Izvor: EurActiv

Autor: Beta

Strategija reforme pravosuđa u Srbiji dostavljena je Skupštini Srbije na usvajanje, rekao je 21. juna u Palati Srbija državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić, izrazivši nadu da će taj dokument biti usvojen do 1. jula i to ,,u izvornom obliku”. Prema njegovim rečima, bitno je da se Strategija "prioritetno stavi na dnevni red". Stručna javnost međutim i dalje nije saglasna oko nekih osnovnih pitanja poput uloge zakonodavne i izvršne vlasti u odabiru nosilaca pravosudnih funkcija kao i njihove kontrole.

,,Očekujemo da Strategija bude usvojena u izvornom obliku”, jer je rezultat rada šireg kruga subjekata i predstavalja ,,širi konsenzus za pronalaženje rešenja” za rešavanje stanja u pravosuđu.

,,Stanje je loše, treba ga ispravljati i lečiti”, rekao je Nikolić, koje ukazao da će sprovođenje strategije nadzirati posebna komisija ,,čiji će prersonalni sastav biti nepolitičan” i da će se nadzor obavljati periodično.

Ambasador Holandije Lorens Tokvins - koji je kao i Nikolić govorio na skupu ,,Pripremanje pravosuđa Srbije za budućnost” - ocenio je da je upućivanje Strategije u skupštinsku proceduru ,,dobar korak u pravcu” stvaranja funkcionalnog, efikasnog, kvalitetnog i nezavisnog pravosuđa, što je ,,bitno za građane, vraćanje poverenja u pravosuđe, za razvoj demokratije i pristupanje Evropskoj uniji”.

Tokvins je rekao da je srpsko pravosuđe ,,u ozbiljnim iskušenjima” zbog ,,nedovoljne predvidivosti postupanja u sličnoj vrsti predmeta”, zbog dužine trajanja postupaka, problema sa pristupom gradajana pravosuđu, besplatnom pravnom pomoći i nedovoljnog poverenja javnosti i građana u pravosuđe.

Prema njegovim rečima, poglavlja 23 i 24 iz pristupnih pregovora koja se tičnu pravosuđe ,,jesu prioritet za Srbiju i njene građane koji žele nezavisno pravosuđe, podobno da delotvorno štiti građane i privuče investiture”.

Međutim, iako su poglavlja važna, ,,reforma pravodusja je nešto što ima sopstvenu vrednost”, dodao je Tokvins.

Ambasador Nemačke Hans Vilhem je rekao da će ta zemlja nastaviti da podržava Srbiju na polju reforme pravosuđa i ukazao da je on kao pravnik svestan značaja tog pitanja za buduće pristupanje Srbije Uniji.

Vilhem je izrazio optimizam u pogledu sprovođenja pravosudne reforme, jer ,,iz različitih uglova dolaze signali da se one sprovode”. Međutim, dodao je on, u reforme treba uključiti i predstavnike civilnog društva ali i stranaka, uz uključivanje javnosti.

Prema njegovim rečima, nove vlasti su ,,očigledno shvatile šta je bio problem u reformi pravosuđa” koja je počela 2006. godine, ali da je realizacija ,,i dalje veliki izazov”, i da problemi poput stručnog usavršavanja osoblja i preopterećenosti sudova moraju da se rešavaju.

Vilhem je rekao da privatni izvršitelji kao nova pravosudna profesija ,,dosta dobro napreduju”, ali je ukazao da bi bilo dobro da se, zbog rasterećivanja sudova i ostvarivanja vladavine prava ,,vidi napredak i na planu javnih beležnika”, koji još nisu počeli da rade.

,,Mora i jedno i drugo da se uključi”, rekao je nemački ambasador.

Podeljena mišljenja

Domaći i strani pravni stručnjaci postigli su u Beogradu saglasnost o važnosti smanjenja uloge parlamenta u odabiru sudija, dok su mišljenja oko učešća ministra pravde u radu pravosudnih institucija ostala podeljenja.

