Savet za borbu protiv korupcije je postavio kao jedan od svojih zadataka da analizira politiku i proces privatizacije uzimajući u obzir brojne prigovore u kojima se izražava sumnja da se iza prekršaja u postupku privatizacije kriju mogućnosti korupcije. U tom cilju izvršili smo analizu postojećeg zakona o privatizaciji i obavili više razgovora sa institucijama koje se bave praćenjem procesa privatizacije, kao i analizu predstavki koje su upućene Savetu a u kojima  predstavnici preduzeća/zaposlenih ukazuju na promašaje ili traže poništavanje kupoprodajnog ugovora. Obavili smo i razgovor sa Ministrom za privredu i privatizaciju Aleksandrom Vlahovićem, direktorom Agencije za privatizaciju Mirkom Cvetkovićem i njihovim saradnicima i proučili dokumentaciju koju smo tom prilikom dobili. O tome su iznete informacije u ovom izveštaju.

Analizom Zakona o privatizaciji («Službeni glasnik Republike Srbije», br. 38/2001 i 18/2003) može se konstatovati sledeće:

1. Privatizacija je potpuno izdvojena iz kompleksnog projekta svojinske transformacije i strategije socijalnog razvoja  jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi (o tome renomirani ekonomista Vladimir Gligorov kaže: "Jedan problem privatizacije je da se ona obavlja u neizgrađenom institucionalnom ambijentu...za privatizaciju u celini ne postoji korisna institucionalna struktura uključujući brojne stvari vezane za tržište kapitala" - intervju u "Danas" 27.11.2003).
2. Zakon o privatizaciji je suprotan odredbi u čl.56 Ustava Srbije (kojim se priznaju različiti oblici svojine: društveni, državni, privatni i zadružni), a neusklađen je i sa evropskim standardima, po kojima se prihvataju mešoviti oblici svojinskih odnosa, jer se u njemu pod svojinskom transformacijom podrazumeva isključivo pretvaranje društvene svojine u privatnu svojinu, ignorišući javni oblik svojine, kome je priznato pravo u razvijenim demokratskim društvima; stoga se favorizuje privatni vlasnik na račun javnih dobara kao i malih akcionara (što pokazuju primeri da se predviđa prodaja i strateški važnih dobara, kao i to da Konzorcijumi u koje su uključeni akcionari slabije prolaze na tenderu od pojedinačnih ili udruženih privatnih vlasnika).
3. Dovedena je u pitanje i demokratska koncepcija privatizacije: a/  potpuno je podvrgnuta ingerencijama Vlade umesto Parlamenta, što pokazuje položaj Agencije za privatizaciju, čijeg direktora imenuje Vlada i ta Agencija odgovara Vladi a manje Parlamentu, a isti je slučaj i sa imenovanjem Tenderske komisije u kojoj se javljaju i drugi članovi Vlade; drugim rečima, prevelika su diskreciona ovlašćenja Vlade, koja ograničavaju mogućnost kontrole od strane Parlamenta (postoji Odbor za privatizaciju Skupštine, ali se postavlja pitanje koliko je Skupština raspravljala o ovom problemu i da li je usvojila odluke koje je sprovodila Vlada); b/ stoga je nerealna odredba Zakona iz čl. 32, koja reguliše da učesnik na tenderu ima pravo prigovora na sprovedeni postupak, jer se može žaliti samo Agenciji za privatizaciju, odnosno Ministarstvu koje je i odobrilo taj postupak; c/ odsustvo javne kontrole od strane Skupštine akcionara i sindikata, što predstavlja kršenje čl.16 Zakona kojim se predviđa da se inicijativa za privatizaciju dostavlja sindikatima, što se ne praktikuje uvek, kao i odobrenje odluka od strane akcionara, koji treba prema čl. 55 Zakona da potpišu ugovor o primeni oblika organizacije, što se takodje često izbegava; c/ netransparentnost u procesu odlučivanja o prioritetima ponuđača (sve je prepušteno konsultantskim firmama koje bira Ministarstvo za privatizaciju na preporuku Svetske banke), a ubrzani tok privatizacije otežava pregled i kontrolu.
4. U čl. 3 Zakona se određuje da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa, ali nije precizirano na šta se to odnosi, a u praksi su u postupku privatizacije i takva dobra kao što je pekarska industrija, mlekarstvo, a predviđa se i privatizacija naftne industrije i elektroindustrije, ugljenokopa i sl.
5. Iako čl. 22 Zakona predviđa koji sve podaci o firmi koja je u postupku privatizacije moraju biti predstavljeni, često se izuzima impozantna imovina da bi se umanjila procena vrednosti firme, koja se zatim jeftino prodaje.
6. Čl. 64 predviđa kaznene mere za prekršaje u postupku privatizacije, ali ne i za neispunjenje ugovornih obaveza od strane kupca, niti za falsifikovanje ili selektivno predstavljanje informacija o firmi koja se privatizuje, čime se umanjuje njena vrednost.

Kakvi se problemi javljaju kao posledice tako koncipiranog i nedovoljno precizno formulisanog Zakona o privatizaciji?

• U prigovorima se ističe da o odlučivanju ko ispunjava uslove za učešće na tenderu postoje velika diskreciona prava konsultanata kada je u pitanju cena kapitala firme i uslovi plaćanja, što otvara mogućnost zloupotreba pomoću ustupaka favorizovanim ponuđačima (primer sa ponudama niske cene izaziva sumnju da se to čini da bi se dala prednost favorizovanom konkurentu);
• Mogućnost dogovaranja između ponuđača koji se javljaju na tenderu (utvrđeno je 12 slučajeva koje je Agencija poništila, jer je bilo dogovaranja da bi se izbegla konkurencija);
• Preko izbora savetnika mogu da se favorizuju ponuđači (u prigovorima se napominje da se dešava  da je savetnik kupca istovremeno i savetnik Ministarstva), jer savetnici su ključni u odlučivanju   koje su ponude prioritetne koje će se prihvatiti; konsultanti vrše procenu kapitala firme i mogu udesiti vreme kada će se vršiti procena (na primer, odlaganje da bi se u međuvremenu napravili dugovi, što smanjuje vrednost kapitala firme); dok pravni savetnici mogu primedbama na dostavljenu dokumentaciju isključiti nepoželjnog konkurenta sa tendera (prigovor u slučaju Beogradske pekarske industrije); treba uzeti u obzir i enormne naknade konsultantskim firmama; 
• Zaštita prava manjinskih akcionara nije u potpunosti uređena zakonom i postavlja se pitanje da li Komisija za ovlašćenje hartija od vrednosti štiti interese akcionara ili državne interese;
• Takođe nije precizirano kada se i kako odlučuje o stečaju (po proceduri kada je dug veći od kapitala firme) i kojim sudskim većima se daje stečajni predmet (postoje sumnje u mogućnost nameštanja, jer se jedan isti stečajni upravnik javlja u više slučajeva (navedeni su primeri jednog stečajnog upravnika u 63 stečaja i drugog u 123), kao i koji se kriterijumi primenjuju za izbor stečajnog upravnika; u proceduri stečaja iznete su mnoge primedbe u javnosti, jer je stari zakon o stečaju loš i omogućuje mnoge zloupotrebe, a usvajanje novog zakona stalno se odlaže;
• Postavljeno je pitanje da li Agencija za privatizaciju  prati i  kontroliše ispunjenje preuzetih obaveza novih vlasnika, jer se dešava da se posle privatizacije imovina upropašćuje, privreda ne oživljava, a ima slučajeva i obustavljanja proizvodnje, ili preusmeravanje namene kupljenog preduzeća ili hotela u druge svrhe (što je po zakonu nedozvoljeno do 5 godina upotrebe), a u  jednom broju slučajeva jedini efekat je otpuštanje viška radnika; ima i prigovora da se pri oceni konkurentnosti ponuđača selektivno  procenjuju ponuđeni programi, ili se prioritet daje ponuđenoj ceni za kapital firme, iako se dešava da je ukupna ponuda konkurenta koji je drugostepeno ocenjen povoljnija u pogledu programa razvoja firme, te se na taj način može manipulisati u cilju favorizovanja određenog kupca;
• Postoje brojne pritužbe na nekompetentnost Trgovinskih sudova i mogućnosti zloupotrebe, odnosno korupcije;
• Ministarstva za finansije i za privatizaciju nemaju uvid u to koliko je nelegalno stečenog kapitala i "prljavog novca" angažovano prilikom kupoprodaje državnih firmi, navodno zato što bi to destimulisalo strane investitore, ne vodeći računa o negativnim političkim efektima obnove i jačanja predstavnika Miloševićeve nomenklature i mafijaškog biznisa;
• Problematični su slučajevi privatizacije kada novi vlasnik ne ispunjava ugovor o socijalnom programu, investicijama, saniranju zaostalih zarada i osiguranja viška zaposlenih;
• Postoje slučajevi falsifikovanja informacija da bi se omogućila prednost određenog kupca.

