Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi 23.12.2016. godine Izveštaj o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave. Izveštaj je dostavljen i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Republičkom javnom tužilaštvu. Savet će izveštaj javno prezentovati nakon praznika.

Izveštaj o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave  možete preuzeti ovde.

Sažetak Izveštaja:

Savet je uradio Izveštaj o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, imajući u vidu da se na lokalu upravlja imovinom i javnim finansijama velike vrednosti, od strane politički izabrane vlasti, a da kontrolu trošenja tih sredstava ne vrši ni jedna državna institucija, što stvara prostor za korupciju velikih razmera.

S tim u vezi, Savet je metodom slučajnog uzorka za predmet analize svrsishodnosti trošenja sredstava odabrao jedinice lokalne samouprave, koje su različitog stepena razvoja.
U toku izrade Izveštaja mnoge JLS nisu pokazale spremnost za saradnju, izbegavajući da dostave potpune podatke, zbog čega im se Savet obraćao i nekoliko puta. Rokovi za dostavljanje dokumentacije maksimalno su produžavani od strane svih lokalnih samouprava.

Zbog ignorisanja zahteva Saveta, podnete su brojne žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što je dovelo do toga da Poverenik zatraži od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovođenje postupka nadzora u 11 lokalnih samouprava.

Međutim, Savet nije dobio potpune informacije od svih JLS i pored zahteva Poverenika i nadzora Upravnog inspektorata.

Sve lokalne samouprave koje su dostavile podatke „ trudile“ su se da oni budu što nepregledniji, kako se iz njih ne bi stekao pravi utisak o njihovom poslovanju. Rad na Izveštaju otežavala je i okolnost da potpuni podaci ne postoje ni na sajtovima jedinica lokalne samouprave.

Opšti zaključak koji se nameće pri izradi Izveštaja je da su lokalne samouprave Savetu dostavljale selektivne informacije.

Savet je na osnovu dobijene dokumentacije za 15 JLS, što čini uzorak od oko 28% realizovanih prihoda i rashoda JLS, u odnosu na celu Republiku Srbiju, izuzev Grada Beograda sa opštinama i Grada Novog Sada, u svom Izveštaju želeo da prikaže na koji način se troše budžetski prihodi lokalnih samouprava za period 2011-2014. godina, koji za sve JLS na teritoriji RS za taj posmatrani period iznose više od osam milijardi evra.

Lokalne samouprave pored prihoda koje ostvaruju po osnovu poreza, prihoda od imovine i dr., značajna sredstva dobijaju od Republike, APV i drugih nivoa vlasti u vidu transfera. Savet je u svom Izveštaju prikazao strukturu namenskih transfera za lokalne samouprave koje su te podatke dostavile. Podaci su kod nekih JLS kompletniji, dok je Grad Čačak odbio da dostavi podatke uz obrazloženje da su namenski transferi potrošeni u skladu sa ugovorima i drugim pravnim aktima i da su bili predmet kontrole Državne revizorske institucije. Pored Grada Čačka potpunu strukturu namenskih transfera nisu dostavili ni Zrenjanin, Kragujevac, Jagodina, Tutin.

Savet nema podatke da su namenska sredstva potrošena u visini i nameni za koje su transferisana, kao i da su za sve namenske transfere za koje postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke ti postupci i sprovedeni.

Pored namenskih transfera, lokalne samouprave dobijaju nenamenske transfere kojima upravljaju u skladu sa svojim odlukama. Najveće nenamenske transfere u odnosu na ostvarene izvorne prihode dobile su opštine Jagodina, Bujanovac i Tutin.

Prihodi po osnovu ukupno prenetih transfera, kao i prihodi od poreza i svih naknada i taksi pojedinačno po lokalnoj samoupravi učestvuju u ukupnim budžetskim prihodima sa oko 80%. Kod onih lokalnih samouprava kod kojih je taj procenat niži primetno je zaduživanje kreditima komercijalnih banaka. Među najzaduženijim JLS koje su predmet analize su Niš, Kragujevac, Vršac, Jagodina, Zrenjanin, Zaječar.

