Izvor: EurActiv

Viši sud u Beogradu doneo je prvo rešenje po žalbi građanina u kojem je konstatovano da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i naložio isplatu nematerijalne štete od 500 evra, rečeno je 23. jula agenciji Beta u tom sudu. Građani su dobili mogućnost da nadležnim sudovima upute zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku 21. maja, kada je počela da se primenjuje odredba Zakona o uređenju sudova. Do sada je stiglo 124 zahteva građana. U toku je donošenje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, o kojem se 24. jula održava i javna rasprava.

,,U pitanju je vanparnični postupak koji se godinama vodio pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu. Građanin se žalio, a Viši sud je 14. jula utvrdio povredu njegovog prava i naložio da mu se na ime nematerijalne štete isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti”, rekla je portparolka Višeg suda Dušica Ristić.

Dodala je da je Trećem osnovnom sudu naloženo da ,,preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku”.

U Apelacionom sudu u Beogradu 24. jula se predstavlja radna verzija Nacrta zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Nacrt zakona je deo Nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Cilj je da pravda bude dostupnija građanima i oni steknu više poverenja u pravosuđe, da se smanji broj zaostalih predmeta i predstavki protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

I bez ovog zakona građani su dobili mogućnost da nadležnim sudovima upute zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. To mogu od 21. maja, kada je počela da se primenjuje odredba Zakona o uređenju sudova.

Za ova dva meseca u Viši sud su stigla 124 zahteva građana.

Najveći broj žalbi na parnične postupke

Najveći broj zahteva, 77, odnosi se na postupanje sudija u parničnim postupcima, 10 u krivičnim i 37 u izvršnim postupcima.

,,Većina zahteva nije rešena. I dalje su postupci u toku za 47 slučajeva u parničnoj materiji, 10 slučajeva u krivičnoj materiji i 16 izvršnih predmeta”, kazala je Dušića Ristić.

Ona je navela da je sud odbio dva zahteva za predmete u parničnim i jedan zahtev za predmete u izvršnim postupcima.

Dušica Ristić je navela i da se protiv rešenja u kojem je utvrđena povreda prava može izjaviti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana.

Prema podacima Kasacionog suda za 2013. godinu, u Srbiji ima 1,7 miliona predmeta koji traju duže od dve godine, od čega su čak 1,5 miliona predmeti koji se odnose na izvršenje.

Građani mogu da podnesu dva zahteva - za ubrzanje postupka, ali i za nadoknadu štete koja se isplaćuje iz sredstava namenjenih sudovima.

Ukoliko su građani vodili spor pred osnovnim sudovima, zahtev podnose višim sudovima, a ukoliko je pravo na pravično suđenje povređeno pred višim sudom, o zahtevu će odlučivati apelacioni sudovi.

O postupcima pred Višim prekršajnim sudom, Upravnim i pred Apelacionim privrednim sudom o povredi prava odlučivaće Vrhovni kasacioni sud, koji će postupati i drugostepeno, odnosno po žalbama.