Savet za borbu protiv korupcije je 20. novembra 2003. godine Vladi Republike Srbije dostavio Izveštaj o izvozu šećera u zemlja Evropske unije, sa predlogom mera za prevazilaženje problema nastalih u izvozu šećera i stvaranja uslova za ukidanje sankcija Evropske unije.

Izveštaj Saveta je u Vladi prihvaćen sa neuvažavanjem i podsmehom. Podatak koji smo izneli, da je preko 100.000 tona šećera ušlo u zemlju na crno, dočekan je sa osporavanjem i tvrdnjom da šverca i prepakivanja šećera nije bilo, da to i nije bio razlog za uvođenje sankcija, jer se to, po tvrdnji ministra Pitića nigde i ne navodi u dokumentima Evropske komisije. Predložene mere za utvrđivanje odgovornosti i otklanjanje poremećaja u izvozu, koje je inicirao Savet, nisu ni došle na dnevni red, jer su po shvatanju Vlade bile nepotrebne, jer Vlada preduzima sve što je potrebno i što će dovesti do ukidanja sankcija.
Izveštaj Saveta su podržali potpredsednici Vlade Čović i Isakov i bivši direktor carine Vladan Begović, koji je potvrdio da je i prema njegovoj dokumentaciji preko 100.000 t. šećera više potrošeno i izvezeno nego što ga ima u legalnim tokovima.

Na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije ministar Pitić, predsednik Vladine Komisije za praćenje proizvodnje i prometa šećera, izjavio je:

“Znači, oni (Evropska komisija, prim V.B.) ni jednog trenutka, bar ja nisam imao prilike da tako nešto čujem ili vidim takav izveštaj, nisu rekli da je suspenzija uvedena zbog postojanja konkretnog reeksporta, već zbog sumnje bazirane na neosposobljenosti carinske službe da utvrdi poreklo robe. Niko nikada nije rekao koje su to cifre – 4.000 šlepera ili 12.000 šlepera - pri čemu je svakome ko se iole u to razume, jasno da su cifre navedene u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije nemoguće: da 12.000 šlepera pređe granicu, a da to niko ne vidi, isključiv je Pitić, upozoravajući da opasne matematičke kalkulacije različitim podacima o potrošnji, proizvodnji i izvozu, unete u pomenuti izveštaj, samo doprinose "dramaturgiji slučaja".

Odlukom Evropske komisije, početkom februara 2004. godine sankcije na izvoz šećera po preferencijalnim uslovima su produžene na još šest meseci, čime suspenzija na izvoz šećera ulazi u drugu godinu. Odluka o produženju sankcija poklapa se sa vremenom pripreme za setvu šećerne repe i površine pod repom se drastično smanjuju. Naše najveće i najbolje šećerane su izgubile potencijalne kupce sa evropskog tržišta, nemaju finansijskih mogućnosti da finansiraju setvu i tonu u stečaj i likvidaciju. Privatizovane šećerane su 2002. godine proizvele nešto preko 150.000 tona šećera, i sa tom proizvodnjom Srbija ponovo može postati realni uvoznik šećera.

Savet za borbu protiv korupcije je nastavio da prati ovu problematiku. Rezultat te analize je ovaj izveštaj koji dostavljamo Vladi.

Uredba o preferencijalnom izvozu šećera je suspendovana odlukom Evropske komisije na tri meseca, sa mogućnošću produženja ukoliko bude neophodno, o čemu je potpredsednika Vlade Republike Srbije Jovanovića i ministre Pitića i Veselinova obavestio Kristofer Paten pismom od 22. maja 2003. godine. U pismu se navodi da je suspenzija uvedena zbog zloupotreba u izvovu šećera, i posebno navodi: »Takođe nije ni u vašem sopstvenom interesu to što su trgovinske koncesije, koje je trebalo da koriste vašoj ekonomiji i društvu, izložene pogubnom riziku zloupotrebe«. Odluka o suspenziji izvoza je produžena je 23. jula 2003. godine na šest meseci, da bi 7. februara 2004. godine novom odlukom Evropske komisije sankcije bile produžene na još 6 meseci. O tome je iz Brisela agencija BETA izvestila:

Evropska komisija je produžila privremenu suspenziju trgovinskih preferencijala za šećer uvezen u Evropsku uniju iz SCG za dodatnih šest meseci počev od 8. februara, zvanično je saopšteno iz Delegacije Evropske komisije u SCG. Kako se navodi u saopštenju dostavljenom agenciji Beta, ta odluka je usvojena jer postojeći sistem u SCG, iako trenutno poboljšan, nije u stanju da adekvatno primeni pravila trgovinskih preferencijala i tako obezbedi da šećer izveze u EU zaista potiče iz SCG. Evropska komisija se, ipak, nada da će neophodna dalja poboljšanja biti uvedena u sledećih šest meseci, navodi se u saopštenju Delegacije Evropske komisije u Beogradu.