Izveštaj o najkarakterističnijim slučajevima kršenja zakona u postupku privatizacije

Veterinarski Zavod, Zemun

Posle proučene obimne dokumentacije koju je uz svoju predstavku dostavio Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog Zavoda, sa prigovorima da je tender sproveden kršenjem zakona u postupku privatizacije tog preduzeća, a budući da u odgovoru Agencije za privatizaciju po priloženim prijavama nismo dobili konkretne odgovore na najvažnije primedbe, postavili smo Agenciji sledeća pitanja:

1. Na prigovor u tački 2 koji je Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog Zavoda uputio Agenciji u smislu "pristrasnosti državnih organa" u postupku privatizacije tog preduzeća, navodeći mišljenje pomoćnika ministra za privredu i privatizaciju dostavljenog Vladi 30.10.2003. kojim se izražava sumnja u bonitet toga Konzorcijuma, jer su navodno tražili da se kupljeni kapital plaća u više rata, Agencija je odgovorila sledeće: "Navodi Konzorcijuma u tački 12 Prigovora na zakonitost sprovedenog postupka Javnog tendera je tendenciozno istrgnut iz konteksta pomenutog dopisa, iako predstavlja logičan redosled zaključivanja kod elaboriranja postavljenog pitanja od strane Veterinarskog Zavoda..." (?) Da li je to odgovor na postavljeni prigovor, u kojem, kako se tvrdi u dokumentaciji Konzorcijuma zaposlenih, prvo, nije bilo reči o traženju isplate na rate, već samo postavljanje pitanja, i drugo, da u pomenutom dopisu stoji upozorenje Vladi da je pomenuti ponuđač finansijski nesposoban da zadovolji uslove tendera? Da li je to bila tendencija da se Konzorcijum zaposlenih unapred diskvalifikuje? Poslednji odgovor Agencije, u kojem stoji: «Konzorcijum zaposlenih u Veterinarskom Zavodu... u nedostatku argumenata počinje sa optužbama», takođe sugeriše da je postojao odbojni stav prema tom Konzorcijumu, jer ni ovog puta nisu uzeti u obzir jaki argumente iz prigovora, na koje želimo da ukažemo.
2. Da li je Agencija iz opravdanog razloga (budući da razlog nije naveden) produžila rok za kupovinu tenderske dokumentacije do 05.09.2003, iako je već u prvom roku postojao jedan ponuđač, tj. Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog Zavoda, koji je uplatio potreban iznos – uzimajući u obzir činjenicu da je savetnik upozorio Agenciju da je ugovor o priključenju Konzorcijumu Zekstra druge firme Bankom neovlašćeno potpisao direktor, te da zbog toga rešenje suda o upisu u registar nije bilo doneto do 20.08.2003, a taj Konzorcijum je tek 09.07.2003. doneo odluku kojom proširuje svoju delatnost uvodeći delatnosti koje su slične delatnostima Veterinarskog Zavoda. Da li je tu u pitanju nameštanje tendera, kako tvrdi Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog Zavoda?
3. Da li je Agencija utvrdila činjenicu da preduzeća Zekstra i Bankom nisu povezana preduzeća, kao matična preduzeća, tj. da Konzorcijum Zekstra-Bankom nije ni postojao prilikom prijave na konkurs, te je suprotno zakonu prihvaćen kao legitimni učesnik javnog tendera, a nije bila doneta ni odluka svih članova konzorcijuma o pristupanju konzorcijumu pre zaključenja ugovora ovlašćenih lica oba preduzeća – zaključak finansijskog savetnika glasi: "Odluka preduzeća Bankom doo Beograd o formiranju Konzorcijuma nije doneta od strane nadležnog organa preduzeća" i "Ugovor o Konzorcijumu koji je dostavljen ne ispunjava uslove predviđene javnim pozivom i Uputstvom za ponuđače...". Zašto je Agencija prešla preko tog upozorenja?
4. Da li je Agencija prekoračila svoje zakonsko ovlašćenje kada je u javnom pozivu preinačila uslove u pogledu kvalifikacije, čime se razgrađuje identitet firme Veterinarski Zavod, naznačivši da se može ispuniti samo neki uslov, odnosno, delatnosti koje imaju samo dodirnih tačaka sa delatnošću Veterinarskog Zavoda, te se kao kupac može pojaviti onaj ponuđač kod koga se "bar jedan član Konzorcijuma bavi najmanje godinu dana jednom od navedenih delatnosti", ne predviđajući koliko taj član može učestvovati u kupovini društvenog kapitala (što može biti i 1%). Pri tom, kako stoji u prigovoru Konzorcijuma zaposlenih, u tački 2 poziva navedene su kao delatnosti koje treba da zadovolji kupac: proizvodnja stočne hrane i proizvodnja veterinarskih lekova i vakcina, ali se te delatnosti ne nalaze u tač. 4, dok se Bankom kao član Konzorcijuma Zekstra-Bankom kao prvorangirani ponuđač, bavi samo trgovinom hrane za životinje, a ne i trgovinom naveliko sa žitaricama, niti ima dozvolu od Ministarstva za poljoprivredu da se bavi trgovinom farmaceutskih proizvoda. Da li je, prema tome, finansijski savetnik dezinformisao Tendersku komisiju da oba konzorcijuma ispunjavaju uslove kvalifikacije? Ako se ima u vidu da je Veterinarski Zavod jedini proizvođač na Balkanu trovalentne vakcine protiv šuštavca, parašuštavca i antraksa, kao i dijagnostičkih sredstava za otkrivanje bruceloze i tuberkuloze živine i goveda, nepromišljena prodaja tako nekvalifikovanom (nestrateškom) partneru može da ugrozi dalji rad Veterinarskog Zavoda i dovede do neželjenih posledica (imajući u vidu i činjenicu da je delatnost drugog člana Konzorcijuma, preduzeća Zekstra, tekstilna industrija).
5. Kakav je odgovor Agencije na prigovor Konzorcijuma zaposlenih da su pravila tendera bila različito saopštena ponuđačima, tj. da je Konzorcijumu zaposlenih data informacija koja je sadržala manji ukupan iznos potrebnih investicija (3,380.000 evra), što je uslovilo da njihova ponuda bude manja, dok je Konzorcijum Zekstra-Bankom sačinio ponudu na bazi 4,380.000 evra, iz čega proizlazi da učesnici nisu raspolagali istovetnim informacijama. Postavili smo pitanje Agenciji kako je do toga došlo?