Podaci o trošenju ukupnih budžetskih prihoda koje su ostvarile lokalne samouprave upućuju na zaključak da isti nisu trošeni u skladu sa potencijalima i prioritetima svake lokalne samouprave ponaosob.

Naime, počevši od plana budžeta koji nije transparentan i gde se ne pruža mogućnost građanima da aktivno učestvuju u njegovom predlogu, stvara se prostor za njegovo neracionalno i nesvrsishodno trošenje.

Savet na osnovu dostupne dokumentacije u svom Izveštaju pre svega ukazuje na to kolika se sredstva troše po osnovu zarada, naknada zarada i doprinosa za zaposlena lica koja se finansiraju na teret budžeta lokalne samouprave, kao i koliki su troškovi po osnovu korišćenja roba i usluga, koji su u neposrednoj vezi sa radom zaposlenih. Troškovi po osnovu zarada, naknada zarada i doprinosa, kao i troškovi po osnovu korišćenja roba i usluga pojedinačno po lokalnoj samoupravi imaju prosečno učešće od 50% u budžetskim rashodima, što projekcijom na ceo lokalni nivo iznosi oko milijardu evra na godišnjem nivou.

Broj zaposlenih koji se finansira na teret budžetskih prihoda lokalne samouprave za 15 jedinica lokalne samouprave je oko 13.000 lica za koje je isplaćena zarada i ostale naknade zarade i doprinosi u iznosu od oko 42,5 milijardi dinara za period od četiri godine, odnosno blizu 100 miliona evra na godišnjem nivou.

Pored rashoda za zaposlene u strukturi budžetskih rashoda lokalnih samouprava su i rashodi po osnovu prenetih subvencija i transfera. Subvencije su u najvećoj meri prenete lokalnim javnim preduzećima, kao i lokalnim medijima.

Isplaćene subvencije samo za tri RTV kuće i to: RTV Pančevo, RTV Kragujevac i RTV Niš su oko šest miliona evra, dok su radio stanicama Subotica, Zrenjanin i Bujanovac isplaćene subvencije blizu dva miliona evra.

Ako se ima u vidu da su za samo tri televizijske i radijske kuće isplaćene subvencije u iznosu od oko osam miliona evra, postavlja se pitanje koliki je iznos subvencija po tom osnovu na celom lokalnom nivou.

Isplaćene subvencije po osnovu poljoprivrede su neprimereno male, imajući u vidu da je poljoprivreda jedan od najvažnijih resursa analiziranih JLS, što se ispostavilo da to lokalnoj vlasti nije prioritet.

Subvencije u zanemarljivo malom iznosu date su i preduzetnicima i preduzećima, što takođe pokazuje da lokalna vlast nije podsticajima davala šansu razvoju privrede i veće zaposlenosti stanovništva.

Davanjem najvećih subvencija javnim komunalnim preduzećima čije rukovodstvo bira opštinska, odnosno gradska vlast i nad čijim poslovanjem ne postoji prava kontrola, stvara se prostor za korupciju velikih razmera, tim pre što za određene radove, usluge i dobra, nisu sprovedene procedure javnih nabavki. Lokalna javna preduzeća nisu sprovodila procedure javne nabavke, uz pozivanje na čl.7. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama.

Činjenica da se jednom lokalnom javnom preduzeću u Jagodini daju poslovi u vrednosti od oko deset miliona evra bez učešća drugih ponuđača, budi sumnju o mogućnosti korupcije i zloupotreba. Savet na žalost ne raspolaže informacijama, koliko su druge JLS angažovale svoja lokalna javna preduzeća, za koje radove, usluge i dobra, u kolikoj vrednosti, a za koje nije sproveden postupak javnih nabavki.