Navodimo kompletan izveštaj agencije Beta iz Brisela od 2. februara 2004. godine:

Ured Evropske unije za suzbijanje pronevera (OLAF) i MUP Srbije su tokom četiri zajedničke istrage utvrdili da su šećerane u Pećincima, Kovačici i Sremskoj Mitrovici korišćene za prepakivanje uvezenog šećera.
Prepakovani šećer je potom, uz prikazivanje netačnog porekla, izvožen iz Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju (EU), navodi se u memorandumu o saglasnosti istražnog tima OLAF-a i Uprave za borbu pritiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, koji je potpisan u oktobru prošle godine u Beogradu.

U tom dokumentu, u koji je imala uvid agencija Beta, navodi se da je bilo teško utvrditi vezu između krajnjih izvoznih poslova i konkretnih operacija prepakivanja šećera u cilju prevare.

Veoma je teško utvrditi puteve trgovine šećerom na srpskoj teritoriji zbog postojanja mreže kompanija 'na papiru' (shell companies), koje izdaju lažna dokumenta u sklopu operacija prevare, a sa ciljem da se 'pokriju' pravi korisnici, zajednička je ocena OLAFA i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

Prema tvrdnji Evropske komisije, koja je suspendovala izvoz šećera iz Srbije u EU po povlašćenim uslovima, dvostruka nezakonita zarada je ostvarivana tako što je šećer iz EU u SCG uvožen po subvencionisanim cenama, a potom prepakovan i lažno deklarisan izvožen ponovo u EU po povlašćenoj bescarinskoj tarifi.

U memorandumu o "saglasnosti" OLAF-a i MUP-a Srbije, se ističe da policijske službe sada treba da okončaju i usaglase svoje informacije i istrage na temelju snažne političke podrške i čvrste volje srpske vlade, uz opasku da odsustvo transparentne saradnje još ne omogućava uspešnu bitku protiv organizovanog kriminala, upletenog u ove slučajeve.

Navedeno je da je jedna od firmi protiv kojih je pokrenut sudski postupak, "Voćar Lutka" iz Prijepolja. Pod sumnjom da je u poslovima s "Voćar Lutkom" izdavala lažne dokumente je crnogorska kompanija "Adriatik" i "još neki drugi".

U dokumentu se ukazuje na vezu između ove dve kompanije i drugih firmi "bez kancelarija", koje su one napravile u Prijepolju i Podgorici, i fiktivnog preduzeća "USTRADE" i "jednog od najznačajnijih kupaca", firme "ISD" u Beogradu.

"Adriatik" je, prema nalazima istrage, bio uvoznik šećera iz zemalja EU i drugih evropskih zemalja, i to preko carinskih ispostava u Šapcu, Subotici i Pančevu. Preko "Trgošpeda" iz Šapca i "Pervana" iz Subotice su, kako je utvrđeno, obezbeđivane carinske dozvole za taj uvoz.Uvoženi šećer je dovožen u šećerane u Sremskoj Mitrovici i Žabalju. Važan uvoznik je, sve govori, i kompanija 'MK Komerc', dodaje se u nalazima istražnih timova OLAF-a  i Uprave MUP-a Srbije. U tim nalazima je navedeno i da su šleperi sa šećerom za račun "MK Komerca" stizali u Pančevo i prebacivani su u Kovačicu, a zatim su prosleđivani raznim kompanijama za poslove sa šećerom, i to za "razne svrhe". I neki drugi "operatori" su, stoji u ovom nalazu, "uvozili velike količine šećera koji je potom prevožen u šećerane i istovremeno prodavan izvoznicima. "Ista kompanija ima izvozni i uvozni sektor. Oni jedan drugom prodaju šećer", navedeno je u zajedničkom dokumentu OLAFA i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

Provera uvoza i izvoza u preduzeću ISD u Beogradu je, kako se dodaje, odvela istragu do provere šećerane u Pećincima, koja pripada grupi 'MK Komerc', a uvid u njene računovodstvene knjige je pokazao da za šećer prodat 23. i 24. jula 2002. godine nije bilo dokaza da je poreklom iz šećerane Pećincima. Skladište šećerane je u to vreme, kako pokazuju zvanične knjige, bilo prazno. Zato je pokrenut sudski postupak protiv firme ISD zbog izdavanja lažnih dokumenata, ističe se u nalazu stručnjaka OLAFA i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, u kojem je navedeno i da jedno svedočenje pokazuje da je u šećerani u Pećincima, u više navrata, pre juna 2003, prepakivan šećer za ponovni izvoz u EU. Pored ostalog se spominje da je to činjeno sa šećerom uvoženim iz Slovačke, kao i da su šećerane u Senti i Vrbasu uvezle oko dve hiljade tona šećera iz EU i, istovremeno, na tamošnje tržište izvezle istu količinu ovog proizvoda. U dokumentu se ističe da je OLAF-u predočen scenario prevare u koju je bila upletena firma INTERFRIGO, koja je izvezla 896 tona evropskog i srpskog šećera, između decembra 2002.i aprila 2003. godine. Takođe se spominje i veza između firmi "Adriatik" i "Oria internešnel", čiji je vlasnik u Crnoj Gori.