6. Da li je Agencija donela odluku o tome da li ponuđači ispunjavaju ili neispunjavaju uslove i kriterijume navedene u Javnom pozivu samo na osnovu mišljenja i predloga pravnog i finansijskog savetnika Agencije i na koji način Agencija utvrđuje pouzdanost njihovog mišljenja? Na osnovu Zapisnika sa drugog nastavka sednice Tenderske komisije moglo bi se zaključiti da su diskreciona prava savetnika prenaglašena, što sugerišu sledeće izjave: M. Maržik: "Za nas je jedino validno ono do čega su došli naši pravni i finansijski savetnici", i dalje, "Utvrđivanje kvalifikacionih  kriterijuma ne radi Agencija... Za Agenciju je bitno i za to isključivo odgovara naš savetnik", odnosno, "Ono što prezentiramo Tenderu to je samo ono što mi dobijamo od našeg savetnika"; K. Tončić: "Savetnik je tu u funkciji da preuzme odgovornost davanjem izjave da su sve odluke u skladu sa zakonskom i tenderskom procedurom"; a Predsednik Tenderske komisije Čedomir Jovanović, na primedbe članova Konzorcijuma zaposlenih da nisu dobili odgovore na postavljena pitanja, kaže na završnoj sednici Tenderske komisije: "Mi smo dobili odgovor Agencije, odnosno pravnog savetnika... i zbog toga savetnik predlaže da se nastavi sa otvaranjem ponude", "...pravni savetnik je pod (onom) vrstom odgovornosti...istakao svoje mišljenje u kojem kaže da ne postoji ni jedna prepreka da se odustane od dalje procedure". Ne pokazuje li navedeno da je Agencija prenela svoju odgovornost na savetnike kao jedino relevantna lica u proceni kvalifikacionih uslova i sposobnosti ponuđača da na njih odgovore? U vezi sa tim član Tenderske komisije, Velibor Pešić, je izjavio u "Blicu" od 24.01.2004: "Postoji mogućnost da su pravnici Agencije obmanuli članove Komisije i u tom slučaju je odluka koju smo doneli (reč je o odluci o prvorangiranom ponuđaču) pravno ništavna". Kako Agencija utvrđuje i kontroliše «verodostojnost mišljenja i procena finansijskog i pravnog savetnika»?
7. Zašto je Agencija prešla preko prekršaja zakonske odredbe da se sednice Tenderske komisije moraju sazivati pismenim putem u predviđenom roku i sa dostavljenim materijalom pre održavanja sednice, da bi ga članovi Tenderske komisije mogli proučiti i pripremiti se za donošenje odluke? Suprotno tome, kao što pokazuje Zapisnik, glavna sednica na kojoj je doneta odluka od 25.12.2003. zakazana je dan uoči održavanja sednice, bez dostavljenih materijala i sa pogrešnom informacijom da će se na toj sednici samo izvršiti prezentacija ponuda bez donošenja odluke. Na prigovor člana Tenderske komisije da je sednica sazvana na brzinu i da se članovi nisu pripremili za odlučivanje, dat je samo formalni odgovor, u tom smislu da je to zbog praznika i da je direktor Agencije potpisao dokument dan uoči saziva, dok je izostao odgovor na pitanje: zašto je bila potrebna takva žurba kada je bilo još malo vremena do isteka roka, kao i na predlog zašto se ne može sednica pomeriti za dan-dva da bi članovi Tenderske komisije mogli da prouče tek dobijeni materijal. Umesto odgovora izvršen je pritisak na članove Tenderske komisije, da se na toj sednici  donese odluka, iako je Č. Jovanović izjavio: "Mi danas ne donosimo nikakvu značajnu odluku". A da bi odluka ipak bila doneta, ponašanje članova Tenderske komisije, koji su imali navedene primedbe, okvalifikovano je kao "neprihvatljivo za normalan rad" (Č. Jovanović), ili da je u ulozi "advokata jednog od ponuđača", te da to predstavlja konflikt interesa, jer svi znaju "kakvi su problemi sa Veterinarskim Zavodom" (što je implicitna diskvalifikacija); zatim, da odlaganje sednice predstavlja presedan, "jer ako nemate jasne argumente (a vrlo jasan argument je predočen - da nije bilo vremena da se materijal prouči) ne mogu da stavim na glasanje da se odluka prolongira"; što je Predsednik Tenderske komisije zaključio rečima: "Ja vas upozoravam da je ovo poslednja prilika u kojoj možete da se izjasnite o sposobnosti i spremnosti da učestvujete u radu Tenderske komisije... ili da otvoreno kažete da ovde zapravo sedite da bi ova komisija bila neuspešna (naš kurziv, jer to implicira bojkot rada Tenderske komisije). I najzad, M. Maržik insistira da se članovi Komisije izjasne, "jer odluka je definitivna" (dakle, i pre odlučivanja članova Komisije). Isticanje da su članovi Konzorcijuma zaposlenih u Veterinarskom zavodu bili učesnici u tenderu ne objašnjava valjanost donete odluke, s obzirom da se iz zapisnika sa završne sednice vidi kako su tretirani upravo ti predstavnici tenderske komisije. Čime objašnjavate ovakvu vrstu pritiska i da li je to uslovilo rezultat glasanja (3:2)?
8. Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog Zavoda je prigovorio Agenciji i da je narušeno načelo javnosti i postavio pitanje: ko je naredio da poslednja sednica Tenderske komisije bude zatvorena za javnost, kada je neidentifikovano obezbeđenje sprečavalo ulaz u salu gde se održavala sednica? Postavljamo pitanje: kakvi su razlozi rukovodili Agenciju za takvu odluku?
9. Postavlja se i pitanje o ulozi konsultantske firme CES MECON i da li je ona dobila zastupništvo na osnovu raspisanog tendera, s obzirom na mogućnost sukoba interesa, budući da postoji veza između direktora Agencije Mirka Cvetkovića kao bivšeg izvršnog direktora i partnera u CES MECON, kao i između vlasnika preduzeća CES MECON, Dušana Nikezića, čiji je sin Zvonimir Nikezić, zamenik direktora Agencije za privatizaciju. Kao i pitanje o ulozi Dragana Đurića, zastupnika Konzorcijuma Zekstra-Bankom, koji je i član uprave FK "Partizan" i može imati aspiracije na zemljište Veterinarskog Zavoda.
10. Zašto je Agencija obustavila pregovaranje 27.01.2004. do 10.02.2004. i da li je zahtev da Skupština akcionara Veterinarskog Zavoda upiše besplatne akcije pre potpisanog ugovora o prodaji društvenog kapitala u skladu sa zakonskom procedurom? Veterinarski Zavod je tim povodom uputio prigovor Agenciji, budući da prema čl. 11 Zakona o privatizaciji "Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala", tražeći istovremeno da Agencija ne preduzima dalje radnje sa prvorangiranim ponuđačem, do donošenja odluke Vrhovnog suda o zakonitosti sprovedenog postupka na javnom tenderu. Šta Agencija u vezi sa tim namerava da uradi? Pošto čl. 25a Zakona kaže da se može obustaviti postupak ukoliko su se pojavili novi momenti što nije ranije bilo poznato, postavlja se takođe pitanje o kakvim je novim momentima reč?
    Arogantan odgovor Agencije za privatizaciju da «onaj koji gubi ima pravo da se ljuti» potvrđuje sumnju da Konzorcijum zaposlenih u Veterinarskom zavodu nije tretiran ravnopravno.

Agroseme, Sremska Mitrovica

U odgovoru Agencije za privatizaciju stoji da se vodi sudski spor za raskid ugovora pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu, zatim, da je sud izrekao privremenu meru zabrane raspolaganja imovinom preduzeća, iz čega nije jasno u kojoj je fazi spor, kao i o kojoj se imovini radi (da li i nepokretnoj i pokretnoj), jer ako je reč o nepokretnoj, to već proizlazi iz ugovora o kupoprodaji.