U strukturi budžetskih rashoda su i preneti transferi školama, primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ustanovama socijalne zaštite i dr. Iz raspoloživih podataka koje su dostavile neke jedinice lokalne samouprave za primarnu zdravstvenu zaštitu se izdvaja nedopustivo malo sredstava, imajući u vidu za šta su sve lokalne samouprave trošile budžetska sredstva. To je jedan od razloga zbog čega je stanje u zdravstvu i zdravstvena zaštita građana na tako niskom nivou.

Pored primarne zdravstvene zaštite, ni socijalni aspekt nije ispoštovan, jer su zanemarljivo mala sredstva koja se izdvajaju po tom osnovu. Jedino je Grad Jagodina na ime izdvajanja za socijalnu zaštitu potrošio sredstva u iznosu od oko osam miliona evra za posmatrani period 2011-2014. godina. Međutim, ta sredstva nisu u potpunosti potrošena za socijalno ugrožene kategorije, već po podacima koji se odnose na sprovedene postupke javnih nabavki, može se videti da su sredstva potrošena za različite namene od strane širokog kruga korisnika koji nemaju status socijalno ugroženih lica.

U okviru ostalih rashoda prikazanih u Izveštaju iskazani su troškovi po osnovu dotacija nevladinim organizacijama, u iznosu većem od 61 milion evra.

Najveće dotacije su isplaćene po osnovu sporta, sportskim organizacijama, udruženjima, klubovima i drugim korisnicima preko četrdeset tri miliona evra.Pored dotacija za sport koje su vrednosno najveće, isplaćene su dotacije i drugim brojnim udruženjima i političkim partijama. Sve lokalne samouprave isplaćivale su dotacije političkim partijama koje za period 2011-2014. godina iznose preko 1,7 miliona evra.

Savet je u Izveštaju posebnu pažnju posvetio javnim nabavkama dobara i usluga, iz razloga što način na koji su sprovedene procedure javne nabavke, kao i vrsta nabavke dobara i usluga daju pravu sliku o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava.

Prvi zaključak koji se nameće u analizi javnih nabavki je da lokalne samouprave nisu dostavile sve podatke o ukupno realizovanim javnim nabavkama.Primera radi, Grad Pančevo je u strukturi troškova korišćenjaroba i usluga prikazao troškove reprezentacije u iznosu od oko 30 miliona dinara, dok je ugovorena vrednost nabavke po tom osnovu 11,5 miliona dinara.

Još drastičniji primer je Grad Zrenjanin koji je iskazao troškove reprezentacije na godišnjem nivou više od 100 hiljada evra, dok su ugovorene javne nabavke po tom osnovu nešto više od 17 hiljada evra.

Međutim, nisu samo ova dva Grada iskazala daleko veće troškove roba i usluga za koje je bilo neophodno sprovesti postupak javnih nabavki, već je to evidentno i kod ostalih JLS. Tako su Zaječar, Zrenjanin i Pančevo prikazali troškove po osnovu informisanja u iznosu oko 2,4 miliona evra, a da su sprovedene procedure usluge javnih nabavki po tom osnovu oko 150 hiljada evra.

Sve analizirane lokalne samouprave su u periodu 2011-2014. godina nabavljale putničke automobile niže i više klase i plaćale visoke troškove njihovog održavanja, osiguranja, pranja i poliranja. Pored toga, iz Izveštaja se mogu sagledati troškovi po osnovu nabavke goriva koji za mnoge JLS iznose i više od 100 hiljada evra na godišnjem nivou. Ukupno prikazane ugovorene vrednosti javne nabavke putničkih vozila njihovog održavanja i nabavka goriva za 15 JLS iznose za posmatrani period oko pet miliona evra. Ako bi se ovaj podatak projektovao na ukupan lokalni nivo jasno je koliko su visoki troškovi po tom osnovu.

Posebnu pažnju u analizi javnih nabavki privlači nabavka računara, rezervnih delova za računare, njihovo održavanje, nabavka softvera, licenci, koje primera radi kod Grada Kragujevca, u posmatranom periodu iznose oko 220 hiljada evra.

