Iz veoma obimne dokumentacije, sa sigurnošću se može zaključiti da je kompanija »Mobtel« osnovana uz ozbiljno kršenje zakona, da je poslovala u privilegovanim uslovima usled bliske veze sa režimom. Korišćenje političkih uticaja i patronata države radi sticanja profita spada u jedan od oblika korupcije. Taj uticaj korupcije nije prekinut ni posle 2000. godine.

Izveštaj međuresorske radne grupe, koji je Vlada usvojila 24. juna 2004. godine sadrži veoma krupne nedostatke i Vlada ga nije mogla prihvatiti, na osnovu njega donositi odluke i bazirati svoju strategiju u oblasti telekomunikacija. Sama komisija zaključuje da nije imala sve potrebne podatke i da izveštaj nije završila. Komisiji nije omogućeno da pregleda opremu na terenu, »Mobtel« nije dostavljao traženu dokumentaciju i u potpunosti je odbio da sarađuje sa radnom grupom koju je formirala Vlada. U radnoj grupi je učestvovao Bogoljub Lazić, tada zvanično zamenik ministra za kapitalne investicije, a kasnije smenjen zbog sukoba interesa, jer je istovremeno  bio  zamenik direktora »Mobtela«. Izveštaj u čijoj izradi je on učestvovao takođe mora biti preispitan zbog sukoba interesa, jer je njegov položaj kao čoveka iz resornog ministarstva, a faktički kao prestavnika zainteresovane strane mogao bitno da utiče na valjanost izveštaja. Prema saznanju Saveta, Lazić je presudno uticao na druge članove radne grupe i njihove stavove iznete u izveštaju. Uz to Lazić je bio i član komisije ministra za kapitalne investicije, koja je 24. marta 2004. godine utvrdila da strani osnivač ima 51% a JP PTT »Srbija« ima 49% vlasništva u »Mobtelu«.

Izveštaj je imao zadatak da utvrdi vlasničke odnose u »Mobtelu«, što se nije moglo uraditi bez detaljne ekonomske analize. Radna grupa se ovim problemom najmanje bavila. Pretežno se bavila pravnim aspektima osnivanja preduzeća, zatim tehničkim aspektima realizacije ugovora o osnivanju kompanije. Naznake ekonomske analize koje su date u izveštaju mogu poslužiti tek kao osnova za ozbiljnu ekonomsku analizu.

I ako je zaključila da nije imala sve potrebne i relevantne podatke i nije uradila ekonomsku analizu osnivanja i desetogodišnjeg rada ove kompanije, radna grupa zaključuje da je vlasnički odnos 58,76% države prema 41,24% stranog ulagača. Ovakva podela ne sledi iz analize u izveštaju, što kasnije u istupanjima u javnosti  potvrđuje i predsednik radne grupe.

Jedan član radne grupe je izdvojio svoje mišljenje i Vladi i javnosti dostavlja poseban izveštaj, tvrdeći, na osnovu dokumentacije koja je bila dostupna i ostalim članovima radne grupe i koja se pre svega odnosi na vrednost uvezene opreme da je učešće države preko 70%. Vlada se, prilikom usvajanja izveštaja o »Mobtelu« ne osvrće na ovaj, posebni izveštaj tako da nije poznato da li ga je potpuno odbacila ili ga nije ni razmatrala, niti su poznati razlozi za takav stav.

Neslaganja postoje naročito u vrednovanju uvezene opreme od firme Erikson, zato je bilo  nužno usaglasiti činjenice  pre usvajanja bilo kakvog izveštaja. Takođe bi se morao usaglasiti iznos koji bi se priznao stranom ulagaču zbog povećanih troškova uvoza opreme u vreme sankcija.

Radna grupa, ni odvojeni izveštaj ne daju odgovor na koji je način kupljena oprema. U dokumentaciji postoji podatak da je deo opreme kompanija »Mobtel« kupila na kredit, pa u tom slušaju taj iznos ne može biti ulaganje stranog partnera.

Bez sravnjenja sadržaja opreme na terenu sa fakturama ne može se sa sigurnošću zaključiti šta je nabavljeno za potrebe »Mobtela«, jer se brojne fakture odnose na opremu koja nije nabavljena za potrebe mobilne telefonije.
U izveštaju je nesporno da strani ulagač nije poštovao ugovorenu dinamiku ulaganja u razvoj mobilne mreže i obavezu rasta broja pretplatnika, kao ni vremensku dinamiku prihoda i rashoda.
Usporenim razvojem do koga je došlo zbog kašnjenja u ulaganju stranog partnera, kompanija »Mobtel« nije ostvarila planirani prihod ali su zato troškovi rasli mnogo brže od plana, zbog čega su osnivači uskraćeni za planirani prihod. Podaci o uslugama koje su kompaniji »Mobtel« pružala pravna lica povezna sa BK Trejdom, odnosno Kompanijom BK pod privilegovanim uslovima, zahtevaju analizu ugovora sa povezanim licima u toku čitavog poslovanja od 1994-05. U koliko se pokaže da su troškovi rasli zbog sklapanja nepovoljnih poslova iz ovih ugovora, to bi bio dodatni razlog za preispitivanje vlasništva u kompaniji »Mobtel«.

