Izvor: Blic

Mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj za savremenu evropsku državu i društvo, niti za ovde već jednom dostignuti nivo medijskih sloboda, navodi se u godišnjem izveštaju ombudsmana Saše Jankovića, u delu koji se tiče sloboda medija i izražavanja.

Janković navodi da postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri, navijačkom izveštavanju, usled koga trpi Ustavom zagarantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja.

- Kritičko izveštavanje je tokom 2014. godine označavano kao „subverzivna“, nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme, napredak Srbije i mir i blagostanje njenih građana - objašnjava se u izveštaju, koji u celosti možete pročitati na sajtu ombudsmana. 

Prema izveštaju ombudsmana, autocenzura je zahvatila medijski prostor jer oni koji pišu ili objavljuju kritičke tekstove bivaju sa visokih državnih mesta proglašeni za stranog ili tajkunskog plaćenika, unutrašnjeg neprijatelja, domaćeg izdajnika, „preplaćenika“ „opoziciju”…

,,Na pitanja koja im se ne sviđaju odgovaraju uvredama”

Nije neuobičajeno da najviši predstavnici vlasti na pitanja koja im se ne sviđaju odgovore ličnim diskvalifikacijama i aluzijama na navodne skrivene motive novinara ili medijske kuće, objašnjava se u izveštaju.

- Primer je konferencija za štampu održana 8. 10. 2014. godine na kojoj je na legitimna pitanja novinarke predsednik Vlade umesto odgovora izneo niz optužbi o političkoj i interesnoj neobjektivnosti novinarke lično i lista za koji radi - navodi se u izveštaju.

- Obično usledi kraći ili duži linč u pojedinim medijima, sa veoma konkretnim posledicama po privatni život tih ljudi. U isto vreme listovi ili mediji koji objavljuju kritičke misli ili činjenične tvrdnje koje protivreče vladajućoj retorici osnovano strahuju od povlačenja oglašivača, čiji novac je ključan za opstanak većine, ako ne i svih na medijskom tržištu Srbije- navodi Janković u izveštaju.

Mehanizmi samoregulacije (novinarska udruženja, Savet za štampu…) nedovoljno su snažni, a njihove odluke ne dobijaju vidljivost ili budu proglašene politizovanim, pristrasnim, nestručnim, čime im se potkopava autoritet među najširim slojevima društva koji nemaju vremena niti mogućnosti da sami istražuju sve okolnosti i proveravaju tačnost svih javno iznetih tvrdnji, navodi se dalje u izveštaju.

O ukidanju ,,Utiska nedelje”

Janković navodi da sumnje o otkazivanju emisija i promenama uređivačkih politika, koje su iznete u prethodnom Godišnjem izveštaju, potvrđene su tokom ovog izveštajnog perioda na najočigledniji način raskidom saradnje između TV kuće B92 i autorke kultne političke emisije „Utisak nedelje“.

- Nesporno je pravo vlasnika da upravlja firmom. Pravo pitanje o slobodi medija ovde nije da li je neko naredio ukidanje Utiska nedelje (ovaj organ ne smatra da se to dogodilo), već zbog čega bi neko u ozbiljnom i skupom poslu sa nacionalnom frekvencijom smatrao da može da ima poslovnu korist od ukidanja emisije u kojoj nikada nije nedostajalo „reklama“ od kojih televizije žive? Ukidanjem te emisije bitno je smanjen medijski prostor u kome mogu da se čuju zagovornici različitih opcija i rešenja i vodi preko potreban javni društveni dijalog o najvažnijim pitanjima - navodi Janković u izveštaju.

Samocenzura je posledica, a uzrok - neefikasnost države

Dalje piše da iza stvari od nespornog nacionalnog interesa kao što su pomoć građanima na Kosovu i Metohiji ili rad sportskih udruženja sa najdužom tradicijom ponekad se provlače i nezakonite, kriminalne radnje, a novinari i redakcije koje gledaocima iznose činjenice ili sumnje o tome mogu računati na prikrivene i otvorene pretnje u čijem suzbijanju država nije pokazala efikasnost.

U takvim situacijama novinari su prinuđeni da biraju između sopstvene bezbednosti i pravovremenog i potpunog informisanja javnosti o temama od javnog značaja, navodi se u izveštaju Jankovića.

- Samocenzura je tada posledica, a uzrok - neefikasnost države. Žrtva je sloboda medija i informisanost građana. Jedna novinarka je šest godina pod dvadesetčetvoročasovnom bezbednosnom zaštitom. Život joj je sačuvan, ali sloboda kretanja, privatnost i pravo na rad – ne - piše u izveštaju.

O ,,curenju informacija” i dezinformacijama

- U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara moći, građanima se, uporedo sa istinitim informacijama, i dalje plasiraju selektivne, nepotpune, polu-informacije pa i potpuno lažne, činjenično netačne (dez)informacije - piše u izveštaju Saše Jankovića.

On navodi da „curenje“ poverljivih informacija u pojedine medije, u stvari metod upravljanja javnim mnjenjem putem plasiranja „ekskluzivnih“ informacija iz zvaničnih, ali anonimnih izvora, nastavljen je.

- Građani su mogli da gledaju ne samo snimak incidenta u kome su učestvovali pripadnici dve državne oružane formacije, a koji je načinila privatna TV kuća, već i snimak (nepotpun, isprekidan) istog događaja koji je službeno načinio pripadnik jedne od te dve jedinice u okviru svoje redovne radne dužnosti. Taj snimak nikako nije smeo da dospe u javnost, pogotovo dok istraga traje, a naređenje da bude dostavljen medijima moglo je da stigne samo sa najviših političkih pozicija - navedeno je u izveštaju.

Dalje se navodi da službeni operativni snimak pripadnika specijalne policijske jedinice na dužnosti nepropisno je prikazan javnosti da bi se stvorilo javno mnjenje o određenom događaju, dok je Zaštitnik građana uskraćen za podatke o istom događaju koji su prema izričitim odredbama Zakona drugi organi dužni da mu dostave kako bi ostvario svoju Ustavom utvrđenu institucionalnu kontrolnu ulogu.

- Tabloidizacija države je i dalje prisutna - zaključuje Janković.

Navodi se da podaci iz istraga u toku, pa i podaci o tome koje će istrage tek biti pokrenute, pojavljuju se i dalje u određenim medijima. Nije poznato da je neko do sada odgovarao zbog takvog „curenja“ poverljivih informacija neovlašćenim licima.

- Ekonomsko stanje i mehanizmi zaštite radnih prava novinara su na niskom nivou, njihovo sindikalno organizovanje je slabo, zaključuje se u izveštaju Saše Jankovića, delu koji se odnosi na slobodu medija. 

Značajan normativni napredak je načinjen donošenjem tri medijska zakona - Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima . U narednom periodu treba očekivati praktične rezultate primene ovih zakona. Neki od izazova u primeni biće opstanak medija sa programom na manjinskim jezicima i tematikom od značaja za nacionalne manjine i održivost „malih“ medija. Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo je Nacrt zakona o kulturi i otpočelo javne rasprave o nizu drugih zakonskih nacrta.

Rad nezavisne Komisije za ispitivanje nerešenih ubistava novinara dao je tokom 2014. godine prve opipljive rezultate, čija se tačnost proverava pred sudom.