Ako se ima u vidu da su sve JLS prikazale izuzetno visoke troškove po osnovu nabavke računarske opreme, a da kao problem u svom funkcionisanju upravo navode nedostatak iste, opravdano se nameće pitanje da li je ta nabavka stvarno realizovana u navedenom iznosu.

Pažnju svakako zaslužuje i nabavka kancelarijskog i administrativnog materijala, kancelarijskog nameštaja i usluge uređenje objekata GU, škola, domova kulture, klubova penzionera, sportskih i rekreativnih objekata, usluge uređenja atarskih puteva, nabavka usluga poljočuvarske službe, monitoring parametara životne sredine i dr.

Pored tih troškova, troškovi reprezentacije, troškovi poklona pažnje, troškovi internih restorana sa nacionalnim i internacionalnim jelima, u koje su uključeni piće i apetisani, koncerti i dr. iznose nekoliko miliona evra.

Iako su sve javne nabavke koje su dostavljene Savetu od strane lokalne samouprave u Izveštaju date po pojedinačnim vrednostima, Savet je istakao četrnaest postupaka javnih nabavki koji zaslužuju posebnu pažnju. Među tim postupcima su i nabavka usluga avio prevoza, usluga posredovanja za obezbeđenje hotelskog smeštaja, usluga izgradnje azila za pse, usluge izrade ključeva i pečata, usluge revizije završnog računa, organizacija turističkih putovanja, organizacija koncerata i vatrometa i dr.

Pored zapažanja koja se odnose na vrstu nabavki dobara i usluga koje su ugovarale lokalne samouprave, a koje nisu neophodne za njihovo dobro funkcionisanje, veoma je bitno istaći da su ugovarane nabavke pretežno u postupcima javnih nabavki male vrednosti, nezavisno od vrednosti i vrste dobara i usluga.

Mnogo manji iznos javnih nabavki je ugovaran u postupku nabavki velike vrednosti. Kod ugovaranja javnih nabavki velike vrednosti zastupljen je pregovarački postupak, dok je mnogo manje sprovedenih otvorenih postupaka javne nabavke. Ta činjenica ukazuje da u nabavci dobara i usluga postoji veća mogućnost zloupotreba i korupcije.Savet nema informaciju o tome da li su sve ugovorene javne nabavke u skladu sa planom nabavki, kao i da li su ugovorene vrednosti realizovane i u kom iznosu.

Pored podataka o javnim nabavkama i svi ostali podaci u Izveštaju Saveta upućuju na zaključak da su budžetska sredstva u zanemarljivo malom iznosu trošena na infrastrukturne projekte, dok je najveći iznos potrošen na opštu potrošnju ogromne lokalne administracije.

Izuzetno visoki troškovi po osnovu informisanja i obrazovanja zaposlenih nisu na žalost doprineli većoj transparentnosti u radu lokalne samouprave niti boljoj kvalifikacionoj strukturi zaposlenih.

Ako se kroz javne nabavke moglo sagledati da se najviše sredstava, što se tiče infrastrukture, odnosi na uređenje atarskih puteva jasno je na kom nivou razvoja je lokalna samouprava. Inače, usluga uređenje atarskih puteva svuda je ugovarana u pregovaračkom postupku a kod većine JLS u okviru nabavki male vrednosti, što upućuje na zaključak da nije bilo otvorenog postupka i većeg broja zainteresovanih ponuđača, čime bi se postigla veća konkurentnost u ceni i kvalitetu usluge i smanjila mogućnost korupcije.

Savet smatra da se najnovijim usvajanjem Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave nije prišlo sa ozbiljnom analizom postojećeg stanja na nivou JLS i da predložene izmene ne rešavaju suštinske probleme, a to su pre svega odsustvo kontrole u naplati i trošenju prihoda JLS, zbog čega je Savet u Izveštaju dostavljenom Vladi dao određene preporuke, kako bi se popravilo stanje na lokalnom nivou.