I OSNIVANJE

Kompanija »Mobtel« je nastala ugovorom o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije u Republici Srbiji, pod nazivom Mobilne telekomunikacije «Srbija» BK-PTT d.o.o, u daljem tekstu »Mobtel« zaključenim između JP PTT »Srbija« Beograd i Sistema »Braća Karić – BK Trejd« Moskva.
Vlada Republike Srbije je odlukom od 13. aprila 1994. godine dala saglasnost na odluku upravnog odbora JP PTT od 01. aprila 1994. godine o osnivanju »Mobtela«. Vlada Srbije nije dala saglasnost na ugovor o osnivanju mešovitog preduzeća i ako je to bio uslov iz tačke VI Odluke UO JP PTT »Srbija« i čl. 16 ugovora o osnivanju »Mobtela« da ugovor stupi na pravnu snagu.

Odluka Vlade RS  nije objavljena u Sl. glasniku Republike Srbije.

Odluka Vlade o davanju saglasnosti za zaključivanje ugovora zasnovana je na:

• čl. 20.stav 2. Zakona o sistemima veza (Sl. glasnik RS 38/91) koji propisuje da Vlada daje saglasnost na odluku upravnog odbora o dugoročnom i srednjoročnom planu razvoja, godišnjem programu poslovanja i cenovniku za korišćenje TT kanalizacije. Ni jedna od pomenutih nadležnosti UO PTT-a na koje Vlada daje saglasnost se ne odnose na osnivanje novog preduzeća, što znači da navedena odredba nije mogla biti osnov za donošenje odluke Vlade. Vlada je mogla, na osnovu čl.12 i 14. stav 2. istog Zakona da da saglasnost na Odluku o osnivanju »Mobtela«, ali bi tada morao biti primenjen uslov iz stava 3. člana 14. istog Zakona koji propisuje  da učešće državnog kapitala ne može biti manji od 51%.
• i čl. 12 Zakona o opštim uslovima za davanje koncesije stranim licima u Rep. Srbiji (Sl. glasnik RS 6/90). Saglasnost Vlade RS od 13. aprila 1994. godine na odluku UO PTT o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije i korišćenju priključnih kapaciteta za radio-telefoniju  data je suprotno odredbi  čl. 12. Zakona o opštim uslovima za davanje koncesija u Republici Srbiji. Prema pomenutoj odredbi, objekti u funciji obavljanja delatnosti od javnog interesa koji vrše javna preduzeća, ne mogu se prenositi, odnosno dati u zakup bez saglasnosti Vlade, a ta eventualna saglasnost mora sadržati uslove pod kojima se vrši prenos, odnosno daje u zakup. Vlada je dala saglasnost za korišćenje kapaciteta i objekata JP PTT. Ovaj termin ne koristi zakon, što znači da je Vlada uređivala odnose van zakonom propisane nadležnosti, odnosno delovala je suprotno zakonu. Zakonom je takođe propisano da se prenos, odnosno zakup objekata u funkciji obavljanja delatnosti od javnog interesa koji vrše javna preduzeća vrši pod određenim uslovima. Odlukom Vlade ti uslovi nisu određeni, pa se ovde mora primeniti čl. 13 istog  zakona koji propisuje da se ugovori o koncesiji i zakupu zaključeni protivno odredbama zakona ne proizvode pravno dejstvo, odnosno zakon ih smatra ništavim.

Odlukom Saveznog ustavnog suda (Sl. list SRJ 15/96) član 12. pomenutog zakona je proglašen neustavnim, tako da je odluka Vlade o davanju saglasnosti zasnovana na neustavnoj odredbi i u roku od jedne godine mogao je biti podnet zahtev za poništaj odluke Vlade.

U trenutku sklapanja ugovora, »Mobtel« sa 51% stranog kapitala nije mogao dobiti koncesiju za delatnost telekomunikacija. Članom 3.stav 1. Zakona o opštim uslovima za davanje koncesija stranim licima u Republici Srbiji bilo je propisano: «Stranim licima ne mogu se davati koncesije za one delatnosti za koje, po važećim propisima, strano lice ne može osnovati sopstveno preduzeće«. Važeći propis je bio Zakona o stranim ulaganjima (Sl. list SFRJ 77/88) koji je u članu 21. stav 2. zabranjivao stranim ulagačima da osnuju sopstveno preduzeće za delatnost »veze i telekomunikacija«. Pod stranim licem Zakon podrazumeva i mešovito preduzeće sa preko 51% stranog kapitala.

Da bi izigrali zakonom propisanu zabranu, PTT je ugovorom dao »Mobtelu« licencu koja je definisana kao pravo da na postojeću telekomunikacionu mrežu PTT – a na području Republike Srbije dogradi, koristi i eksploatiše radio-telefonski sistem. Navedeno pravo je obuhvatalo i pravo korišćenja radio – frekvencija, koje su i po tadašnjem i sadašnjem zakonu neobnovljivo prirodno bogastvo za koje se mora dobiti koncesija. Prema čl. 3 stav 1. Zakona o opštim uslovima za davanje koncesija stranim licima bilo je propisano da se stranim licima ne mogu davati koncesije za one delatnosti za koje ne mogu osnovati sopstveno preduzeće. Pored svega iznetog, član 14. Zakona o sistemima veza (Sl. RS br. 38/91) sadržao je ograničenje od 49% za privatizaciju državnog kapitala PTT, tako da je vlasništvo Sistema »Braća Karić-BK Trejd« u kapitalu »Mobtela« od 51% protivno navedenoj odredbi.

Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je na osnovu rešenja od 6. maja 1994. godine izvršilo upis ugovora o osnivanju »Mobtela« u registar ovog Ministarstva. Rešenjem Ministarstva se utvrđuje da su u ugovoru o osnivanju mešovitog preduzeća ispunjeni uslovi iz čl. 22 Zakona o stranim ulaganjima  a kao strani osnivač je upisan »BK-Trejd« a.d. Moskva, umesto Sistema »Braća Karić-BK Trejd« kako piše u ugovoru o osnivanju na koji je Vlada dala saglasnost.

Privredni sud u Beogradu je 10. maja 1994. godine upisao preduzeće u sudski registar. U rešenju registracionog suda kao osnivač je upisan Sistem »Braća Karić–BK–TRADE«, sa ograničenom odgovornošću. U podnesku Trgovinskog suda u Beogradu od 15. jula 2004. godine koji je Savet dobio uz dokumentaciju o upisu u sudski registar je navedeno da se u zbirci isprava suda 1-71907-00, Pž. Br. 356/94 ne nalazi dokaz da je strana firma upisana u u registar stranih lica, i ako je u popisu isprava, pod rednim brojem 9. označen izvod iz stranog registra – overen prevod.

Pre zaključenja ovog ugovora raskinut je ugovor sa američkom konpanijom CGI zbog nemogućnosti ove firme da izvrši ugovorne obaveze zbog sankcija prema našoj zemlji. Izbor američke firme usledio je nakon javnog poziva i učešća 17 stranih firmi.

Pre zaključenja ugovora sa Sistemom »Braća Karić-BK Trejd« nije bilo javnog poziva za izbor partnera u zajedničkom preduzeću za mobilnu telefoniju.

Na predloženi nacrt ugovora o osnivanju »Mobtela«, primedbe su imali Republičko javno pravobranilaštvo, Ministarstvo saobraćaja i veza i Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Prema tada važećim propisima preduzeće se moglo osnovati ali tako da većinski kapital bude državni, odnosno da ne može biti manji od 51%. Vlada Srbije nije uvažila ni jednu primedbu.

Iz dokumentacije o osnivanju proizilazi da je Javno preduzeće PTT «Srbija«  ugovor o osnivanju mešovitog preduzeća za javnu mobilnu telefoniju zaključio sa nepostojećim subjektom, odnosno sa subjektom koji nije imao pravnu i poslovnu sposobnost za stupanje u pravni promet. Naime, u izvodu moskovske registracione komore piše da je u ovom registru upisano samo akcionarsko društvo zatvorenog tipa »BK-Trejd« INC, sa sedištem u Moskvi, registracioni br. MTP 052.632 od 9. marta 1993. godine, a ne i Sistem »Braća Karić-BK Trejd«. Zbog navedene činjenice, ovaj ugovor je apsolutno ništav i postupak za utvrđivanje ništavosti ovog ugovora se može pokrenuti uvek. U tekstu ugovora o osnivanju »Mobtela« se pominju tri naziva; u uvodu ugovora, kod određivanja ugovornih strana se navodi Sistem »Braća Karić-BK Trejd«, u potpisu akademika Bogoljuba Karića »BRAĆA KARIĆ-bk-trejd« a na pečatu piše A/O«BK-TREJD« Inc. Do danas je nepoznato ko je zaista druga ugovorna strana, da li ona pravnovaljano postoji i ko odgovara za obaveze preuzete po ovom ugovoru.

Ugovor o osnivanju »Mobtela« je zaključivan dva puta. Prvi put sa Kompanijom »Braća Karić« iz Beograda, ul. Majke Jevrosime 16 a drugi put sa stranim partnerom, Sistemom »Braća Karić-BK-Trejdom«. To je najverovatnije urađeno da bi se izbeglo plaćanje carine i to ne samo za opremu Mobtela već i za uvoz druge opreme. Tako se ova kompanija, pojavljuje pod različitim imenima, jednom kao stranac kad treba platiti carinu, a drugi put kao domaće pravno lice kad treba dobiti koncesiju za telekomunikacije.

II ULAGANJE

Ugovorom je predviđeno da Sistem »Braća Karić-BK-Trejd« u novcu i opremi u prve tri godine rada uloži:

Prilog A

I godine         USD 18.721.408
II godine        USD 25.906.623
III godine       USD 22.721.969
Ukupno          USD 67.350.000
 
U prvoj godini strani partner nije nije ispunio ni deo svojih obaveza, u drugoj godini je ispunio manje od polovine, dok je tek istekom treće godine ispunio obaveze iz priloga A ugovora.