U "zaključcima" memoranduma o saglasnosti OLAF-a i Uprave za suzbijanje organizovanog kriminala MUP-a Srbije se kaže da odsustvo specifičnih zakona o suzbijanju finansijskog kriminala, korupcije i pranja novca, kao i pomanjkanje saradnje u međunarodnim istražnim radnjama sa drugim s tim povezanim zemljama (Crna Gora) ne daje pravosudno – policijskim službama neophodna oruđa za efikasno delovanje protiv organizovanog finansijskog kriminala.

Zajednički izveštaj OLAF-a i MUP-a Srbije ustvari sadrži prave razloge zbog čega su nam uvedene sankcije, što je proisticalo i iz prvog izveštaja OLAF-a iz novembra 2002. godine i svih kasnijih upozorenja koja su iz EU stizala zvaničnicima u Srbiji.

Negirajući i ovaj izveštaj, ministar Pitić za »Ekonomist« tvrdi:

“Zadovoljan sam dinamikom kojom je radila Komisija za ispitivanje tokova šećera. O onome šta je MUP radio ne mogu da sudim, ali je činjenica da u Evropskoj komisiji kritikuju dinamiku istrage. Lično mogu da budem nezadovoljan, jer ako je ta kritika validna, to znači da je trebalo nešto ubrzati. Mislim da je sa OLAF-om trebalo održavati mnogo intenzivniju vezu, i da nespretno napravljen Memorandum o saglasnosti nije doprineo rešavanju problema.

Ministar smatra da je memorandum izmeću OLAFA i MUP-a veoma problematičan: »Drugi kanal je nastao potpisivanjem memoranduma o saglasnosti između MUP-a i OLAF-a koji je našoj policiji ponudio OLAF, i koji je potpisivanjem dobio na obaveznosti. Taj memorandum je fokus Evropske unije prebacio na istrage o zloupotrebama u tokovima šećera. Lično smatram da je taj dokument dosta nespretno napravljen, posebno zbog toga što on u sebi nosi i neke političke kvalifikacije, ali i navode za koje se kasnije pokazalo da nemaju nikakvog osnova, a pojedini su nastali čak i zbog lošeg engleskog prevoda. Delovi tog dokumenta su krajnje neprecizni, a neki su suprotni kasnijim nalazima policije.”

Neslaganja u podacima Vlade

U izveštajima Vladine Komisije za ispitivanje tokova šećera postoje ozbiljna neslaganja. U podacima koje je za izveštaj Komisije dalo Ministarstvo trgovine, navodi se da su ukupna proizvodnja, zalihe i uvoz šećera u Srbiji u 2001, 2002. i do maja 2003. godine iznosili 652.184 t, a ukupan izvoz u istom periodu 331.024 t. Razlika, koja se mora odnositi na potrošnju (Ministarstvo o potrošnji ne daje nikakve podatke), jeste 321.160 t. Prema proceni sa kojom se slažu i Vladini zvaničnici, najmanja potrošnja šećera u Srbiji iznosi oko 220.000 t na godišnjem nivou, što znači da je u datom periodu ukupna potrošnja bila oko 520.000 t šećera. Tako se u samim podacima Vladine Komisije javlja “višak” od 198.840 t šećera koji nije proizveden, ni na zalihama, niti legalno uvezen, a takođe ni potrošen, ni legalno izvezen.

U toku izrade predhodnog izveštaja o izvozu šećera, Ministar Pitić nam je odgovorio sledećim dopisom:
 
U vezi vašeg dopisa broj 72/116 od 9. oktobra 2003. koji nam je prosleđen od strane Ministarstva finansija i ekonomije, želimo da, u ime Komisije za praćenje proizvodnje i prometa šećera, ukažemo na sledeće:

• prilikom uvoza prehrambene robe vrši se analiza uzoraka od strane referentnih laboratorija. Nakon izvršene analize tržišni inspektorat izdaje Uverenje o kvalitetu robe namenjene uvozu. Navedenim Uverenjem se potvrđuje da roba čiji je uzorak analiziran odgovara po kvalitetu propisanom Pravilniku.
• pored kontrole kvaliteta, prilikom uvoza vrši se fitosanitarna i veterinarska kontrola, nakon čega inspektori izdaju Sertifikat o ispunjenosti fitosanitarnih i veterinarskih uslova. Na osnovu izdatih Uverenja radnici carine vrši carinjenje uvezene robe.
• inspektorati na nivou savezne države SRJ su tokom 2001. i 2002. godine izdavali pomenuta Uverenja. Donošenjem Zakona o ministarstvima maja 2003. godine  (“Sl. Glasnik RS”, br. 47/03) kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda i fitosanitarna i veterinarska kontrola je prešla u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije.

