Izvor: Politika

Autor: Miroslava Derikonjić

Javnost zahteva da oni koji su krivi za neuspelu reformu odgovaraju, a država je ta koja mora da odluči na koji način

Ako nam je Evropska komisija ukazala na 24 sporne privatizacije onda je reforma pravosuđa koja je sprovedena u Srbiji u toj ravni – 25, ako uzmemo u obzir štetu koja je naneta državnom budžetu, građanima Srbije i sudijama. Država će morati da isplati ogromnu sumu novca sudijama koje su vraćene na posao.

Ovako Dragomir Milojević, novoizabrani vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, naslednik na tim funkcijama Nate Mesarović, u razgovoru za „Politiku” ocenjuje sprovedenu reformu.

Šta je sve potrebno rešiti da bi pravosuđe u Srbiji bolje funkcionisalo?

Postoji mnogo problema koja treba rešiti da bi se srpsko pravosuđe dovelo na „tačnu meru”. Prvo što treba uraditi jeste doneti plan aktivnosti Visokog saveta sudstva (VSS) za narednih nekoliko meseci, a potom, takođe hitno, doneti pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada sudija i predsednika sudova i pravilnik o izboru sudija. Ti pravilnici do danas nisu urađeni, a osnov su za bilo koji rad.

Zar nije izrađen predlog?

Na prošloj sednici VSS održanoj 2. aprila, predlog je skinut sa dnevnog reda. Saglasili smo se da rešenja koja su u njemu data nisu dobra. Ona ne samo da se odnose na brojčane norme, već ima i dosta tekstualnog dela koji ostavlja mnogo mogućnosti za razna tumačenja. Sama ta činjenica može da dovede do raznih zloupotreba. Mislim da su u predlogu navedene uopštene, prazne norme, bez sadržaja i jasnih kriterijuma. Na prethodnom savetu je dogovoreno da se u roku od deset dana uradi novi pravilnik. Neposredno pred početak poslednje sednice, član saveta koji je i član komisije dostavio je primedbe na pravilnik i to na nekoliko strana, pa članovi VSS-a nisu stigli da se upoznaju, a samim tim ni da se izjasne o tome. Na istoj sednici sam postavio pitanje da li je reč o „miniranju” rada saveta ili o nečem drugom.

Ko će raditi na izradi novog pravilnika?

Članovi VSS-a. Postoji komisija u kojoj su, pored članova ovog tela, i drugi ljudi iz struke. Njeni članovi su dali predlog pravilnika, ali će ga zbog naše ocene da nije dobar, VSS doraditi.

Da li su članovi VSS-a stručni da prave kriterijume i merila na osnovu kojih će se ocenjivati rad drugih sudija kada su oni prvi grešili. U anketi koju je sprovelo Ministarstvo pravde, srpske sudije su se izjasnile da treba smeniti članove Visokog savet sudstva i izabrati nove. I vi ste ih pozvali da iz moralnih razloga to urade?

Pitanje razrešenja članova VSS je izuzetno složeno, a postupak rigidan. Pre svega, članovima ovog tela ostavlja se na volju da sami podnesu ostavke, dok je drugi osnov njihovo razrešenje. Znači, na predlog nekog člana VSS-a, ovo telo većinom glasova odlučuje da li će protiv njihovog kolege, čije je razrešenje predloženo, biti pokrenut postupak. Ukoliko VSS utvrdi da ima mesta tom razrešenju, predlog se dostavlja skupštini koja odlučuje. Mi i nemamo mnogo vremena za taj postupak s obzirom na to da kod članova VSS-a ne postoji volja da podnesu ostavke. Sa druge strane, treba imati u vidu da svi članovi VSS-a nisu u podjednakoj meri učestvovali u radu ovog tela i da njihova odgovornost, uslovno rečeno, nije istog nivoa. To, naravno, nikako ne opravdava njihov stav da ni po koju cenu ne žele da podnesu ostavke. Posebno kada i stručna javnost apeluje na članove VSS-a iz reda sudija da ih podnesu.