Usled ovakvog neopravdanog kašnjenja za PTT je nastala velika šteta, jer nije izvršena ugovorena obaveza ulaganja u projektovanje, izgradnju i eksploataciju sistema javne mobilne radio-telefonije po ugovorenoj dinamici:

na kraju I godine, do 6. maja 1995. g.

planirani broj pretplatnika   12.500
izgrađeni kapaciteti                      0
uključeni pretplatnici                    0

na kraju II godine, do 6. maja 1996. g.

planirani broj pretplatnika         30.000
izgrađeni kapaciteti                  11.000
uključeni pretplatnici                  1.546

na kraju III godine, do 6. maja 1997. g.

planirani broj pretplatnika         50.000
izgrađeni kapaciteti                  28.000
uključeni pretplatnici                15.490

Zbog kašnjenja u uvozu opreme, nije izvršena ugovorena obaveza o pokrivanju teritorije Srbije mrežom mobilne telefonije prema ugovorenoj dinamici, tako da je 27. novambra 1997. stepen pokrivenosti teritorije za 25% manji od ugovorene obaveze koja je trebalo da bude realizovana do 31. decembra 1995. g. (podaci iz Izveštaja JP PTT «Srbija« iz marta 1997. godine).

Neispunjavanje Poslovnog plana rezultiralo je negativnim finansijskim efektima:

1. gubitak prihoda po čl. 2.10 Ugovora – obaveza preduzeća da PTT-u isplaćuje mesečnu priključnu nadoknadu po svakom pretplatniku na ćelijski telefon u iznosu uo 2 USD i da plaća međunarodni i međugradski saobraćaj po istim tarifama kao za fiksne pretplatnike, odbijajući 10%, odnosno 20% za svoje troškove; 
2. neostvrena dobit za prve tri godine rada; i
3. neostvaren prihod na osnovu tačke 2.06 – obaveza »Mobtela« da uplaćuje 3% neto profita u poseban fond PTT za razvoj telekomunikacija.

Vrednost ulaganja

Prema zvaničnim podacima Sistem »Braća Karić-BK–TREJD¨je u kompaniju »Mobtel«, pored početnog i dodatnog osnivačkog kapitala uložio i 65.350.000 USD u opremu. Prema fakturama isporučioca opreme, firme Erikson taj iznos je 43.744.132,89 USD, što je za 21.606.867,11 USD manje od priznatog (podaci iz izveštaja radne grupe). Ukoliko se od zvaničnog iznosa oduzme vrednost uvezene robe koja nije namenjena za mobilnu telefoniju (fotokopir aparati, mobilni telefonski aparati i sl.), i oduzme vrednost robe po fakturama za koji nema carinski ulaz, onda je vrednost ulaganja za uvezenu opremu još manja, tačnije 31.198.867,97 USD (podaci iz izdvojenog izveštaja T. Živanovića). Odstupanja u vrednosti uloženog u kupovinu opreme su veoma značajna i zahtevaju dodatnu proveru.

Neophodno je izvršiti detaljnu analizu faktura za nabavku opreme koju je podneo Sistem »Braća Karić-BK Trejd«  na osnovu kojih je dobio prava na oslobađanje od carine i analizu ugovora sa Eriksonom o isporuci opreme (jedan iz 1996. i dva iz 1997. godine) posebno u pogledu kreditnog aranžmana koji je prema tadašnjoj praksi pratio 70% isporuke. Ukoliko je deo opreme platio »Mobtel« iz svojih prihoda po kreditnom aranžmanu, to bi dodatno umanjilo vrednost ulaganja stranog osnivača.

III LICENCA

Ugovor o osnivanju »Mobtela« u čl. 3 uređuje da »Mobtel« ima isključivo i neprenosivo pravo (licencu) dogradnje na postojeću telekomunikacionu mrežu PTT sistema mobilne radio-telefonije. Licenca obuhvata i pravo korišćenja isključivo definisanih frekvencija u opsegu 150, 450 i/ili 800/900 MHz kao i drugih frekvencija u okviru prava koje ima PTT u skladu sa propisima, odnosno samo ona prava koje PTT može da obezbedi.

Ugovorom je predviđeno da licencno pravo obuhvata samo ona prava koja PTT može da obezbedi. Nesporno je da PTT nije imao pravo da obavlja delatnost mobilne telefonije niti za to dodeljene frekvencije, tako da nije mogao da prenese više prava nego što sam ima. Da bi otklonio ovaj nedostatak »Mobtel« je u 1998. izdejstvovao licencu od Vlade Srbije. Aneksom ugovora o osnivanju »Mobtela«, iz aprila 1998. godine, u članu 5. je predviđeno da će Vlada izdati »Mobtelu« licencu nezavisno od ranije date saglasnosti (važan je podatak da upravni odbor JP PTT «Srbija« nije doneo odluku o zaključenju aneksa osnovnog ugovora o osnivanju »Mobtela« niti je Vlada RS dala saglasnost za zaključenje ovog aneksa, ali je direktor PTT potpisao Aneks bez odluke UO).