Vašim zahtevom je traženo da se dostave podaci o Rešenjima za stavljanje robe u promet za uvezeni šećer. Imajući u vidu napred navedeno obaveštavamo Vas, da važeći propisi ne predviđaju izdavanje pomenutih Rešenja. Stoga, molimo da nam bliže definišete Vaš zahtev, kako bi mogli na isti adekvatno da odgovorimo.

S poštovanjem,
MINISTAR
Goran Pitić
 

Na ponovljeni zahtev Saveta od 17.11.2003. godine ministar nije odgovorio. Očigledno je da osnovni problem nije bio u nepreciznosti zahteva, već u podacima koje smo tražili. Citiramo naš dopis od 17.11. 2003. godine:

U vezi vašeg dopisa od 22. oktobra 2003. godine, kojim nam objašnjavate da je naš zahtev bio neprecizan, molimo da nam za uvezeni šećer u 2001. i 2002. godini, prema dole priloženoj tabeli, dostavite podatke o tome da li je tržišni inspektor izdao Uverenje o kvalitetu robe namenjene uvozu:

2001. godina
      
Ocarinjeno  Sertifikovano
(u tonama)  kod STI (u tonama)

1. MK COMMERCE, Novi Sad          22.000          0
2. Beograd, Zemun                               4.998          0
3. Voćarlutka, V. Župa                          5.920      275
4. Međ.dist.šeć.isd, Beograd                 5.042   4.350
5. Swisslion, Novi Sad                          3.997          0
6. Tehnotron, Valjevo                            2.419      200
7. SI&SI comp. Subotica                     1.995           0
8. Pistolato, Valjevo                             1.750           0
9. Jugošećer, Beograd                          1.597    2.000
10. Agraxtraiding, Beograd                   1.314       724
11. Furta, Osečina                                1.400           0
12. Banat, Vršac                                  1.400           0
13. BIP,Beograd                                   1.150           0
14. Sećerana,S.Mitrovica                      1.000           0
15. Stork, Kula                                     1.000           0
16. Delišes, V. Han                               1.160           0
17. Starproduct, Čačak                         1.030           0
18. Mediteraninv, Pirot                            968           0
19. Subotičanka, Subotica                      810            0
20. Stevanović CO, Novi Sad                858             0
21. Suvoće, Subotica                              50             0
22. Nectar, B. Palanka                             800           0
23. PNAGROEKONOMIK, Beograd        596           0
24. Kogokom. Zemun                             534           0
25. Foodline, Vršac                                 650          0
26. Ravanica, Ćuprija                               550          0
27. Jenex, Beograd                                  500       750
28. Takovo, Gornji Milanovac                  522          0
29. Zaječarka, Beograd                            500          0
30. Jobson, Beograd                                600      800
31. Vitaminkaprod. Niš                            547         0
32. PKBVOĆ. Plant. Boleč                     500          0
33. Pivara, Niš                                        500          0
34. Monteprom, Valjevo                         400          0
35. Banini, Kikinda                                  407         0
36. Paraćinka, Paraćin                             400          0
37. Coloseum, Kraljevo                          480           0
38. Interflex, Čačak                                300        100
39. Polimark, Beograd                             300        50
40. Šebex, Čačak                                   320        230
41. Interdil, Nova Varoš                          292           0
42. Beofruto, Beograd                             261          0
43. Centroproizvod, Beograd                  250           0
44. Kondivik, Vršac                                300           0
45. Jaffa, Crvenka                                  200            0
46. Euroagent, Vrbas                              241            0
47. Kvele, Novi Pazar                             280            0
48. Miloduh, Kragujevac                         200            0
49. Voćar, Koceljeva                               174           0
50. Clascom. Čepure                               195           0
51. Acikokom. Kraljevo                          192            0
52. Mladostpro, Grocka                          176           0
53. Gakprom, Futog                               200            0
54. Milleniumtrade, Zemun                      100            0
55. Fabrika šećera, Kovin                        145           0
56. Atanasijavić, B. Jarak                         128           0
57. Oriontrade, Novi Sad                        117            0
58. Novasloga, Trstenik                          100            0
59. ITH, Novi Beograd                               1     2.650
60. IBP Beograd                                        0      1.000
61. NB Aplex                                             0        100
62. Nova pet                                              0      200

2002. godina

Ocarinjeno  Sertifikovano
(u tonama)  kod STI (u tonama)