Izborni član Državnog Veća tužilaca Srbije Branko Stamenković naveo je da se od 11 članova u Veću, devet bira voljom narodnih poslanika.

On se na skupu ,,Pripremanje pravosuđa za budućnost - kako osigurati uspešnu primenu nove Strategije za reformu pravosuđa?” založio za kontrolu sudstva, ali i da se tri grane vlasti - zakonodavna, izvršna i sudska - moraju odvojiti.

Predlog Nacionalne strategije za reformu pravosuđa koja je u skupštinskoj proceduri predviđa da se narodna skupština isključi iz procesa izbora pravosudnih funkcija, kao i da ne bude predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Strategija takođe predviđa punu nezavisnost pravosuđa u budžetskim ovlašćenjima.

Glasovi protiv

Advokat Dusan Bratić ocenio je da izuzimanje parlamenta iz izbora sudija izaziva „nesnošljivu pravnu nelagodu, a ukoliko bi se taj predlog usvojio - ,,demokratija bi se vraćala unazad”.

„Ostane li rešenje da se izopšti narodno predstavništvo iz izbora sudija koje se prvi put biraju ili članova Visokog saveta, stvara se apsolutna samouprava i negira se apsolutno načelo vladavine prava budući da nema ravnoteže i podele vlasti”, naveo je Bratić.

Ministarka pravde Rumunije od 2004. do 2007. godine Monika Luiza Makovej založila se za potpuno isključenje Narodne skupštine Srbije iz postavljanja sudija i tužilaca.

„To je kolektivno telo koje nema tu vrstu odgovornosti, osim na izborima”, upozorila je ona.

Makovej je dodala da će „doći vreme kada će neki od njih (narodni poslanici) biti predmet istraga” zbog čega kreatori reforme u Srbiji ne treba da ,,žele da poslanici učestvuju u odabiru sudija”.

Ona se međutim nije složila sa odredbom Strategije koja predviđa i izuzimanje izvršne vlasti i predložila da bi ministar pravde Srbije trebalo da bude član Visokog saveta sudstva zbog kontrole rada tog tela.

„Ne možete da funkcionišete izvan svih drugih vlasti. Visoki savet sudstva i Veće tužilaca su takođe kolektivna tela koja nemaju nikakvu odogornost. Nemojte ići u drugu krajnost da samo sudije u tužioci odlučuju”, upozorila je Makovej.

Bivša rumunska ministarka pravde je takođe kritikovala predlog u strategiji koji predviđa finansijsku nezavisnost sudstva navodeći da sudije i tužioci nisu obučeni da upravljaju budžetima.

,,Nemojte im dati sva ovlašćenja ođednom. Ako jedan deo ovlašćenja urade dobro, dajte im još”, predložila je ona.

Različita iskustva u regionu

Na skupu je istaknuto da u regionu nema jedinstvene prakse kad je reč o izboru predsednika sudova.

U Sloveniji se parlament izjašnjava o predloženim kandidatima za sudije, ali je izbegnuto ,,neprimereno političko uplitanje”, naveo je ministar pravosuđa Slovenije Aleš Zalar.

,,Slovančki parlament nikada nije odbio nijedan predlog koji je dolazio od veća pravosuća čime je uspostavljena parlamentarna tradicija. Ne znam da li se to može postići u Srbiji”, rekao je Zalar.

Prema mišljenju savetnika u Visokom sudskom tužilačkom vjeću Bosne i Hercegovine Svena Marius Urkea, ministar pravde ne treba da bude član Saveta zbog prevelike moći, već neki visoki državni službenik koji predstavlja ministarstvo.

On je međutim ocenio je da se uključivanje izvršnje vlasti ne može izbeći jer je u Srbiji izvršna vlast ,,vrlo snažna”.

Skup sedmi Evropski pravni i politički forum ,,Pripremanje pravosuđa za budućnost - kako osigurati uspešnu primenu nove Strategije za reformu pravosuđa?” organizovao je GIZ Projekat za pravnu reformu.