Svi mobilmi operatori su platili državi jednokratne naknade na ime dodeljenog prava da se bave ovom delatnošću i koriste frekvencije kao ograničeni prirodni resurs. Deo kupoprodajne cene akcija Telekoma Srbija, od 125.000.000 DM je 1997. godine plaćen na ime naknade za licencu.

Umesto plaćanja naknade ugovor predviđa obavezu izdvajanja 3% neto profita u fond za razvoj telekomunikacija, mesečno plaćanje 2 USD po preplatniku mobilne mreže i za sav prosleđen saobraćaj iz »Mobtelove« mobilne u fiksnu mrežu naknadu u visini od 90% važeće cene za međunarodni saobraćaj (saobraćaj koji se preko fiksne mreže šalje u inostranstvo) i 80% važeće cene međumesnog saobraćaja (saobraćaj koji se završava u nacionalnoj mreži).

Prema dvadesetogodišnjem planu kompanije koji je sastavni deo ugovora o osnivanju »Mobtel« je u obavezi da isplati 90.000.000 USD. »Mobtel« nije dobio pravo da od fiksne mreže naplaćuje saobraćaj koji završava u njegovoj mreži (pravo na naplatu cene interkonekcije od fiksne mreže).

Od licencnog prava treba razlikovati učešće u kapitalu »Mobtela«. PTT je svoje učešće ostvario vrednovanjem prava na priključenje na fiksnu mrežu i prava na korišćenje prostora za smeštaj priključnih kapaciteta. Licencno pravo obuhvata izgradnju i eksploataciju mobilnog sistema i korišćenje prirodnog resursa (frekfencije). Ugovor ne pominje drugi prirodni resurs, a to je numeracija, tako da »Mobtel« korišćenje pozivnih brojeva ne zasniva na osnivačkom ugovoru.

U nekim stavovima i mišljenjima se poistovećuju i mešaju učešće u kapitalu »Mobtela« i licencno pravo. Na konfuziju navodi definicija ugovora o osnivanju da »Mobtel« može licencno pravo da ostvari samo priključenjem na fiksnu mrežu. Licencno pravo je moglo da bude definsano bez te odrednice, što bi davalo mogućnost »Mobtelu« da ne povezuje svoju mrežu sa fiksnom mrežom PTT-a. Ovako je bio prinuđen da se priključi na PTT mrežu i plaća naknadu za korišćenje te mreže.

Ovde treba napomenuti da je »Mobtel« korišćenje numeracije (pozovni kodovi 061, 063) dobio od Zajednice JP PTT i da je koristio sve druge pogodnosti kao da je član Zajednice (tehnički pregledi, atestni postupak, mišljenja o usaglašenosti), a da nije finansirao rad JP PTT. Za poređenje, Telekom Srbije je od 2001. godine do 2004. godine po ovom osnovu platio oko 200.000.000 dinara.

»Mobtelova« ugovorena licenca koju je preneo PTT, a ne Vlada, pored toga što je obuhvatala samo prava koja je PTT mogao da obezbedi kvalifikaovana je kao »isključiva«. Ovakva kvalifikacija je čini ništavnom na osnovu Zakona o trgovini Sl. SRJ br. 32/93. Članom 15. Zakona je predviđeno da je sporazum o zatvaranju tržišta ništavan. Ugovaranjem isklljučivosti licencnog prava tržište moblinih telekomunikacija je bilo zatvoreno za ostale konkurente. Iskuljučivost licence je obezbeđena obavezom PTT da se ne bavi delatnošću mobilne telefonije i da ne zaključuje ugovore koji će drugim subjektima omogućiti da budu konkurencija u ovoj oblasti.

Zasnivajući na ovako datoj licenci i to na njenoj isključivosti koja je kao što smo naveli ništavna Sistem «Braća Karić-BK Trejd« je aprila 1998. godine zaključio sa PTT Aneks ugovora o osnivanju »Mobtela« kojim je u članu 1. predviđeno da PTT na ime nepoštovanja osnivačkog ugovora i uvođenja novog mobilnog operatora bez saglasnosti »BK-Trejda« i odricanja »BK trejda« od isklučivosti licence ustupa 13% svojih prihoda od mobilne telefonije Telekoma Srbije. PTT se istim članom saglasio da umesto učešća u prihodu, osnivanjem Telekoma Srbije kao posebnog pravnog subjekta za mobilnu telefoniju, «BK-Trejd« ima pravo na 13 % učešća u kapitalu novog pravnog subjekta.

Ovim Aneksom »BK-Trejd« je dobio naknadu za kršenje ništave odredbe ugovora. Kako je to bio osnov-kauza za zaključivanje navedenog Aneksa, saglasno čl. 52. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje da ako je osnov nedopušten ili ne postoji ugovor je ništav, i aneks ugovora o osnivanju »Mobtela« je ništav, što se mora dokazati u sudskom postupku. Već smo naveli da je direktor PTT potpisao aneks bez odluke UO i saglasnosti Vlade.