1. MK COMMERCE, Novi Sad            22.255   9.516
2. Voćarlutka, V. Župa                           9.067          0
3. Beograd, Zemun                                8.000          0
4. Swisslion, Novi Sad                           3.133          0
5. Banini, Kikinda                                     472          0
6. Bolvesani, Novi Beograd                  1.134      1.605
7. Medela, Vrbas                                  1.000        500
8. Oztrade, Novi Sad                            1.255            0
9. Jobson, Beograd                                 800      1.502
10. Žitokomerc, Bobište                          678      4.946
11. SI&SI comp. Subotica                      548      1.639
12. Ind. hra. Dunja, Beograd                    460        115
13. Jaffa, Crvenka                                   398        199
14. Fruta, Osečina                                   500        800
15. Koran, Priboj                                    442            0
16. Wunder, Niš                                     240            0
17. Polimark, Beograd                            226           66
18. International CG, Beograd                  48
19. Selekcija, Aleksinac                           137           0
20. Brazdacoop, Inđija                            212           0
21. Pionir, Subotica                                  99      1.045
22. DELYUG, Novi Beograd                    49        200
23. Adriaticcorporation                              0        112
24. Centrožitarice                                       0        137
25. IBP Beograd                                        0      6.000
26. IPB                                                      0      1.000
27. Subotičanka                                          0        450
28. Yucom                                                 0        229

U izveštaju Evropske komisije nakon kojeg su februara 2004. godine Srbiji produžene sankcije na izvoz šećera, apostrofira se i ovaj problem: "Dokumentacija pokazuje da sav uveženi i carinjeni šećer tokom 2001. i 2002. godine nije prijavljen ministarstvu finansija i trgovinskoj inspekciji, što dokazuje da konačni kupac nije prijavio značajne količine u Srbiju uvezenog šećera."

Nekoliko osnovnih činjenica za podsećanje

Uredbom EU br.2007/00 od 18.09.2000. i dopunom RC 2563/00 od 20.11.2000. otvoreno je tržište EU za uvoz šećera proizvedenog u Jugoslaviji i drugim zemljama zapadnog Balkana bez ikakvih restriktivnih mera i bez carinskog opterećenja.

Značajniji izvoz šećera u zemlje EU počeo je 1. 8. 2001. godine, kada su odobrene prve kvote za izvoz šećera. Do uvođenja sankcija 22. maja 2003. godine u zemlje Evropske unije izvezeno je 352.063 t po prosečnoj ceni od 600 evra po toni.

 Mogućnost za preferencijalni izvoz šećera Srbija je dobila u 2000. godini, kada je realno bila uvoznik šećera, jer je proizvodnja u toj godini iznosila 119.178 tona, što je manje od godišnje potrošnje na domaćem tržištu, koja se kreće od 220.000 tona (podaci zvaničnika Vlade) do 280.000 tona (prema uporednim podacima šećerana, zajednice ¨Jugošećer¨ i bivšeg ministra Veselinova). Mogućnost izvoza smo i u ovakvim uslovima dobili jer naša zemlja potencijalno jeste veliki proizvođač i izvoznik šećera. Vojvodina je najpogodniji region centralne Evrope za proizvodnju šećerne repe, gde se na samo 7% oranica može proizvesti repe dovoljno za 750.000 tona šećera, i izgrađenih ogromnih kapaciteta za preradu, odnosno postojanje 15 šećerana. 
Odluka EU je izraz spremnosti de se pomogne našoj zemlji i vladi u prevazilaženju ekonomskih teškoća nagomilanih u prethodnom periodu, i najpotpunije doprinese ekonomskom oporavku države. Namera je bila da se pozitivan finansijski efekat izvoza na zaštićeno evropsko tržište odrazi na poslovanje šećerana, odnosno njihov finansijski oporavak, da se pospeši proizvodnja repe, odnosno da se stvore uslovi za proizvodnju šećera kakve smo već imali devedesetih godina, kada je naša industrija bila na nivou industrija zapadnih zemalja. Proizvodnja u 1990. godini je bila nešto preko 600.000 tona.

 Sankcije smo dobili zbog enormnog povećanja izvoza koji nije imao izvor u domaćoj proizvodnji. U 2002. godini, kad su već stigla značajna upozorenja iz EU, izvezeno je 159.617 tona, a u prvih 5 meseci 2003. godine još 115.260 tona, što ukupno čini 274.877 izvezenog šećera iz kampanje prerade u 2002. godini. Napominjemo da je ukupna proizvodnja u kampanji 2002. godine iznosila 270.517 tona, što znači da smo izvezli više od ukupne proizvodnje te godine. Radi poređenja, još jednom navodimo sledeće podatke:

Proizvodnja 2000. godine     119.178 t
Proizvodnja 2001. godine     211.873 t
Proizvodnja 2002. godine     270.517 t

Uvoz        2001.  godine      76.663 t
Uvoz        2002.  godine      63.956 t
Uvoz        2003.  godine (do 7. 5.)     40.884 t

Izvoz      2001. godine       77.184 t
Izvoz      2002. godine      159.617 t
Izvoz      2003. godine (do 7. 5.)    115.260 t

