Izvor: Politika

Autor: Višnja Aranđelović

Zamerke predstavnika medija se odnose na izlazak države iz medija, projektno finansiranje, mešanje vlasnika u uređivačku politiku glasila...

Srbija je na pragu da dobije novi zakon o javnom informisanju. Novinska udruženja i asocijacije neprekidno iznose zamerke na tekst zakona o kojem se već razgovara.

O ovim zamerkama za „Politiku” govore Saša Mirković, član radne grupe koji je na to mesto postavljen u ime Medijske koalicije, Zoran Sekulić, predsednik Asocijacije medija, profesor dr Miroljub Radojković, član radne grupe koja je radila na ovom dokumentu, kao i predstavnici novinskih udruženja.

Njihove zamerke smo objedinili i iznosimo ih u osam tačaka.

• Nacrt zakona je, kao i prethodni zakoni, predvideo izlazak države iz medija, ali to čini sporo i nevoljno. Proces privatizacije mora odmah da počne kako bi se sprečile neregularnosti na tržištu. Zakonom država jeste obavezana da izađe iz medija, ali zakoni o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu dozvoljavaju osnivanje opštinskih medija. To znači, da svako može, kako mu odgovara da izabere zakon na koji će da se pozove.

• Sporan je član u zakonu koji kaže: „Izdavač ima pravo na utvrđivanje i sprovođenje programske koncepcije medija.” Treba jasno precizirati da menadžment može da odredi programsku koncepciju medija na početku osnivanja, u smislu da li će se list ili televizija, na primer, isključivo baviti sportom, muzikom, zabavom... Ali, vlasnik ili menadžment ne bi smeli da se mešaju u uređivačku politiku medija.

• Zabrana unakrsnog vlasništva nije dobra, jer novine i televizije imaju svoje veb-sajtove. Tako, recimo, pojedini štampani mediji imaju onlajn izdanja na kojima mogu da se pogledaju i čuju prilozi, pa na taj način ova izdanja liče na druge medije.

• Nejasno su postavljene odredbe zakona koje predviđaju da svi mediji finansirani iz budžeta i oni koji imaju status javnih preduzeća i ustanova od početka 2014, budu na projektnom finansiranju. U zakonu mora da stoji da od tada postoji isključivo pojam projektnog finansiranja kao jedinog oblika finansiranja javnog interesa. Upravo ta formulacija sprečava bilo kakve manipulacije.

• Registar predviđa suviše nepotrebnih podataka koje se traže od medija. Dosta mehanizama propisanih u restriktivnim odredbama o registru medija je neprihvatljivo. Od medija se traži da svake godine upisuju sume državne pomoći, iako je to obaveza Komisije za kontrolu državne pomoći. Moraju u registar da upisuju i sume novca koje su dobili od javnih preduzeća za reklamiranje, iako bi to morala da bude obaveza državnog revizora.

• Nacrt zakona sadrži i veliki broj odredbi o medijskom poslovanju, koje nisu proverene i usklađene sa opštim principima slobodnog poslovanja u Srbiji, propisanim u Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o zaštiti konkurencije, niti sa evropskim standardima. Imajući u vidu tešku krizu u štampanim medijima, neophodno je da se pojedine odredbe Nacrta zakona o objedinjavanju vlasništva dodatno liberalizuju i preciziraju.

• Nije dobra formulacija da mediji objavljuju informacije važne za javnost bez obzira na način na koji su pribavljene, ali ni članovi kojima se reguliše zabrana objavljivanja informacija. Svaka intervencija pre objavljivanja teksta je cenzura.

• Suvišan je institut prava na opoziv informacije, jer već postoji opcija odgovor na informaciju. Ako se u ovom članu ništa ne promeni, to može negativno da utiče na tok novinarskog istraživanja i izveštavanja.