Međutim, postavlja se pitanje:

1. Zašto je Agencija čekala do 20.01.2004.g.sa pokretanjem tužbe protiv novih vlasnika (inače lica za koja se i ranije znalo da su pod istragom) zbog neizvršenja ugovora i to kada kupac treba da uplati II ratu od 30 miliona dinara, što se odlaže u slučaju spora?
2. Zašto nije stavljena zabrana i na prodaju pokretne imovine (semenske robe) od koje kupac ima znatne dobiti i koristi je za otplatu za kupovinu preduzeća?
3. Šta je preduzeto u vezi sa manipulacijom kupca u pogledu dokapitalizacije, koju je pokušao da ostvari putem veštačkog đubriva,a ne u novčanom iznosu, i to vršeći kriminalnu radnju uz pomoć Peđa-Komerca koji je izdao lažnu potvrdu o uskladištenju 450 tona đubriva (a ustvari samo polovina od toga), na osnovu čega je Trgovinski sud registrovao dokapitalizaciju i na taj način kupac povećao svoj udeo u vlasništvu na 64%. Na upozorenje Agencije o ovom slučaju zaposleni su dobili odgovor da Agencija nije nadležna, Da li je u interesu procesa privatizacije Agencija dužna da odgovori na pitanje: ko je nadležan i da uputi zaposlene na mere koje mogu preduzeti?
4. Da li je Agenciji poznato da je Okružno javno tužilaštvo podnelo tužbu Okružnom sudu u Novom Sadu za pokretanje krivičnog postupka protiv D. Đermanovića i I. Sabo-a zbog kršenja čl.27 st.2 u vezi sa stavom 1 Zakona o sprečavanju pranja novca (potpis zamenika javnog tužioca Tatjane Lagumdžije)? Da li je Agencija to uzela u obzir prilikom pokretanja tužbe za raskid ugovora?
5. Šta je preduzeto da se spreči izdavanje u zakup poljoprivrednih apoteka, koje više ne rade a radnici su ostali bez posla?
6. Da li je u skladu sa zakonskim odredbama o formiranju konzorcijuma da se naknadnim aneksom, kada je kupovina već izvršena, dovodi novo lice u zamenu za Đermanovića (o kojem postoje takodje podaci da je bio 7 godina u zatvoru) i da li je Agencija preduzela nešto u vezi sa tim?
7. Da li je Agenciji za privatizaciju poznato da je Agencija iz Novog Sada predložila zaposlenima da otkupe ugovor od "Panonije" tako što će otplatiti prvu ratu od 30 miliona dinara, plus 6 miliona kamate, navodno za izgubljenu dobit, što nije bilo prihvatljivo za radnike preduzeća?

Dopisom od 2. marta 2004. godine predložili smo da Agencija stavi zabranu i na prodaju pokretne imovine, dok se ne reše pokrenuti sporovi, jer preduzeće sve više osiromašuje i propada.

PKB Transport, Kragujevac

U odgovoru Agencije za privatizaciju na prigovore zaposlenih u ovom privatizacionom postupku rečeno je da je Sektor kontrole Agencije preduzeo u okviru svojih nadležnosti potrebne mere, kako bi se utvrdilo činjenično stanje u pravnoj stvari prigovora o povredi zakonitosti u postupku privatizacije. U vezi sa tim zamolili smo Agenciju da nas obavesti koje su mere preduzeli, kada je uvidom na licu mesta moglo da se ustanovi na osnovu dokumentacije (overene u odgovarajućim institucijama) da se kupac poslužio netačnim informacijama u aukcijskoj dokumentaciji (a spor oko utvrđivanja falsifikata u dokumentaciji odugovlači se u Javnom tužilaštvu u Kragujevcu).

U dopisu Agencije se takodje naglašava da se Agencija obratila pismeno Trgovinskom sudu u Kragujevcu radi dobavljanja autentičnom obaveštenja o upisanim podacima za DP Kragujevac i PKB Transport, ali su se zadovoljili odgovorom tog suda da nije u mogućnosti da da potrebne odgovore. Postavili smo pitanje Agenciji da li je pokušala da ustanovi ko je nadležan za dostavljanje takvog obaveštenja?
U istom dopisu Agencije navodi se i to da oni i dalje vrše postupak kontrole izvršenja ugovornih obaveza kupca, ali se postavljaju pitanja: 1. na koji način se vrši ta kontrola i 2. dokle može da traje (uzimajući u obzir negativne posledice za opstanak i rad preduzeća)?

Odgovor Agencije da ne stoji primedba da direktor neovlašćeno ostvaruje prihod od izdavanja u zakup objekata preduzeća "s obzirom da su to prihodi preduzeća koji se koriste i raspoređuju u skladu sa zakonom..." je nejasan i u suprotnosti sa stvarnim stanjem, jer zahtev radnika da se od prihoda iz zakupa objekata plaćaju radnici koji su ostali bez posla, nije prihvaćen od strane kupca.

Nameću se sledeća pitanja u vezi sa izraženom sumnjom da je navedeni kupac, Milovanović, favorizovan i da postoji sukob interesa, budući da je isti povezan sa predsednikom Nezavisne Asocijacije sindikata, koji je bio predsednik Upravnog odbora:

1. Da li je D.Milovanović u prethodnim konsultacijama sa Agencijom, pre aukcije, dobio informaciju o tome da nema drugih ponuđača, te je tek poslednjeg dana u roku za prijavu učešća na aukciji podneo dokumentaciju, sa znatno umanjenom procentom kupoprodajne cene?
2. Da li je Agenciji poznato da je Trgovinski sud u Kragujevcu utvrdio da Milovanović nije imao zakonsku osnovu za kupovinu pojedinih objekata PKB Kragujevac, pošto je to preduzeće poseban pravni subjekt, ostavivši radnike u tom preduzeću (zaposleni radnici u svom prigovoru navode da je prodajna cena samo jednog ekskluzivnog restorana znatno iznad kupoprodajne cene PKB Transport)?
3. Da li su svi navedeni prekršaji bili dovoljni da se raskine ugovor sa novim vlasnikom i zašto je Agencija tražila 09.09.2003.g. da se sa Milovanovićem nađe kompromis, pod uslovom da ispuni obavezu da do 30.09.03. primi u radni odnos radnike DP Kragujevac, kada on nije ispunio ni druge ugovorne obaveze?
4. Dopisom od 2. marta 2004. godine zamolili smo Agenciju da nam odgovori u kojoj je fazi rešavanje problema na koje je ukazano u prigovorima zaposlenih. Odgovor još uvek nije stigao.

15 Septembar, Valjevo

U svom odgovoru na primedbe zaposlenih u ovom preduzeću Agencija je utvrdila da kupac nije izvršio ugovornu obavezu o dostavljanju bankarske garancije za investicije ni posle druge opomene, ali nije jasno zašto je rok produžavan i obaveza garancije preinačena u dostavljanje dokaza da je izvršena uplata, a nije jasno ni da li je to izvršeno.

Na prigovor o netačnim informacijama u podnetoj dokumentaciji direktora Filipovića kao potencijalnog kupca preduzeća, Agencija odgovara da je kupac garantovao verodostojnost dokumentacije o imovini pod materijalnom i moralnom odgovornošću, što bi iz dosadašnjih drugih iskustava u postupku privatizacije moglo da se pokaže kao nedovoljna garancija, a Agencija i sama zaključuje da će u slučaju davanja netačnih podataka biti podneta krivična prijava, ali se ne vidi kada će se to utvrditi i dokle će taj proces trajati, zato smo zamolili da nas obaveste šta je u vezi sa tim učinjeno. Odgovor od Agencije nismo dobili.