Vrlo jednostavnim postupkom, sabiranjem ukupne proizvodnje i uvoza u određenoj godini, od koje se oduzme ukupna potrošnja i izvoz, utvrđuju se činjenice o veličini šverca šećera koje se ne mogu ničim osporiti. Posmatrajući period od uvođenja preferencijala do njihove suspenzije, dolazimo do podataka da je ukupna proizvodnja u ovom periodu 601.568 tona, ukupan uvoz 181.504 tona, što znači da je ukupna raspoloživa količina šećera iznosila 783.072 tone, a ukupna potrošnja i izvoz u ovom periodu iznose 892.061 tona, što znači da kod potrošnje od 220.000 tona godišnje na domaćem tržištu, sa kojom se slažu i zvaničnici Vlade (a koja je verovatno manja od stvarne potrošnje), je potrošeno i izvezeno 109.990 tona šećera više nego što je proizvedeno i legalno uvezeno. Kada se na to dodaju zalihe, koje su na dan 15. maja 2003. godine iznosile 86 330 t, a koje treba odbiti od raspoložive količine šećera, dobije se 196.320 tona šećera koji je tokom 2001, 2002. i do maja 2003. godine izvezen iz Srbije, a da nije u Srbiji proizveden niti legalno uvezen.

Najrečitiji dokaz da su i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvo trgovine znali da se ogromne količine šećera švercuju, jeste to što su u svojim izveštajima nastojali da te količine prikriju tako što nigde nisu navodili podatke o godišnjoj potrošnji šećera u Srbiji, što im je omogućilo da ostale podatke (o proizvodnji, uvozu i izvozu) tačno navedu, a da problem šverca ipak ostane zamagljen.

Već smo naveli da je u februaru mesecu suspenzija na izvoz šećera produžena na još šest meseci, što dovodi do već realne mogućnosti za potpunu propast ove privredne grane u Srbiji.

Analiza izvoza šećera nije potpuna bez makar delimične analize privatizacije šećerana.

Finansijski efekat preferencijalnog izvoza šećera nije doprineo oporavku šećerana i njihovoj pripremi za privatizaciju, za koju su bili zainteresovani svi veliki evropski proizvođači šećera. Taj efekat do njih nije ni stigao, već do trgovaca i švercera šećera. Najrečitije posledice uvođenja sankcija se ogledaju u propasti šećerana i odustajanju od učešća u privatizaciji proizvođača kao što su AGRANA, SFIR, ST.LOUISE SUCRE, SHAFFER AND ASSOCIATES, i drugi.

Analiza izveštaja Agencije za privatizaciju o privatizaciji šećerana

U izveštaju Agencije za privatizaciju se navodi su po prethodnom zakonu privatizovane šećerane »Bačka« iz Vrbasa, »Zrenjanin« iz Zrenjanina i »TE-TO« iz Sente, prema novom zakonu su privatizovane metodom javnog tendera šećerane u Baču, Kovačici, Crvenki, Pećincima i Žablju, da se u postupku privatizacije metodom javne aukcije nalaze šećerane u Kovinu i Sremskoj Mitrovici, a u postupku restrukturiranja šećerane u Ćupriji, Beogradu i Šapcu. Takođe se navodi da se šećerane u Požarevcu i Srpskoj Crnji ne mogu privatizovati, jer je nad njima otvoren stečajni postupak.

 U pregledu Agencije o šećeranama privatizovanim po novom zakonu i postupkom  tendera, daje se samo šematski prikaz procedure privatizacije, sa akcentom da je cilj bio da se obezbede neophodne investicije zbog obnavljanja zastarelih proizvodnih kapaciteta i unapređenja poslovanja šećerana. Navodi se da su privatizacijom obezbeđena  značajna sredstva za investicije i za socijalni program ovih preduzeća. Ističe se da su to bili glavni razlozi za prodaju tri šećerane preduzeću MK Komerc po 183 dinara, ali se ne navodi ni jedan podatak kako su realizovani navedeni ugovori, budući da su sklopljeni u oktobru 2002. godine. Nedostaju podaci koliko je do sada uloženo u investicije i socijalni program.

Za šećerane u Sremskoj Mitrovici i Kovinu se navodi da su ovo dve najmanje atraktivne šećerane i da je zbog toga kod njih određen metod javne aukcije, koji je do sada neuspešno urađen četiri puta za 14 meseci. Za ove dve šećerane, koje ne rade već nekoliko godina,  Agencija je utvrdila  početne cene od 86 do 152 miliona dinara, a ukupnu vrednost ponude od 238 do 194 miliona dinara. Ovim šećeranama nije data mogućnost da se privatizuju na tenderu, za, na primer, cenu od 183 dinara, a da glavnu vrednost ponude predstavljaju buduće investicije i budući socijalni programi.