IV  ZAKLjUČIVANJE ANEKSA UGOVORA O OSNIVANJU MOBTELA

Bitne promene u radu »Mobtela« nastaju nakon osnivanja Telekoma 1997. godine odnosno zaključivanjem Aneksa ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje javne mobilne telefonije u Republici Srbiji. Aneks je zaključen 2. april 1998. godine između JP PTT i Sistema «Braća Karić-BK Trejda» iz Moskve. U aneksu se bitno menjaju odredbe osnovnog ugovora, posebno:

• PTT se obavezuje da zbog uljučenja novog operatera (Telekoma) bez saglasnosti »BK Trejda« i »Mobtela«, kao i zbog odricanja »Mobtela« od isključivog prava na obavljanje delatnosti javne mobilne telefonije, nadoknadi »BK Trejdu« izgubljenu dobit tako što će mu ustupiti 13% svog prihoda ostvarenog u mobilnoj telefoniji Telekoma. Visinu prihoda Telekoma će utvrditi zajednička komisija PTT, Telekoma i »BK Trejda«. PTT se takođe obavezuje da, kada Telekom postane »poseban pravni subjekt« »BK Trejdu«, umesto učešća u prihodu pripašće 13% osnivačkih i upravljačkih prava u novoosnovanom preduzeću;
• PTT se obavezuje da obezbedi da Savezno ministrstvo za telekomunokacije izda »Mobtelu« rešenje:

1. o dodeli frekvencijskog opsega i to za funkcionosanje HMT sistema opsega 2x3,8 MHz na učestalostima 900 MHz; za rad GSM sistema opseg 2x9,6 MHz na učestalostima 900 MHz sa tačno definisanim graničnim vrednostima;
2. o dodeli frekvencijskog opsega za funkcionisanje GSM-1800 sistema u Evropi mreže javne mobilne telefonije i to u opsegu 2x20 MHz na učestalostima 1800 MHz kad i u meri u kojoj opseg od 900 MHz postane prezauzet;
3. o dodeli frekvencijskog opsega za rad radio-relejnih sistema veza za prenos govora i podataka između baznih stanica, kontrolora baznih stanica i mobilnih centrala u opsezima 6 GHz, 7 GHz, 13 GHz, 15 GHz, i 23 GHz.

• PTT se obavezuje da savezni organ uprave navedene dozvole i rešenja »Mobtelu« izda bez naknade;
• PTT se takođe obavezuje da Vlada Srbije izda »Mobtelu« licencu bez naknade i da će licenca imati važnost dok god preduzeće bude postojalo;
• PTT se takođe obavezuje da bez saglasnosti »BK Trejda« i »Mobtela« ne može uvesti trećeg mobilnog operatera u roku od osam godina.

Navedenim aneksom se menja ugovorena nadležnost domaćeg suda po osnovnom ugovoru. Aneksom se ugovara nadležnost Arbitražnog suda trgovinske komore u Cirihu.

Navedeni Aneks, kojim se bitno menja osnovni ugovor o osnivanju »Mobtela«, sadrži obaveze samo za jednu ugovornu stranu, JP PTT »Srbija«, koja je ovim aneksom prihvatila i obaveze koje ne može da izvrši, odnosno koje nisu u nadležnosti ovog javnog preduzeća. Odredbe ovog aneksa više podsećaju na kaznene odredbe akta državnog organa koji nastupa sa atributima vlasti. Budući da se radi o ugovoru između javnog, državnog preduzeća i jedne strane kompanije, zasluživalo je pažnju državnog tužioca i proveru da li je to zaista bila saglasnost slobodno izraženih volja ugovornih strana, ili je ugovor zaključen zbog eventualnih pretnji, prinude ili korupcije. Kakav je interes javnog preduzeća da prihvati sve ove obaveze. Takođe, ovaj aneks ima obeležja štetnog ugovora, što se može dokazati veličinom dobiti koji je dobila samo jedna strana.

Aneksom ugovora se kao druga strana javlja »Bk-trejd« što je suprotno osnovnom ugovoru koji je zakljčen sa Sistemom »Braća Karić-BK Trejd«.

Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da su obaveze koje je aneksom prihvatio PTT ispunjene i to bez naknade:

• Vlada Republike Srbije je sa »Mobtelom« potpisala Sporazum o uslovima za korišćenje licence br. 3450-04-905/98 od 12. avgusta 1998. godine. Ovim aktom je potvrđena licenca kao ranije stečeno pravo, bez naknade.
• Savezno ministrstvo telekomunikacija je izdalo rešenje za frekvencijske opsege br. ZP6/1-01-008 od 25. avgusta 1998. godine.
• Savezno ministarstvo za odbranu  je dodelilo »Mobtelu« saglasnost za korišćenje frekvencija za rad sistema mobilne telefonije Pov. br. 02-120 od 12. juna 1998. godine. Saglasnost je dodeljena na zahtev »Mobtela«, preduzeću sa većinskim stranim kapitalom, uz uslov da je preduzeće bez stranog kapitala.