Na osnovu načina na koji je formiran Konzorcijum od 81 zaposlenog radnika, na čijem su čelu stajali Filipović i Slobodan Đukić, tadašnji zamenik Ministra za trgovinu i turizam (sam sa 35% učešća u vlasništvu), a koji sa još 6 zaposlenih imaju 58% akcija, može se sumnjati da privatizacioni postupak nije tekao po zakonskim odredbama, jer:

1. prema prigovoru zaposlenih stoji da nisu bili upoznati sa mogućnošću kupovine drugog dela akcija na otplatu u 5 godišnjih rata, a Filipović je netačno obavestio javnost da su radnici kupili preduzeće (dok je ustvari 300 manjinskih akcionara ostalo izvan toga zbog netačnih informacija);
2. kupac nije do ugovorenog roka izvršio isplatu za investicije od 13.260.000 dinara i umesto toga ponudio da izgradi gasnu kotlarnicu koja ne može biti ekvivalent za obavezu investicije;
3. Filipović je tražio od manjinskih akcionara da potpišu izjavu da nisu zainteresovani za dalju dokapitalizaciju, ali su ovi odbili jer nisu bili upoznati sa kupoprodajnim ugovorom;
4. na internet sajtu Agencije prikazan je samo deo imovine preduzeća, iako je kupljeno celo preduzeće (nije prikazano 8 objekata), te se sumnja da je to učinjeno da bi se umanjila vrednost kapitala prilikom kupoprodaje, ali i da bi se neprijavljena imovina mogla rasprodavati izvan zakonom propisane odredbe (navodi se dokaz da je magacin u Lajkovcu, koji nije na spisku imovine, a oglašen je za prodaju po ceni nešto manjoj od kupovne cene preduzeća) i da bi se prodajom tih objekata isplaćivala dokapitalizacija;
5. direktor Filipović je protivno zakonskom pravu na sindikalno organizovanje i delovanje suspendovao rukovodioce sindikata, a predsedniku dao otkaz zbog predstavke podnete Savetu za borbu protiv korupcije;
6. postoji sumnja o sukobu interesa s obzirom da je član Konzorcijuma, Slobodan Đukić, koji poseduje 35% akcija, pomoćnik Ministra za trgovinu i turizam, koji je uz to zaposlio svog sina kao menadžera u tom preduzeću;
7. da bi umanjio vrednost kapitala preduzeća Filipović je dao netačnu informaciju da je oprema stara preko 50 godina, a nije teško proveriti da su kupljene nove i moderne mašine, zbog čega su zaposleni radnici podneli krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu, a pošto to tužilaštvo nije ništa preduzelo, podneta je prijava Republičkom javnom tužiocu; 
8. podnete su i sledeće krivične prijave za zloupotrebe položaja protiv direktora Filipovića po čl.242 Krivičnog zakona, o sklapanju štetnog ugovora; Opštinskom javnom tužiocu u Valjevu (a odgovor zamenika javnog tužioca, Ane Nikić, je bio da to nisu krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti); kao i krivična prijava Republičkom javnom tužiocu 26.02.2004.g.;
9. Da li je Agenciji poznato da su istražni organi posle privatizacionog postupka ustanovili manjak od 160 tona pšenice, čija je vrednost veća od kupoprodajne cene za preduzeće (o čemu je upućena krivična prijava Okružnom javnom tužiocu).
   Pošto je Agencija iz dostavljene dokumentacije upoznata sa ovim prigovorima, 2. marta 2004. godine zamolili smo da nas obaveste kako Agencija namerava dalje da postupi u vezi sa ovim slučajem privatizacije.

Nisal, Niš

Savetu je dostavljen zahtev za preispitivanje kupoprodajnog ugovora. 13.08.2003. godine, na osnovu javnog tendera preduzeće je kupio "Domal-Inženjering", čiji je suvlasnik direktor jednog pogona Nisala. Vrednost kapitala bila je procenjena 1999.g. na 75.048.000 dinara, odnosno l2.809.000 USD. Ali je firma prodata "Domalu" za samo 325.000 eura, sa obaveznom investicijom od 3.100.000 eura i uz minimalni socijalni program. Iako preduzeće nije bilo gubitaško i pre privatizacije su redovno isplaćivane plate, u 2003.g. namešten je gubitak pred privatizaciju (dostavljen dokaz), da bi se umanjila vrednost kapitala u prodaji. Radnici napominju da su bez ikakvog kredita sami izgrađivali preduzeće.

Postoji sumnja da je privatizacija nameštena u korist "Domala", uz pomoć pomoćnika direktora Nisala koji je predstavio tu firmu u najboljem svetlu, na račun Nisala, kao i člana agencije Ljubomira Đurovića, koji je forsirao interese novog vlasnika. Ta sumnja je izazvana i činjenicom da su svi prethodni solventni ponuđači odbijeni, a Katarina Tončić iz Agencije obavestila je Tendersku komisiju da je preduzeće gubitaš i da radnici ne primaju platu.

Agencija za privatizaciju je sprečila Konzorcijum zaposlenih da se jave kao ponuđači dajući visoku procenu sume koja bi trebalo da bude uplaćena od 2.500.000 eura, što bi po radniku iznosilo 2.000 eura, zbog čega su zaposleni odustali. Takodje je bilo predloženo da radnici daju preduzeće na hipoteku da bi eventualno dobili potrebni kredit.

Napominje se da je Vlada ugovorom o kupoprodaji izvršila promenu Zakona o privatizaciji kada je oročila socijalni program na 1 godinu umesto na 5 godina.

Zaposleni postavljaju pitanje: kojima sredstvima je "Domal" kupio ovo preduzeće kada je njegova mesečna realizacija znatno manja od Nisalove, tj. za 5 meseci 2003 kupac je imao realizaciju samo od 18.000.000 dinara, dok je u to vreme mesečna realizacija Nisala bila 60.000.000 dinara.

U predstavci su navedene sledeće ugovorne obaveze koje novi vlasnik ne ispunjava:

1. protivno obavezi o neotpuštanju radnika, na zaposlene sa dužim stažom vrši se pritisak da odu na plaćeno odsustvo sa 45% plate, što je već u jednom broju i ostvareno;
2. direktor vrši rasprodaju imovine preduzeća bez javnih tendera i to koristi za isplatu radnika;
3. direktor je odbio da upozna manjinske akcionare sa kupoprodajnim ugovorom, proglašavajući ga za državnu tajnu (priložen dokaz);
4. direktor je suspendovao predsednika sindikata zbog prigovora na rad novog vlasnika i zabranio održavanje sastanaka sindikata; 
5. Pored toga, promenjena je služba obezbeđenja preduzeća i postavljeno privatno obezbeđanje.
6. Sumnja se da postoji sukob interesa, jer iako zaposleni nisu mogli da dođu do informacije o raspodeli akcija, saznali su da Slobodan Petković, zamenik Ministra za privredu i privatizaciju, ima 35% akcija u novoj vlasničkoj strukturi.
7. Što se tiče stanja u firmi posle privatizacije, zaposleni tvrde da je fabrika upropašćena: ne dogovaraju se povoljni poslovi i slabo realizuju već ugovoreni; ne uvode se nove tehnologije; ne radi se na privlačenju strateškog investitora i opada proizvodnja; izgrađuju se samo hale, jer postoji namera da se preusmeri delatnost preduzeća.

Vetprom, Sombor

Na aukciji održanoj 15.05.2003.g. preduzeće kupio Konzorcijum od 6 članova na čelu sa direktorom Aleksandrom Kaićem. 
Pre privatizacije to je bila renomirana firma sa dobrom pozicijom na tržištu i dobrom poslovnom saradnjom sa proizvođačima lekova i kupcima-zdravstvenim ustanovama. Preduzeće je posle privatizacije u blokadi i prema priloženoj dokumentaciji vidi se da dolazi do pada proizvodnje; vlasnici (koji još nisu registrovani u Trgovinskom sudu) vrše opstrukciju destimulišući poslovne partnere i ne ugovarajući nove poslove, te preduzeće gubi kupce.

