Izvor: Večernje Novosti

Autor: Ljiljana Begenišić

Šta je aktuelna vlast uradila na popravljanju reforme pravosudnog sistema koju je sprovela prethodna vlada. Uspeh je povratak nereizabranih sudija i tužilaca, izmena nekih zakona i priprema strategije

U OBLASTI reforme pravosuđa, za sedam meseci, koliko je prošlo od formiranja nove vlade, učinjeni su pozitivni pomaci. Izmenjeni su neki važni zakoni. Kod Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu usvojene su određene dopune, kako prvi put izabrane sudije i tužioci ne bi ostali bez posla. Promenjen je Krivični zakonik za koji su pojedini stručnjaci tvrdili da je bio veoma loš, krenulo se za izradom nacionalne strategije za reformu pravosuđa... Jedan od najvažnijih koraka je i vraćanje na posao nereizabranih sudija, po odluci Ustavnog suda Srbije.

Ali s obzirom na to da je ova oblast bila visoko na listi prioriteta nove vlade, postavlja se pitanje da li su mogli da se povuku i jači potezi.

U Ministarstvu pravde, službeno nam je rečeno da započete promene u pravosuđu zahtevaju vreme. Iz tog razloga nije bilo dubokih rezova, koji bi nakratko dali rezulate. Prioritet je kvalitet, što podrazumeva sistemske promene - rečeno nam je u Ministarstvu pravde.

- Vlada jeste počela silovitom brzinom, toliko brzo da smo joj i mi kao strukovno udruženje sugerisali da su rokovi koje je postavila za reformu pravosuđa suviše kratki - kaže za ,,Novosti” Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije. - Naime, 31. avgusta formirane su radne grupe za izradu 12 zakona, a rok da se to završi bio je 15. oktobar. A onda se proces usporio i Ministarstvo pravde nam je tek početkom oktobra poslalo smernice kako da menjamo zakone, pa je rok od desatak dana da ih završimo bio nerazumno kratak. Ministarstvo je uvažilo, da li naše, ili inostrane sugestije, pa smo dobili dodatno vreme. Ali od tada smo imali samo jedan sastanak sredinom decembra. A onda je Društvo sudija od Ministarstva dobilo nove verzije zakona koje nisu uradile radne grupe, a ne znamo ko ih je radio.

BOLJE JEDAN APELACIONI SUD

PROFESOR Škulić smatra da bi umesto četiri apelaciona suda (u Beogaradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) trebalo da postoji samo jedan za celu Srbiju a sa više odeljenja: - To je potrebno zbog što jedinstvenije sudske prakse koja je sada isparcelisana na četiri odvojena prostora, što nosi i brojne praktične probleme. Na primer, Pančevo, koje je poprilično veliki grad i bliže je Beogradu nego mnogi zvanični delovi prestonice, pripada Apelacionom sudu u Novom Sadu.

Boljevićeva smatra da najvažniji uspeh jeste povratak nereizabranih sudija i tužulaca na posao, mada kaže da je problematičan način na koji su vraćeni, jer Vrhovni savet sudstva nije stavio van snage svoje ranije odluke o prestanku sudijske funkcije, iako mu je to Ustavni sud naložio. 

Ona, inače, veoma oštro kritikuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Brine je što Ministarstvo pravde nastavlja da radi i donosi strateške odluke sa ovim institucijama čiji sastav, po njoj, mora da se promeni.

Milanu Škuliću, profesoru beogradskog Pravnog fakulteta, u reformi pravosuđa urađeno je dosta. I Škulić kao uspehe navodi to što su započete izmene važnih zakona, od kojih su neki imali krupne greške koncepcijske prirode, posebno Zakonik o krivičnom postupku koji je bio skandalozan.

U Ministarstvu pravde smatraju da je važno što je otpočela izrada Nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Takođe, potpisivanjem međunarodnih ugovora i sporazuma, dolazi do usaglašavanja domaće prakse sa evropskom u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Usvojene su izmene i dopune Krivičnog zakonika u koji su unete i preporuke GREKO komiteta Saveta Evrope u vezi sa borbom protiv korupcije.

Ministarstvo je, u poslednja tri meseca prošle godine, organizovalo javne rasprave. Na tim raspravama, stručna javnost imala je mogućnost da direktno učestvuje u izradi predloga izmena i dopuna zakona.

Krajem prošle nedelje u Beogradu su bili visoki predstavnici Venecijanske komisije koji su dali mišljenje i preporuke na izmene tri organizaciona pravosudna zakona - Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Njihov opšti utisak bio je pozitivan. U toku je i izrada Nacionalne strategija za reformu javne uprave, kao i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije.

Dragana Boljević dodaje da treba što pre izabrati predsednike sudova, jer nijedan sud u Srbiji nema predsednika, svi su u v. d. stanju. Napominje i da je ovaj posao trebalo da se uradi krajem 2010.

VAŽNOST PRAVOSUDNE AKADEMIJE

U MINISTARSTVU pravde kao važno navode jačanje uloge Pravosudne akademije, kao mehanizma kako se od diplomiranog pravnika postaje sudija ili zamenik javnog tužioca.

- Prvih 20 polaznika položilo je završni ispit 4. i 5. februara na Pravnom fakultetu u Beogradu, a već u martu bi mogli da budu birani na izborima za sudije, zamenike tužilaca i sudije prekršajnih sudova. Akademija se pohađa dve godine. To je nova institucija u Srbiji, koja će diplomcima omogućiti neophodna teorijska i praktična znanja. Zasada pohađanje ove ustanove nije obavezno, ali daje prednost.