»Mobtel« je potpuno iskoristio prednosti prve licence i sve do avgusta 1998. godine imao potpuni monopol. I nakon osnivanja Telekoma upravljčke strukture su pospešivale i tolerisale »Mobtelov« monopol, koji se ogledao pre svega u sledećem:

• do polovine 2001. godine za pozive prema mobilnoj mreži je važio popust od 50% zbog čega je fiksna mreža na jednoj strani od svojih korisnika naplaćivala u pola manje a na drugoj strani plaćala »Mobtelu« iznos od 1,85 dinara za svaki minut takvog saobraćaja. Na ovaj način je država oštaćena za oko 81 milion EUR;
• do kraja 1999. godine Telekom nije imao svoj sistem merenja količine saobraćaja, pa su prihvatani podaci druge strane. «Mobtel« je to pravo iskoristio i prikazao više saobraćaja za oko 2 miliona EUR u svoju korist;
• interkonecijski ugovor iz 1998. godine odstupa od standarnih ugovora i stavlja Mobtel u privilegovan položaj, po kome »Mobtel« plaća samo 86 dvomegabitne tačke od 252 koje koristi jer se njegova telefonska centrala nalazi u istoj zgradi sa tranzitnim centralama Telekoma, što je bilo poznato prilikom zaključenja ugovora. Takođe, »Mobtelu« je »dozvoljeno« da uzgradi sopstvenu transportnu mrežu, kojom je povezao centrale mobilne mreže, pa se kao mobilni operater bavi fiksnom telefonijom (izgradnjom infrastrukture) i krši ekskluzivno pravo državnog preduzeća. »Mobtel« nema pravo na bavljenje fiksnim telekomunikacijama ali PTT, odnosno država ne reaguje na štetno ponašanje ove kompanije.

Zaključivanjem interkonekcijskog ugovora, »Mobtel« je prestao da plaća fiksnoj mreži saobraćaj koji šalje i time prestao da plaća PTT-u licencu na koju se bio obavezao ugovorom o osnivanju u trajanju od 20 godina i u iznosui od 90 miliona USD. U isto vreme »Mobtel« je dobio vrlo visoku cenu interkonekcije u svoju korist. Tako je po ovom osnovu do oktobra 2003. godine dobio 68 mil. USD državnog novca. Zaključivanjem sporazuma o privremenom načinu nadoknade za izgubljenu dobit zbog uključenja drugog operatera, dobit PTT je sa 49% u »Mobtelu« smanjena na 36%. Planirana dobit »Mobtela« za prvih 9 godina je bila oko 478 miliona USD od čega bi polovina pripala PTT, taj se iznos po ovom osnovu smanjuje za oko 30 miliona USD. Od kraja 2000. godine »Mobtel« ne plaća PTT iznos od 2 dolara po pretplatniku što je po ugovoru o osnivanju prestavljalo taksu koja je mesečno dospevala. Po tom osnovu dug »Mobtela« PTT, odnosno državi je za period 2001-2004. nekoliko desetina miliona USD. Umesto toga, »Mobtel« je podneo tužbu protiv PTT kojom potražuje oko 6 miliona USD za navodno neosnovano plaćene takse (podaci PTT, odnosno Telekoma).

V  POSLOVANJE »MOBTELA«

»Mobtel« je po završnom računu prvi put iskazao dobit 1997. godine po kome je PTT-u  trebalo da pripadne 47.019.000. din. Ovu dobit preduzeće nije naplatilo, već je ona iskorišćena za obezbeđenje likvidnosti preduzeće. Po završnim računima 1998. i 1999. godine »Mobtel« je iskazao dobit od 382.811 i 682.457. miliona dinara. Da bi sprečio automatsko reinvestiranje, UO PTT je doneo odluku br. 21966/98 kojim odobrava reinvestiranje u formi zajma po istim uslovima kao za Telekom. Ugovor o zajmu nije realizovan niti je javno preduzeće naplatilo dobit. Očigledno je da se narušavaju osnovne odredbe osnivačkog ugovora, po kome se odluke o reinvestiranju ili druge strateške odluke moraju donositi na upravnom odboru, jednoglasno ili kvalifikovanom većinom.

Poslovna praksa »Mobtela« omogućava i »indirektne« gubitke za PTT. »Mobtel« je 1998. godine, bez odluke UO osnovao preduzeće »SIM-PAID« na koje je preneo prodaju pre-paid kartica. Na ovaj način se u poslovnim knjigama »Mobtela« evidentiraju  svi troškovi ovog preduzeća ali ne i prihodi, čime se drastično smanjuje prihod preduzeća i dobit države.

»Mobtel«, sa nekoliko stotina zaposlenih ostvaruje u 2003. godine oko 15 milijardi dinara prihoda, sa oko 3 milijarde operativnih troškova. Iznos po fakturama za interkonekciju koji se ispostavljaju Telekomu a koje nemaju svoj osnov u ugovoru, od oko 2 milijarde, omogućava pozitivan rezultat; bez tog iznosa poslovanje bi bilo na nuli. Pozitivan rezultat je omogućilo i vraćanje ekstraprofita u iznosu od 2,4 milijarde, bez koga bi »Mobtel« poslovao sa  gubitkom. Gubici u kompaniji sa tako velikim prihodom i malim brojem zaposlenih mogu nastati zbog visokih troškova. Preko operativnih troškova koji otpadaju na kompanije BK Grupe novac se seli iz »Mobtela« u ove kompanije (»Evropa« osiguranje, »Astra simit«, «BK Telekom«, građevinske firme od kojih su kupovani stanovi i poslovni prostor). Na ovaj način PTT i država ostaju bez dividendi.