Šef računovodstva preduzeća, Milanković Gordana, nosilac Konzorcijuma, dala je netačne informacije o negativnom poslovanju firme i proglasila preduzeće gubitaškim tako da je kupljeno po početnoj ceni od 5.320.000 dinara, mada je vrednost kapitala preduzeća procenjena na 26.000.000 dinara, ali pošto nije bilo drugih kandidata prihvaćena je početna cena (sumnja se da je postojao dogovor sa Agencijom za privatizaciju da taj Konzorcijum bude jedini ponuđač).

Preduzeće ipak radi jer su se manjinski akcionari organizovali i na Skupštini akcionara suspendovali direktora Kaića i izabrali v.d. direktora; međutim, pošto to Trgovinski sud u Somboru nije registrovao, dolazi do izvesnih blokada oko potpisivanja naloga i računa. Akcionari ne dozvoljavaju pristup kupcu u preduzeće da ne bi zaustavio proizvodnju. Čekaju na okončanje spora koji se vodi u Okružnom sudu u Somboru (prvo ročište održano 19.11.2003).

Manjinski akcionari su izneli sledeće prigovore na nezakonito obavljanje aukcije:

1. nezakonito pribavljanje bankarske garancije od 2.660.000 dinara, na taj način što je putem nedozvoljene transakcije taj iznos prebačen sa žiro računa Vetproma na žiro račun privatnog preduzeća "Linet" od kojeg je fiktivno kupljen softver, što je, zatim, uplaćeno za depozit. Uz pomoć naknadno pridruženog člana Konzorcijuma izvan preduzeća, koja je bila u ličnoj vezi sa direktorom filijale banke, pribavljena je potrebna garancija. Agencija za privatizaciju je konstatovala nedozvoljenu transakciju i uputila dopis Komisiji za sprečavanje pranja novca, na osnovu čega je Agencija za privatizaciju iz Novog Sada predložila raskid ugovora, odnosno poništenje aukcije zbog nelojalne konkurencije, ali do sada to nije dalo rezultate. Radnici su to prijavili SUP-u u Somboru i bio je odredjen pritvor za Kaića i Milanković Gordanu, ali su pušteni 01.07.2004.g. A po izlasku iz pritvora, iako su pod istragom, poveli su disciplinski postupak protiv zaposlenih koji su podneli krivičnu prijavu (priložena dokumentacija);
2. kupac nije u roku (do 30.04.2003) uplatio depozit, a "Linet" je nakon kupoprodaje vratio navedenu sumu Vetpromu da bi se zataškala nedozvoljena transakciaja;
3. sindikatu i manjinskim akcionarima su odbili da daju na uvid ugovor o kupoprodaji, a za izveštaj o kontroli iz Agencije Novi Sad rečeno je u Agenciji iz Beograda (gospodja Dabović) da je to interni dokument koji ne mogu da daju na uvid. Zbog svega toga Skupština manjinskih akcionara je 08.07.2003.g. zabranila pristup u preduzeće članovima Konzorcijuma, koji još nije legalni vlasnik jer ga Trgovinski sud nije registrovao, a poseduju samo ugovor Sa Agencijom za privatizaciju;
4. postoji sumnja u povezanost Kaića i Agencije za privatizaciju u Beogradu (kao moguća veza spominje se Dragan Spasojević iz Agencije).
5. Sindikat priznaje grešku što su zatvorili preduzeće, ali da to nisu uradili smatraju da firma više ne bi postojala. Zatražili su uvođenje prinudne uprave dok se ne okonča krivični spor, koji se oteže (07.04.2004. Opštinski sud je zakazao ročište po privremenoj meri, ali postoji bojazan da će sud odobriti ulazak Konzorcijuma u preduzeće, a to može da dovede do teških posledica). Prinudnu upravu su zatražili da bi preduzeće dobilo v.d.direktora do konačnog rešenja.
6. Zaposleni su izjavili da nisu protiv privatizacije, već protiv nezakonito obavljene privatizacije.

Nemetali, Vranjska Banja

Ugovor o kupoprodaji zaključen 14.10.2003. sa kupcem Rajković Gojkom, koji je odmah smenio direktora i postavio bivšeg direktora koji je otišao u penziju. Nemetali su jedno od najuspešnijih preduzeća u Pčinjskom okrugu, koje ima strateški značaj i široku primenu i koje je premašivalo godišnji plan proizvodnje i redovno isplaćivalo radnike, što se znatno izmenilo u postprivatizacionom periodu, te preduzeće ne može da ostvari kontinuitet proizvodnje i praktično ne radi, osim jednog pogona sa 12-14 radnika, od 87 zaposlenih.
Iz tih razloga i zbog utvrđenih prekršaja u postupku privatizacije Konzorcijum zaposlenih je podneo zahtev Agenciji za privatizaciju 5.12.2003.g. za raskid kupoprodajnog ugovora, navodeći sledeće:

1. kupac nije dostavio bankarsku garanciju na ime ugovorenog investicionog ulaganja ni posle opomene Agencije (potvrda);
2. zaustavio je proces proizvodnje, ne realizuju se ugovorne obaveze prema kupcima i nije izvršena obaveza ulaganja u unapređenje proizvodnje;
3. od ugovorene privatizacije ne isplaćuju se zarade radnicima;
4. sam kupac je izjavio na Skupštini zaposlenih da mu je cilj da preduzeće preproda;
5. veći broj radnika poslao na prinudne odmore i preti im otkazom;
6. prodaje imovinu preduzeće suprotno zakonskoj odredbi (oglas za prodaju lokala u Beogradu od 15.01.2004.);
7. kupac je da bi pribavio garanciju založio firmu u hipoteku (predstavka Okružnom sudu u Vranju 26.02.2004.); 
8. postoji sumnja da je kupac dva puta osuđivan na kazne zatvora iz privrednog poslovanja i da ima izrečenu meru zabrane za obavljanje privredne delatnosti;
9. kupac je novčana sredstva preduzeća prebacivao na svoj privatni tekući račun u vidu "pozajmica".
10. Kao posledica svega toga došlo je do velikog pada fizičkog obima proizvodnje (šteta iznosi 6.079.652 dinara) i preti opasnost potpunog zaustavljanja proizvodnje.

Dana 03.02.2004. godine Agencija za privatizaciju, regionalna kancelarija u Nišu izvršila je kontrolu subjekta privatizacije «Nemetali» Vranjska Banja. U Izveštaju sa ove kontrole, Agencija kaže da je kupac dostavio garanciju «Kulske banke», poslovnica Vranje, a za sve ostale primedbe (povreda prava iz radnog odnosa, prenos novca sa žiro računa AD «Nemetali» na privatne račune), zaposleni su «upućeni da se obrate nadležnim organima». Što se zaustavljanja procesa proizvodnje tiče, Izveštaj Agencije je kontradiktoran, jer pod «Ekonomski aspekti» (treća strana Izveštaja), u tački 3. Kontinuitet poslovanja, stoji da «preduzeće radi», i komentar: «Smanjen mesečni fizički obim proizvodnje i prihoda u odnosu na period privatizacije za oko 30%). Prethodno, međutim, na prvoj strani Izveštaja, u delu «Problemi ukratko», stoji i: «Smanjen mesečni fizički obim proizvodnje i ukupni prihodi u odnosu na period pre privatizacije za oko 30%. Razlozi za to su delom objektivne prirode (smanjenje tržišta, tehnološki problemi), a delom subjektivne prirode (diskontinuitet u procesu proizvodnje, nepoštovanje ugovorenih rokova isporuke, organizacioni problemi).