Ministar Selaković je nedavno rekao da je pravo vreme da oni koji su učestvovali u neuspeloj reformi pravosuđa odgovaraju. Kakav je vaš stav o tome?

Opšta je ocena da reforma nije uspela. Imamo rezolucije Saveta Evrope, izveštaje međunarodnih udruženja sudija i tužilaca... koje ukazuju na to. I Štefan File je rekao da reforma pravosuđa tek predstoji. Javnost zahteva da oni koji su krivi za takvu reformu odgovaraju, a država je ta koja mora da odluči na koji način. Da li krivično ili će se, eventualno, pokretati postupak za utvrđivanje njihove savesnosti i stručnosti u radu. Tu, naravno, najviše mislim na sudije koje su članovi VSS-a. Jer, šteta nije naneta samo sudijama, njihovom ličnom i profesionalnom životu. Tu ima i materijalne štete koju država mora da nadoknadi. Uzmite samo razliku u platama za sudije koje su vraćene na posao. Ne moraju te sudije da traže nematerijalnu štetu, ni kamatu... Prosta matematika: koliko bi dobio da je radio. Uostalom, koliko bi država dobila da je omogućila sudijama da rade dok se ne reši spor o njihovom statusu, što su oni i tražili.

Zašto je važno izabrati nove članove VSS-a?

Odgovor je vrlo jednostavan: povećao bi se kredibilitet VSS-a. Dakle, poverenje svih sudija i onih izabranih i onih koji će tek to da budu. Položaj i (ne)uspeh sudija – članova VSS-a, pa time i samog VSS-a, zavisi od poverenja koje njihove kolege imaju u njih, a očigledno je da oni to poverenje nemaju. I, svakako, stabilizovalo bi se stanje u pravosuđu i povećalo bi se poverenje javnosti.

Šta je sa usvajanjem zakona o mreži sudova? Čeka li se, eventualno, rezultat pregovora između Beograda i Prištine?

U vašem pitanju je verovatno i odgovor. Ministarstvo pravde je predlagač zakona, a usvaja ga skupština. Mrežu čekaju i sudije i VSS. Ne možemo da raspoređujemo sudije kada ne znamo gde će biti sudovi.

Zameraju vam zastarevanje predmeta u slučaju Pahomija i Ilariona, kao i da ste na slobodu pustili grupu optuženih za malverzacije, koji su bili klijenti Vladimira Cvijana, sada predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe. Sa druge strane struka vas je izabrala na mesto na kojem se sada nalazite.

U slučaju Ilariona, podnet je zahtev za razrešenje svih sudija koji su radili na tom predmetu – od opštinskog do nivoa Vrhovnog suda. Vrhovni sud je odlučivao po vanrednom pravnom leku i odlučio u propisanom roku od četiri meseca. Pojedine radnje bile su zastarele već u momentu donošenja drugostepene odluke, ali je Okružni sud to prevideo, namerno ili slučajno potvrđujući tu presudu, što je bilo protivzakonito. I Nadzorni odbor i Veliko personalno veće našli su da je sve u redu, da je sve rađeno u skladu sa zakonom bez ikakvih propusta i da nema mesta pokretanju postupka. Ustavni sud je kasnije utvrdio da je Ilarionu bilo povređeno pravo na slobodu. Sa predmetom „Pahomije” nisam imao nikakvog kontakta. U vezi sa drugim predmetom protiv okrivljenih za malverzacije koji mi se, kako kažete spočitava, reč je o ukidanju pritvora. U to vreme, po odluci predsednice Vrhovnog suda većali smo samo o pritvorskim predmetima. Cvijan u to vreme nije bio advokat, već sekretar kabineta predsednika Tadića, a kada je on počeo da zastupa te ljude, ja već nisam radio kao sudija.