Izvor: Politika

Autor: Marijana Avakumović

Još nije jasno kako će se pravo korišćenja zemljišta privatizovanih firmi prevesti u vlasništvo, a da država ne bude oštećena

Jedna dilema je otklonjena. Država neće poklanjati zemljište vlasnicima privatizovanih preduzeća, koji na mestu fabrika hoće da grade stanove. Bolje neće proći ni investitori kojima su svojevremeno besplatno dodeljivani placevi a na njima ništa nisu sagradili. Da li će im konverziju prava korišćenja u pravo svojine naplatiti kroz ekstraporez, zakupninu ili tržišnu vrednost odlučiće – kako je u intervjuu za „Politiku” rekao ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić – javnost.

U javnu raspravu, koja počinje 30. septembra biće uključene sve političke partije vlasti i opozicije, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca, Svetska banka, Savet stranih investitora… Jer, kako je Ilić objasnio namera je da se dođe do pravno i ekonomski održivog rešenja.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, navodi da naplata ekstraporeza, koji u nekim državama dostiže i do 80 odsto, može da bude nemoguća misija, jer vlasnici preduzeća mogu da prenesu imovinu na druge svoje firme.

Ako se menja namena zemljišta, prema njegovom mišljenju, vlasnici privatizovanih preduzeća nikako ne bi smeli da dobiju ekskluzivno pravo na placeve. Oni mora da idu na licitaciju, pa ko da više para.

Goran Rodić, iz Građevinsko-industrijske komore Srbije, smatra da imovinske odnose treba rešiti tako što bi se najpre sprovela restitucija i starim vlasnicima vratilo zemljište. Posle toga tamo gde je država nesporni vlasnik, zemljište može da se pusti u slobodnu prodaju. Investitori, kojima je do 2003. godine zemljište besplatno davano na korišćenje i još ga nisu priveli nameni, neka biraju hoće li da budu vlasnici ili zakupci, naravno po tržišnoj ceni.

– U slučaju privatizovanih preduzeća, ako vlasnik hoće da gasi delatnost i gradi komercijalne sadržaje država mora da naplati zemljište po punoj ceni, plus porez na dobit. I tu nema razgovora, jer jedino tako ona ne bi bila na gubitku – kaže Rodić.

Šta se želelo postići konverzijom?

Vlada Mirka Cvetkovića htela je da ispravi greške načinjene tokom privatizacije. Procenila je da vlasnici privatizovanih preduzeća koji su jeftino došli do skupih lokacija treba da plate tržišnu vrednost zemljišta umanjenu za troškove njegovog pribavljanja. Zapravo želeo se izbeći scenario kao u slučaju fabrike čarapa i trikotaže „Partizanka”, koju je vlasnik MPC Petar Matić 2002. godine kupio iz stečaja za 90 miliona dinara ili oko 170 evra po kvadratu. Potom je promenom plana regulacije izdejstvovao pretvaranje privredne zone u stambenu. Na tom mestu sagradio je šest hiljada kvadrata stambenog prostora i 1.300 kvadrata poslovnog prostora, koje je prodao višestruko skuplje.

Naplatom konverzije, predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, tome se želelo stati na put. Ali u praksi to nije bilo sprovodivo. Uredba je tri puta menjana, jer Poreska uprava nije imala dobru metodologiju procene zemljišta, a na procene sudskih veštaka javni pravobranioci su ulagali žalbe.

U Srbiji su podneta ukupno 14.672 zahteva za konverziju uz nadoknadu među kojima su „Luka Beograd”, „Delta” za plac na Autokomandi, „Ikea” za plac kod aerodroma i mnogi drugi. Ali su rezultati izostali. U Beogradu je sprovedeno tek nekoliko konverzija. Zna se, recimo, da je Dobroslav Bojović, vlasnik građevinskog preduzeća „Napred” platio 750.000 evra konverziju za četrdesetak ari u novobeogradskom Bloku 34. „Delta” Miroslava Miškovića plac kod Kvantaške pijace konvertovala je bez naknade, jer je procenjeno da je vrednost zemljišta manja od uloženog novca zbog čega je ova konverzija dospela na listu 24 sporne privatizacije.

Kako kod bilo, malo ko je od zainteresovanih strana bio zadovoljan obračunom konverzije uz nadoknadu. Deo javnosti je sa jedne strane upozoravao da država na ovaj način poklanja privatnicima nacionalizovano zemljište, umesto da obešteti one čije je to zemljište bilo pre nacionalizacije. Sa druge strane vlasnici privatizovanih preduzeća žalili su se da uvođenjem plaćanja konverzije država zadire u već stečena prava, što je najveći stepen pravne nesigurnosti i da im ne može retroaktivno naplaćivati zemljište, jer smatraju da su kupovinom fabrika stekli pravo na gradnju.

Činjenica je da je konverzija zaustavila investicije. Zbog toga je Velimir Ilić čim je seo u ministarsku fotelju predložio njeno ukidanje, uz ogradu da je to političko pitanje koje treba da bude rešeno na nivou vlade.

Premijer Ivica Dačić bio je dosta oprezan po ovom pitanju rekavši da „prvo treba definisati zašto je uopšte uvedena konverzija, kao i šta sa onima koji su već platili tu naknadu”.

– Nije sporno da li postoji politička volja ili ne, ali svi zajedno moramo da se čuvamo velikih i revolucionarnih otkrića kao što je bila konverzija – rekao je Dačić na početku svog mandata.