Župa, Kruševac

Hemijska industrija Župa iz Kruševca, sa više od 1.300 zaposlenih, prodata je 13.01.2004.g. preduzeću "Vektra M" iz Beograda, po niskoj ceni od 3,8 miliona eura, u postupku u kojem je primenjeno produženje roka za postupak privatizacije za 15 dana, a kao razlog produženja navedeno je da "Župa" na Skupštini zaposlenih nije donela odluku o izdavanju akcija, što je protivno zakonskoj odredbi. Zbog toga i zbog drugih povreda privatizacionog postupka Konzorcijum zaposlenih je zatražio preispitivanje odluke o privatizaciji zbog bitne povrede pravila postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničkog stanja.

Zaposleni su podneli više predstavki o nepravilnostima u toku sprovođenja tenderske procedure (videti dokumentaciju) u kojima su izneli sledeće:

1. postoji sumnja da je izvršena zloupotreba prilikom pribavljanja garancije, tj. da je kupljeno preduzeće dato kao garancija (dokument u kojem vlasnica "Vektre M" izriče zahvalnost direktoru Komercijalne banke);
2. Agencija za privatizaciju nije "Župi" dostavila rešenje o kupoprodajnom ugovoru nego samo obaveštenje da je zaključen ugovor sa prvorangiranim ponuđačem, što je suprotno čl.196 Zakona o opštem upravnom postupku;
3. pošto prvorangirani ponuđač nije bio spreman da u roku (do 03.12.2003.) obezbedi garanciju, kupac je izdejstvovao produženje roka zbog razloga koji nije zakonski predviđen;
4. kada je 22.12.2003. nastavljen postupak privatizacije pogrešno je utvrđeno činjeničko stanje, za šta je uložen prigovor, a Agencija je neregularno ostavila finansijskom savetniku da proceni da li je bilo nepravilnosti u postupku privatizacije, za šta on nije bio kompetentan, jer su se prigovori odnosili na nepoštovanje procedure a ne na finansijske podatke;
5. predsednica kompanije "Vektra M" je nedozvoljeno vršila uticaj na zaposlene u predstavništvu firme u Novom Sadu u korist svog programa, što nije dozvoljeno pre okončanja procesa privatizacije.

Zaposleni su, stoga, postavili sledeća pitanja Agenciji za privatizaciju:

• Da li firma sa manje od 900.000 eura godišnjeg prihoda i manje od 10 zaposlenih može biti prvorangirani ponuđač za kupovinu fabrike sa ukupnim prometom većim od 25.000.000 dolara i 1400 zaposlenih?
• Te da li je Agencija proverila poreklo kapitala firme "Vektra M" koji je uložen u kupovinu preduzeća Župa?
• Na ta pitanja Agencija nije dala odgovore, niti je dostavila obaveštenje o primenjenim kriterijumima po kojima je izvršeno rangiranje ponuđača.

O iznetim prigovorima dostavljena je dokumentacija Savetu za borbu protiv korupcije. 
Budući da "Vektra M" još nije upisana u registar Trgovinskog suda u Kraljevu, mada je novi vlasnik već smenila rukovodstvo fabrike i postavila novo, Konzorcijum zaposlenih očekuje da će se udovoljiti njihovom zahtevu o preispitivanju ovog postupka privatizacije.

Seme, Beograd

Preduzeće "Seme" AD Beograd podnelo je zahtev (pod br. 07 7557/2003) da se preispita i poništi privatizacija 70% vrednosti kapitala, koja je održana 19.03.2003.g., jer procenom kapitala nije obuhvaćena ukupna imovina preduzeća i samim tim nije utvrđena adekvatna vrednost kapitala, budući da je procenjena imovina poslovnog prostora procenjena samo na oko 100 eura po kvadratnom metru (prilog procena kapitala od CES MECON-a). U dostavi se navodi impozantna imovina i procena njene stvarne vrednosti. Pored toga, navodi se da je novi vlasnik uselio u 2 hale u Makišu BK Studio i deo Telekoma i promenio namenu preduzeća, te umesto dorade i pakovanja semenske robe bavi se drugom delatnošću, kao i da je zatvorio pogon za doradu i pakovanje semenskog povrća u magacinu u Zemunu i razrušio deo poslovnog prostora u Jagodini. Ukazuje se, dalje, da je novi vlasnik počinio značajne povrede Zakona o preduzećima i privatizaciji tako što je Skupštinu akcionara sazvao i održao suprotno čl. 250 st.4 Zakona o preduzećima i samovoljno postupio pri izboru organa Uprave, jer nije imao prisutnu većinu akcionara. Zbog svega toga akcionari su dopisom br. 2669 od 23.10.2003.g. podneli zahtev preduzeću radi uvida u dokumentaciju, što po zakonu imaju pravo, ali do danas nisu dobili odgovor, te zbog učinjene štete akcionarima zahtevaju da se preispitaju navedene činjenice i postupi po zakonu.

Iz navedene analize se može utvrditi da postoje mnoga nerešena pitanja u politici i u postupku privatizacije, zbog kojih može doći i dolazi do zloupotreba i prekršaja:

1. Vlada donosi uredbe o postupku privatizacije sa zakonskom snagom i tim putem uređuje posebne programe za neke firme, što je protivno zakonu i stvara uslove za voluntarizam.
2. Sredstva od privatizacije nisu dovoljno iskorišćena za podsticanje privrednog razvoja, jer su ulagana uglavnom za restrukturiranje gigantskih firmi i popunjavanje budžeta.
3. Nije utvrđeno da li  se iza fiktivnog kupca skrivaju i off-shore kompanije, niti  Ministarstvo i Agencija imaju pregled  da li je i koliko "prljavog novca" i nelegalno stečenog kapitala upotrebljeno za kupovinu društvenih firmi i da li dolazi do privredne rehabilitacije predstavnika bivšeg režima.
4. Nije definisano koja se preduzeća od opšteg nacionalnog značaja ne mogu privatizovati i koja moraju biti transformisana u javno dobro, odnosno koja se mogu dati u koncesiju.
5. Nije izvesno da li postoji sistemska kontrola koliko kupci ulažu u konkretna preduzeća u investicije, socijalne programe, za obezbeđenje egzistencije otpuštenih radnika i sl.  (saopšten je samo opšti podatak da je za investicije ugovoreno 700 miliona evra, a iz Fonda za razvoj izdvojeno 25 miliona evra za kredite, pomoću kojih je otvoreno 70.000 novih radnih mesta).
6. Ne postoje objašnjenja za slučajeve kada se u prigovorima izriče sumnja da postoji nameštanje tendera, na osnovu čega se stvara utisak o nedovoljnoj spremnosti glavnih aktera privatizacije da preispitaju svoje postupke.
7. Ne vodi se računa o tome kada se vrši procena imovine firme koja se prodaje, a budući da tu procenu vrše konsultantske firme, one mogu u dogovoru sa favorizovanim kupcem odlagati procenu, da bi narasli dugovi preduzeća i snizili cenu prodaje.
8. Zakon o stečaju omogućuje malverzacije jer ne precizira: na osnovu kojih kriterijuma se određuju sudska veća kojima se daje stečajni predmet; po kojim merilima se vrši izbor stečajnih upravnika (slučaj da jedan stečajni upravnik vrši posao u mnogo stečajeva); dato je mnogo vlasti pojedincima, koji su previše plaćeni, bez  kontrole Ministarstva i Agencije.
9. Nisu predviđene sankcije za prekršaje u procesu privatizacije za neizvršenje ugovornih obaveza od strane kupaca, niti za netačno predstavljanje informacija o vrednosti kapitala i imovine preduzeća.
10. Nije definisano kolika je ingerencija Ministarstva i Agencije u kontroli rada konsultantskih firmi koje imaju velika diskreciona prava u odlučivanju o proceni vrednosti kapitala firme koja se privatizuje i o rangiranju ponuda, što je čini se prepušteno isključivo Svetskoj banci.
11. Nisu definisani odnosi Agencije za privatizaciju i Trgovinskih sudova, koji arbitrarno procesuiraju pretstavke o prekršajima i neefikasnim radom dovode do propadanja preduzeća koja su ušla u postupak privatizacije.
12. Ministarstvo i Agencija za privatizaciju prelaze preko brojnih prigovora, iza kojih se krije sumnja o mogućnosti korupcije prilikom postupka privatizacije, bez pokazane spremnosti da ozbiljno preispitaju takve slučajeve.
13. Nisu zaštićena prava manjinskih akcionara jer su neprecizno određeni sadržaji ugovora o prodaji, što uslovljava da se često sklapaju ugovori na štetu zaposlenih, a nisu definisane ni obaveze i odgovornost potpisnika ugovora (Agencije za privatizaciju i kupaca).
14. Ne postoji uvid u sredstva koja kupac polaže kao garanciju za uzimanje kredita kod banke, te se dešava da podnosi kao garanciju samu firmu koju kupuje, a nije zakonski regulisan odnos organa za privatizaciju i banaka, da bi se to sprečilo.
15. Ne postoji uvid o prekršajima kada kupci nezakonito prodaju imovinu preduzeća koje su kupili u rokovima koje zakon ne dozvoljava.