Za šećeranu u Kovinu je veoma dugo bio zainteresovan veliki američki proizvođač SHAFFER AND ASSOCIATES iz Luizijane, smatrao ju je veoma atraktivnom, i zbog tehnologije i zbog strateškog položaja pored Dunava, ali nije bio spreman da je kupi za početnu cenu od čak 2.500.000 evra, uz obavezu izmirenja nagomilanih dugova i investicija u opremu. Predstavnik SHAFFER AND ASSOCIATES firme je uz ove razloge naveo i da je njegova firma predlagala da se sve šećerane u Srbiji privatizuju putem tendera, jer u svetu nije uobičajeno da se velike fabrike prodaju na aukcijama, ali je taj predlog odbijen, a SHAFFER AND ASSOCIATES su odustali od kupovine.

Za tri šećerane koje se nalaze u postupku restrukturiranja daju se takođe samo okvirni podaci, a mi ćemo navesti neke osnovne podatke za najstariju šećeranu u Srbiji, »Dimitrije Tucović« iz Beograda.
Naša najstarija šećerana, osnovana je 1898. godine, a osnivač je Akcionarsko društvo iz Regenzburga i Kraljevina Srbija. Danas je to društveno preduzeće sa 105 godina tradicije u proizvodnji šećera. Šećerana u Padinskoj Skeli je novoizgrađena fabrika koja može dostići 10.000 tona dnevne prerade šećerne repe (granični kapacitet u zemljama EU). Teritorijalno je u zoni beogradskog tržišta, jedan je od kapitalno najintenzivnijih privrednih subjekata u Beogradu i značajan generator razvoja velikog broja privrednih grana, a u uslovima korišćenja punog kapaciteta omogućava u repro lancu uposlenost oko 30.000 radnika. Fabrika ne radi od 1998. godine, pa je 2002. godine zbog nedostatka obrtnog kapitala na osnovu javnog oglasa izabran kao najpovoljniji ponuđač za zakup fabrike italijanska firma SFIR. U pregovorima sa ovom firmom, dogovoreno je ulaganje od oko 36.500.000 DM za oživljavanje proizvodnje i vraćanje dugova, ali je ino partner tražio određene garancije Ministarstva za privredu i privatizaciju i pravo preče kupovine u postupku privatizacije. Na predlog Ministarstva za privredu i privatizaciju se odustalo od ove poslovne saradnje. Agencija za privatizaciju je u septembru 2002. godine donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja šećerane. Taj postupak je završen u oktobru mesecu 2003. godine, dostavljanjem predloga koncepta restrukturiranja šećerane Agenciji za privatizaciju. Fabrika nije privatizovana, Agencija nije preduzela nikakve dalje korake, fabrika i dalje ne radi, od 359 radnika, 182 se dobrovoljno prijavilo kao tehnološki višak, a njih 177 koji su programom predviđeni da nastave proizvodnju i dalje ne radi i ne prima platu. Ovi radnici se u protestima pred Vladom sada interesuju još jedino za stečaj, nadajući se da će u tom postupku dobiti makar deo izgubljenih zarada.

Iz izveštaja Agencije se ne može videti zašto nije prihvaćeno partnerstvo italijanskog SFIRA za šećeranu u Padinskoj Skeli koji je prihvatao da plati dugove i da već 2002. godine obnovi proizvodnju u fabrici, već je uveden postupak restrukturiranja da bi se smanjili dugovi, a nakon sprovedenog postupka nije zatražen strateški partner niti uopšte pokušan postupak prodaje.

Šećerana u  Zrenjaninu je privatizovana po starom zakonu, i ove godine  je prvi put prekinula proizvodnju od 1911. godine. Vlada Srbije je 12. februara 2004. godine donela zaključak kojim se usvaja Program revitalizacije proizvodnje AD Fabrika šećera »Zrenjanin«, sa preporukom Ministarstvu za privredu i privatizaciju da šećerani odobri korišćenje sredstava subvencije u iznosu od 20 miliona dinara za pokretanje proizvodnje u tom preduzeću. U pomenutom izveštaju Agencije za privatizaciju se navodi da ova šećerana, i ostale koje su privatizovane po starom zakonu nisu u nadležnosti Agencije. Mi smo izveštaj tražili od Ministartva koje je nadležno za privredu, pa je ovaj izveštaj morao sadržati i sledeće podatke:

• Šta je Vlada učinila za oporavak ove fabrike od uvođenja mera od strane Vlade u junu 2003. godine?
• Zašto nije pokrenut postupak za naknadu štete od firme MK Komerc, kad se u izveštaju koji je dostavljen Vladi navodi da je šteta veća od 100.000.dinara?
• Da li je i kada pokušana prodaja 60% akcija koje su prenete Akcijskom fondu?

