Izvor: Novosti

Autor: V. Crnjanski Spasojević

Nadležnim tužilaštvima prošle godine prosleđene 123 prijave o sumnjivim finansijskim transakcijama. „Prljave pare“ iz poreske utaje i prodaje droge ulažu u nekretnine, građevinu i penzijske fondove

NAJVIŠE „prljavog novca“ u Srbiji potiče iz korupcije, poreske utaje i trgovine drogom, potvrđeno je za „Novosti“ u Upravi za sprečavanje pranja novca. Tokom prošle godine Uprava je primila 630 izveštaja o sumnjivim transakcijama i licima od banaka i institucija koje su po zakonu obavezne da je obaveštavaju. Posle analize prosledila je čak 123 informacije nadležnim tužilaštvima.

Godinu dana pre toga primila je 811 izveštaja, posle čega je 112 informacija prosledila tužilaštvima, a 60 ostalim nadležnim organima.

- Prema našim podacima, u toku je krivični postupak protiv 297 ljudi. Do sada je u vezi sa krivičnim delom pranja novca doneto 26 presuda, od čega je 13 pravosnažno - kažu u Upravi.

Zanimljivo je da je isti bilans Srbija imala i pre godinu dana, a do pre tri godine nismo imali nijednu presudu, mada Uprava postoji već više od deceniju.

U ovoj instituciji objašnjavaju da se načini pranja para konstantno menjaju kako se menjaju i odgovori države na njih. Tako, ako banke moraju da preduzmu niz mera da bi upoznale delatnost svog klijenta i pratile njegovo poslovanje, i ako moraju da obaveste Upravu o svim neuobičajenim i sumnjivim transakcijama, logično je da će „perači“ tražiti drugi kanal gde njihovo ponašanje neće biti pod budnim okom.

DOSTAVLjAJU IZVEŠTAJEUPRAVI su obavezni da dostavljaju podatke o sumnjivim transakcijama: banke, menjačnice, investicioni i dobrovoljni penzijski fondovi, lizing kuće, osiguravajuća društva, brokeri, organizatori igara na sreću, revizorska preduzeća i lica koja se bave poštanskim saobraćajem.

- Pokušaće da zloupotrebe druge sektore poput sektora nekretnina ili keš-intenzivnih delatnosti, u kojima ima dosta gotovine, kao što su građevina ili ugostiteljstvo. Cilj svakog „perača“ je da stvori privid legalnog poslovanja i tako prikrije kriminalno poreklo novca. Banke su uvek veoma ranjive, jer novac u najvećem broju slučajeva mora da prođe kroz bankarski sektor - objašnjavaju u Upravi.

Novac se kroz banke pere, recimo, tako što fizička lica uplaćuju nelegalni keš na račune firme na osnovu pozajmica za likvidnost za proširenje poslovnih aktivnosti ili kao pozajmice za likvidnost koje se transferišu na druge firme. Takođe, fizičko lice više puta ulaže manje svote u firmu da bi povećalo svoj osnivački ulog, a firma se onda prodaje kupcu koji je povezan sa tim fizičkim licem. Novac se može oprati i ako lice blisko organizovanom kriminalu ima hotel ili kafanu na čiji račun uplaćuje keš pozajmice. Novac se zatim koristi za otplatu hipotekarnog kredita za kupovinu novih objekata ili povećanje obima poslovanja.

I dok je pre 10 godina privatizacija bila „meka“ za kriminalni kapital, u poslednje dve godine počeli su pare da ulažu u trgovinu plemenitim metalima, ali i dobrovoljne penzijske fondove. Jedno vreme su čak podizali keš sa računa firme da bi navodno otkupljivali voće, povrće, stoku, lekovito bilje, sekundarne sirovine, ali je ovo opalo kad su zabranjena plaćanja u kešu veća od 15.000 evra.

Omiljene destinacije na koje su sumnjive pare svih ovih godina odlazile i odakle su se vraćale kao investicije bile su Kipar, Sejšeli, Kajmanska i Britanska Devičanska ostrva, Lihtejnštajn. Kriminolozi kažu da su kod nas pare „ulagale“ i ruska i italijanska mafija. Procene su da je u zemlju ušlo više od milijardu evra prljavog kapitala.

Kriminolog Zlatko Nikolić naglašava da je san svakog „perača“ da plati porez, a problem je samo kako da nađe način da taj novac plasira u legalne tokove:

- Ovdašnjim kriminalcima to je olakšala divljačka privatizacija. U prirodi kapitala je želja da se oplodi, a ovde se pokazalo da ulagači nisu imali nameru ni da oplode novac, ni dalje da investiraju. Rezultat je - na hiljade radnika bez posla. Kriminalci su na dobitku čak i ako kroz proces pranja izgube trećinu nelegalnog kapitala. Vrlo brzo to nadoknade kad novac uđe u zakonske tokove.

U svetu se godišnje opere oko 1.000 milijardi dolara, a zapleni samo jedan odsto opranog novca.