Na osnovu toga mogu se dati sledeće preporuke:

1. Preispitati sve slučajeve privatizacije u kojima postoji sumnja da je došlo do povrede zakona.
2. Osnažiti ulogu Narodne skupštine Republike Srbije tako što će Skupština i nadležna radna tela vršiti sistematsku kontrolu nad celokupnim procesom privatizacije; predlaže se da Skupština kvartalno razmatra izveštaj Vlade i o tome izvesti javnost.
3. Zakonskim kategoričkim normama regulisati rokove i postupak privatizacije da bi se otklonila mogućnost da se uredbama de facto suspenduje primena zakona.
4. Da Vlada, u okviru svojih nadležnosti, podrži permanentan rad Komisije za nadzor nad Trgovinskim sudovima.
5. Predvideti mehanizme kontrole kapitala koji se koristi u kupoprodaji da bi se isključila mogućnost pranja novca i legalizovanja nelegalno stečenog kapitala i poništili takvi ugovori.
6. Zakonom nedvosmisleno definisati šta se smatra javnim dobrom u smislu Zakona o privatizaciji, kako bi se otklonile nejasnoće koje firme od javnog interesa mogu da budu privatizovane, odnosno koja dobra mogu biti predmet ugovora o koncesiji.
7. Zakonom definisati mehanizme kontrole od strane Ministarstva i Agencije za privatizaciju u pogledu odluka koje donose konsultantske firme, da bi se sprečile moguće zloupotrebe putem povezivanja istih sa unapred favorizovanim kupcem.
8. Ispitati slučajeve gde se kao kupci javljaju državni funkcioneri i sankcionisati postojeći sukob javnog i privatnog interesa.
9. Zakonom regulisati uticaj na nove vlasnike predviđanjem sankcija u slučaju neizvršavanja obaveza iz ugovora o kupoprodaji i predvideti obavezujuće norme za njihovo preduzetničko ponašanje u smislu unapređivanja privredne aktivnosti i poštovanja prava zaposlenih.
10. Da bi se obezbedilo što bolje funkcionisanje procesa privatizacije potrebno je da Vlada insistira na donošenju novih, odnosno na izmeni postojećih zakona, i to: zakon o porezu na dodatnu vrednost, zakon o povraćaju oduzete imovine, Antimonopolski zakon, Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakon o koncesijama, Zakon o stečaju.
11. Da se odmah obustavi privatizacija sredstvima off-shore kompanija.

Izneta analiza ukazuje na to da bi se u interesu što celishodnije svojinske transformacije moralo kritički proceniti šta nedostaje u Zakonu o privatizaciji i šta je bilo neregularno u sprovedenim postupcima. Predlažemo da se svi prigovori koje je Savet dobio na postupak privatizacije (možemo Vam staviti na raspolaganje dobijenu dokumentacije) preispitaju i donesu odluke o daljem postupku očekujući da nas izvestite o tome šta je učinjeno.

Dostavljamo Vam spisak podnosilaca predstavki upućenih Savetu za borbu protiv korupcije vezanih za probleme u privatizaciji preduzeća po zakonu iz 2001. godine:

1. GP Zlatibor, Užice
2. Bačka, Čonoplja
3. Bezdan, Sombor
4. Dunav, Bezdan
5. Gradina, Užice
6. Napredak, Ratkovo
7. Beogradska pekarska industrija, Beograd
8. Jafa, Crvenka
9. Bora Kečić, Obrenovac
10. Univerzal, Lozovik, Velika Plana
11. 2. Oktobar, Vršac
12. Slavica-Parafarm, Subotica
13. Strela, Aranđelovac
14. Ineks Stjenik, Čačak
15. PIK Takovo, Gornji Milanovac
16. Meteor, Subotica
17. Merkur, Bačka Palanka
18. Morava, Čačak
19. Polet, Novi Pazar
20. Jelak, Tutnin
21. AU sistem, Beograd
22. Novitet, Novi Sad
23. Agrohem Novi Sad
24. Luka Dunav, Pančevo
25. Fabrika Vagona, Kraljevo
26. EMS KIJEVO, Obrenovac
27. Laminat, Bajina Bašta
28. Duvan, Čačak
29. Vetprom, Sombor
30. Seme, Beograd
31. Hempro, Beograd
32. Argopromet, Požarevac
33. Dunav, Čelarevo
34. Nisal, Niš
35. INIS, Niš
36. Brodogradilište Apatin, Apatin 
37. Banini, Kikinda
38. Hladnjača, Kraljevo
39. Biopak, Beograd
40. GPD Dom, Petrovac
41. Izolma, Rača
42. Nemetali, Vranjska Banja
43. Dunav, Novi Sad
44. Diskos, Aleksandrovac
45. Prima, Kikinda
46. Zdravlje, Leskovac
47. Timok, Zaječar
48. Autocentar Balkan, Subotica
49. Borac, Krupanj
50. UTP Vojvodina, Šid
51. Zaštita, Pres Beograd
52. Kosmaj, Mladenovac
53. Tisa, Novi Kneževac
54. Eltek, Kovačica
55. Prehrana, Sombor
56. Vrenja, Beograd
57. Frad, Aleksinac
58. Niteks, Niš
59. Jugolek, Beograd
60. Autoprevoz, Vrnjačka Banja
61. Šećerana Jedinstvo, Kovačica
62. Usluga, Aleksandrovac 
63. Jelen Do, Jeleno Do
64. Izvor, Paraćin
65. Agroseme, Sremska Mitrovica
66. Veterinarski zavod, Zemun
67. PKB Transport, Kragujevac
68. Litopapir, Čačak
69. 15. septembar, Valjevo
70. Uzor, Valjevo.
71. Radnik, Nova Varoš
72. Župa, Kruševac
73. Erdevik, Erdevik
74. Banat, Zrenjenin
75. Sremput, Ruma
76. Avalaguma, Beograd
77. Sportstar, Beograd
78. Metalseko, Gornji Milanovac
79. Bratstvo, Subotica
80. Mehanika, Aleksinac
81. Atelje Stari Grad, Beograd
82. Tehnoservis, Beograd
83. Bioprotein, Obrenovac
84. Montaža, Beograd
85. 14. decembar, Sombor
86. Jugometal, Beograd
87. Podrinje, Ljubovija
88. ŠIP Nikola Nikolić, Kragujevac.

Zagorka Golubović

Dostavljeno:

Vladi Republike Srbije, predsedniku Vojislavu Koštunici 
Ministarstvu za privredu, ministru Draganu Maršićaninu 
Narodnoj skupštini Republike Srbije, 
Odboru za privredu, predsedniku Milku Štimcu 
Agenciji za privatizaciju, direktoru Branku Pavloviću 

Preuzmite izveštaj u PDF formatu
Preuzmite Word dokument