VI  ZAKLJUČCI

Iz kratke analize poslovanja kompanije »Mobtel« jasno je da je potpuno narušen ugovoreni odnos stranaka-osnivača. Vlada je dužna da zaustavi dalje prelivanje novca koji pripada državi, odnosno PTT-a u privatnu kompaniju i uspostavi odnose koji su zasnovani na volji ugovornih strana u ugovoru o osnivanju.

Osnivanje i poslovanje »Mobtela« koji je 49% u državnom vlasništvu pokazuju nekoliko bitnih činjenica:

• ugovor je zaključen kršenjem zakona, pre svega u saglasnosti da odnos u vlasništvu bude 51% prema 49% na štetu države, što je određivalo upravljačke funcije i dovelo do velike štete po imovinu države. Kršenje zakona prilikom osnivanja kompanije i ugovora prilikom  ulaganja u  opremu i čitav niz štetnih i nezakonitih radnji nije dovelo do bilo kakve reakcije javnog preduzeća, ni nadležnih državnih organa. PTT je dozvolio da se godinama ne formira i ne radi nadzorni odbor;
• već nakon tri godine od osnivanja bilo je dovoljno relevantnih podataka da se utvrdi da ulaganje stranog osnivača i u vrednosti i u dinamici ne zadovoljava ugovorom postavljene proporcije i da odnos u vlasništvu mora biti izmenjen prema stvarnim pokazateljima.Ugovor je postavio proporciju koja nije realizovana i to je morao biti razlog da se odnosi u vlasništvu realno odrede i utvdi u kom je procentu PTT, odnosno država, većinski vlasnik.

Ni sam osnivački akt nije bio jedini razlog što su odnosi stranaka poremećeni u toj meri da se poslovanje kompanije manifestuje kao da ima samo jednog osnivača, već je to u većoj meri korupcija. Drugom osnivaču, javnom preduzeću PTT je bilo na raspolaganju mnogo pravnih  instrumenata koji oni nisu koristili da zaštite svoje interese. Nije bilo opravdanog razloga da se stranom ulagaču prizna naknada štete za kršenje ništave odredbe ugovora i zaključi aneks ugovora o osnivanju, da mu se dozvoli da ne plaća ugovorene obaveze, da se  potvrdi licenca i ako je nije plaćena.

Poseban problem je sada aktuelna prodaja »BK Trejda« i izjave nadležnih ministara da im nije poznata suština ugovora i izjava ministra za kapitalne investicije da će biti sve jasno nakon uknjižbe ugovora. Obaveza ministara da preduzmu zakonom predviđene mere za zaštitu javnog interesa ne može zavisiti od informacija druge strane, već od njihove aktivne uloge i odgovornosti. Prodaja »BK Trejda« menja suvlasnika »Mobtela« i u tom slučaju je ugovorom predviđeno preče pravo kupovine za drugog osnivača i obavezno predhodno pribavljanje saglasnosti Vlade Srbije i ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Ukoliko se ugovor o prodaji zaključi bez pribavljanja ovih saglasnosti ugovor je ništav, ali zahtev za zaštitu tih prava zainteresovana strana mora pokrenuti u roku od 60 dana. Poučeni mnogim primerima do sada kad je u pitanju zaštita državne imovine, nastala konfuzija koju povećavaju ministri može biti način da se propuste rokovi za zaštitu prava.

Savet predlaže Vladi:

• da stavi van snage zaključak od 24. juna 2004. godine o usvajanju izveštaja međuresorne radne grupe,
• da se na pouzdan način, sagledavanjem svih činjenica i sačinjavanjem ekonomske analize osnivanja i poslovanja ove kompanije utvrde vlasnički odnosi. Da se preduzimanje ovih mera oroči na primeran, kratak rok. Da se nakon izrade ovih, sveobuhvatnih analiza saopšti javnosti procena materijalne štete koju je pretrpela država zbog kršenja zakona i ugovora u osnivanju i poslovanju ove kompanije. Posebno je važno da građani dobiju relevantan podatak, od Vlade, o gubicima zbog korupcije i važnosti borbe protiv korupcije;
• da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti svih učesnika u ovoj korupciji u kojoj je država pretrpela ogromnu štetu;
• da se utvrdi odgovornost rukovodstva PTT, članova upravnog odbora PTT i članovi UO »Mobtela« iz ovog preduzeća, pre svega jer nisu ništa preduzeli da se spreči pljačka državne imovine i pokrenu sudski postupci za poništenje ili izmenu očigledno ništavih ugovora;
• da se pokrene postupak, makar političke odgovornosti za resorno nadležne organe izvršne vlasti zbog nepreduzimanja zakonom propisanih mera zaštite državne imovine;
• da se ispitaju navodi u javnosti vezani za osnivanje i rad «Mobikosa», kao i za ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između «Mobtela» i «Mobikosa» od 8. decembra 2003. godine.

predsednik
Verica Barać

Beograd, 
6. april 2005. godine 

Preuzmite izveštaj u PDF formatu
Preuzmite Word dokument