Izvor: Dnevnik

Autor: J. Jakovljević

Građani koji traže pravdu pred sudom i dalje se najviše žale na dugo trajanje postupaka, pokazuju podaci o pritužbama podnetim na rad sudova. U poslednja tri meseca Apelacionom sudu u Beogradu podnete su 232 pritužbe, pri čemu je za stotnu utvrđeno da su osnovane dok o 41 nije rešeno.

Beogradski Apelacioni sud je lane utvrdio da su osnovane čak 402 pritužbe, od ukupno 961 koje su tom sudu bile podnete u toku godine. Mirjana Piljić iz Apelacionog suda u Beogradu kaže za „Dnevnik“ da se najveći broj pritužbi odnosi na dugo trajanje postupka.

– Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kada smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov ishod – kaže Mirjana Piljić. – Pritužbu je moguće podneti kako predsedniku suda na čiji rad stranka ima primedbe, tako i predsednicima svih viših sudova pod koje potpada taj sud, kao i predsedniku Visokog saveta sudstva i ministru pravde.

Stranka koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ima mogućnost da se pritužbom obrati predsedniku suda, koji je dužan da, ukoliko utvrdi osnovanost pritužbe, preduzme mere na koje je ovlašćen zakonom za ubrzanje postupka. U skladu s uputstvima Apelacionog suda, ističe Mirjana Piljić, svi sudovi koji potpadaju pod nadležnost tog suda imaju obavezu da, kada utvrde osnovanost pritužbe na dugo trajanje postupka, prate postupanje u tom predmetu sve do njegovog pravnosnažnog okončanja i po potrebi preduzimaju mere za njegovo ubrzanje, čime se izbegava i obraćanje stranaka Ustavnom sudu Srbije, kao i Evropskom sudu za ljudska prava.

– Prilikom razmatranja pritužbi na dugo trajnje postupka, gleda se od trenutka kada je podneta tužba ili bilo koji drugi inicijalni akt, u zavisnosti od prirode spora, odnosno rad svih sudova koji su postupali u konkretnom predmetu. Najveći broj osnovanih pritužbi nije istovremeno osnovan i na postupanje sudija koji su zaduženi predmetom na koji se pritužba odnosi, ali jeste osnovan sa stanovišta, na primer, dugog trajanja postupka – objašnjava Mirjana Piljić

Po njenim rečima, među osnovanim pritužbama ima i pojedinih podnetih na rad sudskih pisarnica, kad pisarnica nekog suda propusti da popiše podnesak stranke u spis predmeta već ga stavi u takozvani škart pa ga zbog toga sudija ne vidi i ne dostavi drugostepenom sudu na odlučivanje po žalbi.

– Ima pritužbi u kojima stranke navode subjektivan osećaj o tome kako se sudija ophodi prema njima, da ne unosi u zapisnik sve što su hteli da kažu. Međutim, ako stranka nije koristila svoje procesno ovlašćenje da stavi primedbu na zapisnik, ne može se utvrditi da li je pritužba osnovana. Naime, kad se po pritužbi traži izjašnjenje sudije, on opovrgne navode stranke i tvrdi da nisu tačne izjave svedoka, tako da Apelacioni sud praktično ima samo dve protivrečene izjave i ne može da utvrdi da li je pritužba osnovana pa to za nas nije ni neosnovana ni osnovana pritužba – objašnjava Mirjana Piljić.

Primedbi ima i na sudske pisarnice

Po zvaničnim podacima Apelacionog suda u Beogradu, za poslednja tri meseca, kad je reč o pritužbama na rad prvostepenih sudova koji potpadaju pod nadležnost tog suda, najviše – 24, odnosi se na postupke pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i 12 povodom predmeta pred Višim sudom u Beogradu. 

I u toku 2012. godine Apelacionom sudu je podneto najviše pritužbi vezanih za postupke koji se vode pred Prvim osnovnim sudom – 104, od kojih je 21 ocenjena kao osnovana, a povodom procesa pred Višim sudom u Beogradu bilo je 78 pritužbi, od kojih je 25 ocenjeno kao osnovane.