Iz štampe se mogu saznati podaci i o drugim šećeranama za koje u izveštaju Ministarstva nema nikakvih podataka. U tekstu u »Politici« od 26.01.2004. se navodi da se, posle tenderske prodaje tri šećerane firmi MK Komerc po tri evra, američka kompanija Šeford obratila republičkoj Vladi sa predlogom da šest šećerana koje ne rade kupi po 10 $ uz obavezno vraćanje svih njihovih dugova i ulaganja da ponovo počnu proizvodnju, ali je ta mogućnost odbijena.

U izveštaju Ministarstva o privatizaciji šećerana ne može se videti koncepcijski pristup privatizaciji šećerana niti plan privatizacije, iako je u toku bila izrada studije o rehabilitaciji industrije šećera u Srbiji. Podaci o vrednosti kapitala su nedorečeni, jer ne sadrže mnogo drugih podataka, o zalihama robe i repromaterijala, nedovršenoj proizvodnji, vlasništvu nad drugim objektima koji nisu vezani za proizvodnju šećera, a čijom prodajom su se mogli vratiti dugovi, ili makar njihov deo (hoteli, stadioni, posebni magacini, lokacija na Čukarici – stara šećerana, i sl.), nedostaje uporedna analiza ponuđenih uslova za prodaju na tenderu i aukcijsku prodaju, jer se stiče utisak da su tenderske neuporedivo povoljnije u ponudi i date su u periodu kad su imale zasnovanu proizvodnju. Stiče se i utisak da su ponude na aukciji po basnoslovnoj ceni, sa velikim dugovima i bez proizvodnje dugi niz godina, date sa ciljem da se za njih niko ne zainteresuje, da ne bi bile konkurencija već prodatim šećeranama. Postavlja se pitanje zašto i aukcijske prodaje nisu zamenjene tenderskim, kad su tenderske dale očekivane rezultate i kad su na takvoj prodaji insistirali zainteresovani kupci.

Tenderske privatizacije su sprovedene u pet šećerana koje nisu prekidale proizvodnju i koje su te jeseni kada su prodate proizvele 156.472,6 tona šećera, koji je prodat po 600 evra/t. Tri šećerane koje je MK Komerc kupio za 549 dinara, te jeseni su proizvele 62.057,1 tona šećera.

Preporuke Vladi

Analizom izvoza šećera u zemlje EU i privatizacije šećerana dobija se potpuna slika o razornoj moći korupcije u ovoj zemlji. Čak ni tako jasni podaci o švercu šećera, koji su doveli do sankcija dva meseca nakon ulaska u SE, nisu doveli do preduzimanja mera nadležnih državnih organa. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, u saradnji sa drugim organima izvršne vlasti, sprovelo je akciju zataškavanja i prikrivanja pravih uzroka. Na delu je bila korupcija u svom izvornom značenju, kad se javni, opšti interes potpuno poništi a vlast vrši u interesu veoma uske grupe ljudi.

Predlažemo da Vlada Srbije:

1. Kao jedan od svojih prvih zadataka utvrdi program mera za utvrđivanje svih propusta koji su doveli do sankcija na izvoz šećera, i do propasti skoro cele industrijske grane proizvodnje šećera;
2. Da se utvrdi, prema spisku uvoznika i izvoznika, tačno kretanje šećera, da se provere sve potvrde o domaćem poreklu šećera koji je izvezen i da se utvrde finansijski efekti izvoza po preferencijalnim cenama i ko je ostvario taj finansijski efekat;
3. Da nezavisna oditorska kuća, koja nije učestvovala u dosadašnjem postupku privatizacije, izvrši kompletnu analizu dosadašnjih postupaka privatizacije šećerana, posebno sa aspekta postojećih zaliha šećera u privatizovanim šećeranama koji je izvezen po preferencijalnom režimu, i da li je to i na koji način uticalo da ove fabrike budu prodate sa izveštajem da posluju sa gubitkom;
4. Da se posebno utvrdi i iskaže vrednost imovine koju imaju šećerane, a koje nisu vezane za proizvodnju, i kakav bi bio efekat prodaje tih dobara na tržištu nezavisno od prodaje šećerana; na primer, kakav bi bio efekat prodaje na tržištu stare šećerane na Čukarici na smanjenje finansijskih gubitaka najstarije srpske šećerane, i sl;
5. Po rečima gospodina Radovanovića sa Instituta za kriminološka istraživanja, policija je u stanju da za dva meseca utvrdi kako je šverc šećera išao i ko je za njega odgovoran, ali da do sada za to nije bilo političke volje; smatramo da šverc šećera, sankcije EU i propast šećerana, mogu biti dovoljan i jak razlog da se formira i pokaže politička volja, čime bi građani ove zemlje stekli uverenje da skriveni centri moći ne mogu korupcijom poništavati javni interes, već da su nadležni državni organi i voljni i sposobni da ga zaštite.

9. mart 2004.
Savet za borbu protiv korupcije

predsednik
Verica Barać 

Preuzmite pdf dokument
Preuzmite Word dokument