Izvor: RTS

Proces privatizacije više od 70 medija trebalo bi da bude završen do 31. oktobra, a ovaj letnji talas već su obeležila zvučna imena koja su kupovala lokalne medije. Dok novinarska udruženja traže da se ispita poreklo novca novih vlasnika medija, iz resornog ministarstva podsećaju da kupac može da postane vlasnik tek kada prođe potrebne procedure.

Koliko će znanje u upravljanju automobilima pomoći Zoranu Peševskom, vlasniku ,,Autocentra Zoki“, da upravlja listom Pančevac, čiji je odnedavno vlasnik, pokazaće jesen 2015. Plan mu je, navodi u pisanoj izjavi, da od Pančevca napravi regionalni list, poveća broj dopisnika, tiraž i efikasnost. S lošim iskustvom prve privatizacije zaposleni u tom listu – nadaju se boljem.

,,Ono što ja mogu da kažem – da će Pančevac živeti još 147 godina, a kakvi su planovi pitajte vlasnika“, kaže Siniša Trajković, glavni i odgovorni urednik Pančevca.

Javnost je reagovala i na lokalne medijske magnate. Kruševački privrednik Radoica Milosavljević, u svom kraju poznat kao kruševački Berluskoni, postao je vlasnik, koliko je poznato, osam televizijskih stanica, među kojima su RTV Pančevo, RTV Kragujevac i RTV Kruševac. Ni on ne želi pred kamere. U međuvremenu, na kruševačkoj televiziji 57 radnika dobilo je otpremnine, ostalo ih je više od 30.

,,S obzirom na obim posla smatramo da je to optimalan broj u narednom periodu, bez obzira na vlasničku transformaciju svi se nadaju da će ova kuća opstati“, kaže Đorđe Kovačević, direktor RTV Kruševac.

Od 50 medija koje je oglasila Agencija za privatizaciju, 21 je dobio novog vlasnika. Oni će to i zvanično postati kada prođu neophodne provere, tvrde u Ministarstvu informisanja. Istovremeno, u Upravi za sprečavanje pranja novca kažu da su proverili 19 slučajeva i da nije bilo neregularnosti. Da li je s poznatim vlasnicima proces koji se oteže 15 godina zaista postao transparentniji?

,,Samim tim što vi svakodnevno imate informaciju o tom procesu i novim vlasnicima i cenama, mislim da je proces neuporedivo transparentniji nego pre 2007, kada je stopiran proces privatizacije medija“, kaže Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

Tu se novinarska udruženja ne slažu s državom. Čini im se da ćemo opet gledati film koji znamo napamet.

,,Ono što je nedostajalo prvom krugu to će se javiti kao slabost i u ovom, sledećem, a to je transparentnost tokova novca, mi znamo ko su ljudi koji kupuju medije, ali ne znamo čijim sredstvima, iz kojih izvora“, kaže Vukašin Obradović iz NUNS-a.

Interesovanje za medije veće je nego za fabrike – za neke je ponuđena cena 75 puta veća od početne. Za druge je minimalna. Hoće li između živopisnih biografija, uticaja i novca, ostati mesta za javni interes? Država kaže – garantuje ga zakon.

,,Mediji moraju da zadrže svoju osnovnu delatnost najmanje pet godina, a ako poredite sa ostalim pravnim licima koja se privatizuju, tamo je rok samo dve godine, što znači da su mediji pozitivno diskriminisani, da se osnovna delatnost mora zadržati“, kaže Saša Mirković.

Iako u relativno maloj zemlji, medijsko tržište je, bar po brojkama, bogato. Pre donošenja medijskih zakona bilo je oko 1.400 glasila. Sada ih je oko 1.000 – među kojima više od 100 televizija i više od 300 radio-stanica.