Izvor: Blic

Autor: I. Kranjčević

Brojne nepoznanice oko seta medijskih zakona, koji bi trebalo uskoro da budu usvojeni po hitnom postupku, najveća su zamerka novinarskih udruženja.

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, napominje da, ako ne budu usvojene njihove primedbe na predložene nacrte zakona, oni takav zakon neće ni podržati.
- Iz Brisela su se vratila dva zakona, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, dok za Zakon o javnim servisima iz Brisela nisu stigle povratne informacije. Loše strane su što nema garancije da će, nakon povlačenja države iz medija, opštine i gradovi biti obavezni da izdvajaju minimum dva odsto budžeta za projektno finansiranje lokalnih i regionalnih medija - napominje Smajlović.
Ona dodaje da izdavači štampanih medija ne mogu biti vlasnici distributerskih kuća i obratno, dok kablovski operateri mogu biti vlasnici emitera - dodaje predsednica UNS.

To udruženje pozdravlja i povlačenje države iz medija, prestanak netransparentnog finansiranja privilegovanih medija i poziva da se istovremeno vodi parlamentarna rasprava o sva tri medijska zakona, a ne, kao što je najavljeno, najpre o Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima pa naknadno o Zakonu o javnim servisima.

Vukašin Obradović, predsednik NUNS, zamera što je i dalje nepoznato rešenje za koje će se odlučiti Vlada, jer tekst Nacrta zakona o javnim servisima očigledno još nije usaglašen ni kada je u pitanju način finansiranja ni izbor direktora.

- Dobra strana seta medijskih zakona jeste što se konačno reguliše ta oblast jer, poslednji zakon iz medijske sfere, Zakon o javnom informisanju, donet je 2003, pa je kasnije menjan. Dobro je što se, prema najavama, država povlači iz medija i što ćemo, kao sveukupni efekat, dobiti smanjenje uticaja države, odnosno vlasti na medije - kaže Obradović i dodaje da nije upoznat sa primedbama iz Brisela.

Kontrola trošenja

Slobodan Kremenjak, advokat, ističe da se moraju uvesti pravila koja se tiču odgovornosti u trošenju novca.

- Cilj svega je harmonizacija naših propisa sa evropskim, pa se očekuje da će transparentnost i odgovornost biti usklađene sa evropskom praksom. Očekuje se i preciznije regulisanje obaveza koje javni servisi imaju prema građanima, koji ih finansiraju. Najvažnija stavka je što bi novim zakonom bio uređen nadzor kako se troši novac u javnim servisima - naglašava Kremenjak.