Izvor: Politika

Autor: Aleksandra Petrović

Uveliko se radi „veliko spremanje” sudskih predmeta koji traju duže od pet godina

Sva suđenja koja traju duže od pet godina biće pod lupom Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, čija će disciplinska komisija preduzeti mere protiv sudija za koje se utvrdi da su prouzrokovale kašnjenje, najavljeno je ovih dana iz vrha sudske vlasti.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević izneo je podatak da se u svim sudovima u Srbiji trenutno nalazi 3,3 miliona predmeta, među kojima su krivična suđenja koja traju više od deset godina. Sa tolikim brojem predmeta, građanima se ne može obećavati brza pravda.

Istovremeno, ministar pravde Nikola Selaković najavio je disciplinske postupke protiv sudija čiji su predmeti zastareli ili su pred zastarevanjem. Rok za disciplinsko gonjenje sudija produžen je sa jedne na dve godine od poslednje radnje koju su preduzeli u zastarelom postupku.

Očekuje se da do kraja januara Visoki savet sudstva imenuje novog disciplinskog tužioca i novu disciplinsku komisiju, koji će pokretati i voditi postupke protiv nesavesnih sudija.

Svi sudovi dostavili su podatke o predmetima koji traju duže od pet godina, koji se još obrađuju, ali već otkrivaju sudije koje drastično kasne u velikom broju predmeta. Tako je utvrđeno, na primer, da jedan krivični sudija ima čak 90 predmeta starijih od pet godina.

Pravda nije zadovoljena ako stigne prekasno ili ako uopšte ne stigne. Ako krivično gonjenje zastari – pravde nema.

Ako suđenje počne pa stane i prođe mu „rok trajanja” – to je isto kao da nikada nije ni počelo. Uzalud je vođena istraga i podizana optužnica.

Jedino što nikada ne zastareva su ratni zločini, a sva ostala krivična dela mogu da zastare protekom vremena, čak i ubistva. Ako protekne četvrt veka od „teškog” ili 20 godina od „običnog” ubistva, počinilac ne može da bude krivično gonjen.

Što je krivično delo lakše – rokovi zastarelosti su kraći. Gonjenje za krivična dela zaprećena kaznom većom od 10 godina zatvora zastarevaju u roku od 15 godina, a ona za koja se može izreći više od pet godina zatvora zastarevaju za 10 godina. Pet godina je potrebno da zastari krivično delo zaprećeno kaznom većom od tri godine zatvora, tri godine za delo koje može biti kažnjeno sa više od jedne godine i dve godine za delo čijem se počiniocu može izreći zatvor do jedne godine ili novčana kazna.

Krivično gonjenje može da zastari i ako počne postupak. Svakom radnjom u postupku, pokretanjem istrage, saslušanjem svedoka, podizanjem optužnice, održavanjem suđenja – prekida se zastarelost. Ali, posle svake od tih radnji rok zastarelosti počinje iznova da teče. Na primer, ako se sudi za prevaru, pa se sa suđenjem stane i ništa se ne dešava tri godine – predmet će zastareti. Događa se čak da su izvedeni svi dokazi i da je predmet pred presuđenjem, ali se ne zakazuje nastavak glavnog pretresa.

Isti rokovi zastarelosti važe i za izvršenje kazne, što je posebna tema, jer mnogi osuđenici, koji su se branili sa slobode, služe se raznim trikovima da izbegnu prijem poziva da se jave zatvorskoj ustanovi i odu iza rešetaka. Tako mnogi osuđeni za lakša krivična dela uspevaju da na „slobodi” izdrže rok zastarelosti i izigraju pravdu.

Poseban problem je zastarevanje prekršajnih postupaka, gde su rokovi kraći. Kako saznajemo, u toku je disciplinski postupak protiv jednog prekršajnog sudije koji ima izuzetno veliki broj zastarelih predmeta.

Za sporost u postupanju nisu krive samo sudije, već sistem koji je neke od njih preopteretio poslom, dok drugi uspevaju u roku da reše mali broj predmeta sa kojima su zaduženi. Ipak, postoje i drastični primeri sudijske nediscipline, ali činjenica je da je prošle godine pokrenuto samo osam disciplinskih postupaka, a prijava građana bilo je 539. Sve anonimne prijave se odmah odbacuju, a najveći broj prijava koje nisu anonimne su nepotpune, neuredne i neosnovane, kako nam je rekla sudija Mirjana Ilić, dosadašnji disciplinski tužilac, kojoj je istekao mandat krajem prošle godine.

Novim zakonom predviđena je i odgovornost sudija za povrede ustavnih prava građana na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku. O žalbama građana za povredu ovih prava odlučivaće sami sudovi, a sudije za koje se utvrdi da su namerno odugovlačile postupke i kršile ljudska prava biće u obavezi i da nadoknade štetu.

Ove postupke ne treba mešati sa disciplinskim postupcima, ali tek će se pokazati da li će se građani više obraćati prijavama disciplinskom tužiocu ili žalbama koje se podnose sudovima.