, pa se postavlja pitanje koji je podatak verodostojan.

Ako se ima u vidu, da se prihodima ostvarenim po osnovu korišćenja imovine, pre svega finansiraju infrastrukturni projekti grada Beograda, jasno je da se lošim zakonskim rešenjima i nedomaćinskim ponašanjem odgovorinih lica, koja upravljaju i raspolažu imovinom, ostvaruju skromna sredstva po tom osnovu, zbog čega se Grad zadužuje,  što finansijski opterećuje sve građane – poreske obveznike.

U skladu sa uočenim problemima Savet je dao određene preporuke Vladi Republike Srbije među kojima su, uspostavljanje ozbiljne  kontrole rada nadležnih institucija, kao i smanjenje ovlašćenja Gradonačelnika.