Izvor: EurActiv

Srbija je prešla dug put u stvaranju regulatornog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije, ali još mnogo treba da učini da bi taj sistem radio kako treba i da bi se smanjio ,,primetan jaz između zakona i onog što se čini u praksi”, navodi se u izveštaju tela Saveta Evrope (SE) za borbu protiv korupcije. U izveštaju fokusiranom na korupciju u oblasti pravosuđa i zakonodavne vlasti, navodi se da je u Srbiji praksa obavljanja više javnih funkcija pre pravilo nego izuzetak, da obaveza prijave imovine javnih službenika ne obuhvata dovoljno podataka, da kazne za kršenje zakona nisu efikasne, dok su propisi u vezi sa sukobom interesa suviše ograničeni.

Izveštaj Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO) u sastavu SE, objavljen 2. jula, prvi je izveštaj tog tela o Srbiji koji se bavi sprečavanjem korupcije pri obavljanju funkcije člana parlamenta i pravosudnih funkcija. Izveštaj sadrži preporuke srpskim vlastima koje za 18 meseci treba da obaveste SE o tome šta su preduzele u vezi sa preporukama.

GRECO pored ostalog preporučuje da se ,,preduzmu mere za pospešenje transparentnosti parlamentarnih postupaka, da se ojača nezavisnost i uloga Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca”.

Takođe preporučuje se da se dopune postupci za postavljanje i unapređenje sudija, predsednika sudova i tužilaca, pre svega tako što će se ,,nacionalni parlament isključiti iz tih postupaka i zajamčiti postavljanje na položaje u skladu sa zaslugama”. Takođe, ukazuje se da treba nastaviti reformu sistema vrednovanja rada i učinka sudija i tužilaca.

GRECO navodi da je potrebno uvesti propise kojima će se regulisati kontakti članova parlamenta sa lobistima s obzirom da tu postoji veliki rizik od neadekvatnog uticaja.

Ocenjuje se i da treba dodatno raditi na jačanju principa etičnosti i integriteta među članovima parlamenta, sudijama i tužiocima kroz obuke i predstavljanje kodeksa ponašanja.

Telo SE za borbu protiv korupcije navodi da u srpskom parlamentu samo predsednik može da dobija poklone, kao deo pažnje i protokola vezanih za taj položaj, da je u protekle dve godine primljeno oko 50 takvih poklona i da u vezi s tim nije bilo kršenja zakona. ,,Vlasti navode da poslednjih godina nisu zabeleženi pokloni sudijama i tužiocima i oko toga nije bilo nikakvih postupaka”, dodaje se u izveštaju.

Obavljanje više javnih funkcija kao praksa

U izveštaju se navodi da u Srbiji postoji sveobuhvatan pravni okvir za pitanja sukoba interesa, primanja poklona, prijavljivanja imovine, ali da i dalje postoji zabrinutost.

,,Na primer, princip da zvaničnik može da obavlja samo jednu javnu funkciju u praksi je pre izuzetak nego pravilo; obim informacija o imovini koje zvaničnici treba da dostave suviše je ograničen a veliki deo tih podataka se ne objavljuje”, navodi se u izveštaju.

GRECO pozdravlja rešenja predviđena nacrtom zakona koji je pripremila Agencija za borbu protiv korupcije, uključujući proširenje njene nadležnosti i prava, poput prava na postupanje po anonimnim prijavama i na sopstvenu inicijativu.

Kao podatak se navodi da je Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, od avgusta 2010. do avgusta 2014. izdao 55 pozitivnih mišeljnja o tome da osoba može da obavlja još jednu javnu funkciju, osam pozitivnih mišljenja da osoba može da obavlja i drugu vrstu posla i jedno pozitivno mišljenje o članstvu u nekom udruženju. Nijedan zahtev nije odbačen.

Poslanici tako rade kao doktori, među njima ima članova odbora sporsktih klubova, predsednika skupštine akcionara ili savetnika direktora, a tu su i član odbora Instituta za javno zdravlje i odbora Instituta za kardiovaskularne bolesti i predsednik lokalne skuspstine, dodaje se u izveštaju.

Agencija za borbu protiv korupcija je u period januar 2013-oktobar 2014. donela 46 odluka kojim se poslanicima dozvoljava obavljanje još jedne javne funkcije, pet odluka kojim se odobrava obavljanje drugog posla, šest obaveštenja da nema primedbi u vezi sa obavljanjem drugog posla i članstva u telima udruženja. Agencija je donela tri odluke o odbacivanju zahteva za obavljanje druge javne funkcije, i jednu o odbacivanju zahteva za bavljanjem drugom vrstom posla.

Agencija je pokrenula 45 postupaka protiv sudija od kojih su se svi odnosili na obavezu da sudije prijave imovinu. U periodu januar 2013-oktobar 2014. Agencija je izdala 18 upozorenja i saopštenje o tome da je u jednom slučaju prekršen Zakon o agenciji za borbu protiv kroupcije, kao i sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i jednu krivičnu prjavu.

Agencija je u proteklih nekoliko godina pokrenula četiri posutpka protiv tužilaca zbog kršenja obaveze prijavljivanja imovina i izdala upozorenje u tim slučajevima. U periodu januar 2013-oktobar 2014. nije bilo takvih mera.

U izveštaju se konstatuje da je između januara 2012. i oktobra 2014. podneto 664 krivičnih prijava protiv 836 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca po članu 360 Krivičnog zakonika ,,za kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika”. Tri krivične prijave su podnete protiv 4 tužilaca i zamenika zbog pronevere.

Nepovrenje javnosti u parlament i pravosuđe

U izveštaju o Srbiji za 2014. godinu naglašava da stanovništvo u Srbiji nešto manje, ali i dalje smatra da je korupcija široko raspostranjena. ,,Za građane Srbije je korupcija najveći problem posle nezaposlenosti i siromaštva”, navodi GRECO, pozivajući se na istraživanje Programa za razvoj UN iz 2013, kao i organizacije Transparensi internešnel koja predočava da se u Srbiji veruje da je ,,pravosuđe najviše korumpirana institucija”.

Čak 82% anketiranih srpskih građana smatra da je najviše korupcije u pravosuđu, 69% u parlamentu, pa 63% ispitanih kaže da ne veruje pravosuđu, a 58% parlamentu.

U izveštaju se navodi da je od demokratskih promena 2000. pokrenuta reforma za uspostavljanje potpuno novog pravosuđa, ali je ,,najnovija reforma 2009. zakazala u postizanju cilja da se izmeni stara struktura sudova i preraspodele zaostali predmeti izmedu pretrpanih sudova u gradovima i malo zaposlenih sudova u ruralnim sredinama”.

S tim u vezi se spominju i ,,činjenički nezakonita smenjivanja znatnog broja sudija i tužilaca, koji su posle žalbi Ustavnom sudu vraćeni na dužnosti”. ,,To je dovelo do manjka poverenja profesionalaca i šire javnosti u nezavisnost pravosuđa i tužilaštava, kao i njihovih samoregulatornih tela - Visokog saveta sudstva i Državnog već tužilaca”, takođe se ukazuje u analizi.

Navodi se i da su ,,ove grane vlasti izložene neprimerenom spoljnom uplivu i pritiscima političara i medija”.

GRECO kaže da je ,,drugi razlog zabrinutosti kad je reč o ravnoteži državnih vlasti, to što slabo deluje nacionalni parlament koji ne vrši aktivnu i punu kontrolu funkcija, već mahom radi na inicijative vlade, koje se u velikoj meri sprovode po hitnom postupku”.