Izvor: EurActiv

Autor: Jovan Ristić, novinar agencije Beta 

Ministarstvo pravde Srbije je objavilo nacrt izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim se, kako se ukazuje u obrazloženju, bolje obezbeđuju prava dužnika, ponovo uvode pravo žalbe i mogućnost odlaganja izvršenja, a privatni izvršitelji podvrgavaju strožoj kontroli i obavezi polaganja pravosudnog ispita. Nacrt je početkom aprila postavljen na sajt Ministarstva, čime je počela tromesečna javna rasprava o temeljnim izmenama i dopunama veoma kritikovanog Zakona o izvršenju i obezbeđenju (2011), koji ne sadrži delotvorne pravne lekove i ne dozvoljava odlaganje izvršenja.

Radna grupa za izradu nacrta navela je u obrazloženju, postavljenom na sajt, da se sadašnjim pravilima izvršnog postupka, ,,zarad brzine žrtvuju jasan tok postupka, izaziva opšta nesigurnost, krše prava stranaka i gotovo uvodi zakon prava jačega i beskrupuloznijeg”, što predstavlja ,,civilizacijsko nazadovanje vladavine prava u Srbiji”.

Privatnim izvršiteljima koji su uvedeni važećim zakonom, u nacrtu izmena i dopuna je promenjeno zvaničan naziv, pa se zovu ,,javni izvršitelji” a ne ,,izvršitelji”, kako bi se naglasilo da oni služe javnom, a ne privatnom interesu.

Ta profesija će prema nacrtu i dalje postojati paralelno sa sudskim izvršiteljima, ali sa proširenom isključivom nadležnošću, pa bi joj uz sadašnju prinudnu naplatu potraživanja za komunalne i slične usluge bila dodeljena i naplata novčanih kazni i troškova izricanja kazni, kao i naplata sudskih taksi kad su takseni obveznici fizička lica.

Privatni izvršitelji su, prema nacrtu, izgubili potpunu zaštitu od izuzeća, a sa druge strane su dobili pravo da donose rešenja o izvršenju, koje sada samo sud može da donosi.

Pooštreni su i uslovi za imenovanje izvršitelja, uvođenjem obaveze polaganja pravosudnog ispita. Ako nacrt bude usvojen, ta obaveza će važiti i za sadašnje izvršitelje, pa će oni morati da polože pravosudni ispit do početka 2017. godine ili će izgubiti posao.

Značajno je izmenjen postupak za prinudnu naplatu računa za komunalne i slične usluge koji u javnosti izaziva brojne kontroverze zbog toga što prigovor dužnika ne odlaže izvršenje i zbog toga što je krug razloga za prigovor ograničen na samo četiri, pa, recimo, nije predviđeno pravo prigovora na neistinitu sadržinu računa, koje inače važi za sve druge vrste verodostojnih isprava.

Prema nacrtu, prigovor odlaže izvršenje; izvršitelj u roku od osam dana odlučuje o njemu rešenjem, a nezadovoljni dužnik se može žalbom obratiti sudu. Tek kad rešenje postane pravnosnažno, ono se može izvršiti.

Razlozi za pobijanje žalbe nisu ograničeni na određeni broj razloga, već je propisano da izvršni dužnik može žalbom pobijati rešenje o izvršenju ,,zbog razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja”, a potom su navedeni karakteristični slučajevi.

Predviđeno je da se troškovi postupka - koji su među građanima izašli na izuzetno loš glas zbog nagomilavnja i prekomernosti, naročito kad je osnovni dug mali - mogu osporiti žalbom, i da ta žalba odlaže izvršenje.

U praksi se do sada dešavalo da se za dugove od oko 1.000 dinara dužnicima na kraju naplate i dodatni troškovi koji premašuju 10.000 dinara.

Odlaganje izvršenja, koje je novi zakonski institut, mogu tražiti poverilac, dužnik i treće lice u postupku.

Načelo srazmere između visine potraživanja i dobra koje se oduzima radi namirenja duga, definisano je u smislu bolje zaštite dužnikovih interesa, pa je sudu odnosno izvršitelju naloženo da pri izboru sredstva i predmeta izvršenja vode računa o ,,ravnoteži između što delotvornijeg i povoljnijeg namirenja izvršnog poverioca i težnje da se što manje zadire u imovinu izvršnog dužnika”.

Načelo srazmere postoji kako bi se, na primer, sprečilo da dužniku bude oduzet stan radi namirenja malog duga. Kršenje ovog načela je, prema nacrtu izmena i dopuna zakona, teža disciplinska povreda zbog koje privatni izvršitelj može biti i razrešen dužnosti.

Nacrt kao novu, težu disciplinsku povredu predviđa i povredu pravila o dostavljanju rešenja ili zaključka suda ili privatnog izvršitelja zbog koje je stranka ili učesnik u postupku izgubio neko procesno pravo - na primer pravo da izjavi prigovor ili žalbu.

Mnogi mediji su proteklih godina objavljivali svedočanstva građana o tome da su za izvršni postupak koji se protiv njih vodi zbog neplaćenih komunalija saznali tek kad je privatni izvršitelj počeo da im odbija novac od plate ili penzije, na šta nemaju nikakvo pravo prigovora.

Ombudsman Saša Janković je u godišnjem izveštaju za 2014. godinu konstatovao taj problem, ukazavši na ,,manjkavosti mehanizma dostavljanja zaključaka o izvršenju izvršnim dužnicima”, usled kojih dužnici ne dobiju zaključak, pa izgube pravo na pravni lek.

Disciplinski postupak se prema nacrtu pokreće i preko disciplinskog tužioca Komore i disciplinskog tužioca Ministarstva pravde, a ne kao sada samo preko predsednika Komore, predsednika suda i Ministarstva.

Predviđeno je da u petočlanoj disciplinskoj komisiji sede tri sudije i dva izvršitelja, a tim rešenjem je obezbeđena ,,minimalna sudijska većina” u komisiji, navodi se u obrazloženju nacrta. U komisiji, prema važećem zakonu, sede dva službenika Ministarstva pravde, jedan sudija i dva izvršitelja koje odredi ministar pravde.

Pooštreni su uslovi za imenovanje pomoćnika izvršitelja, pa je u nacrtu predviđeno da taj posao - obavljanje neposrednih radnji izvršenja - ne može obavljati osuđivano lice ili lice protiv kojeg se vodi krivični postupak. Sadašnji zakon nema takvo ograničenje.

U vezi sa zaostalim predmetima koji su ostali u sudovima predviđeno je pravilo da se postupanje po njima prekida po sili zakona ako je proteklo dve godine između pokretanja izvršnog postupka i stupanja novog zakona na snagu. U roku od 30 dana od nastupa prekida poverilac mora da zatraži nastavak postupka inače se postupak obustavlja.