Izvor: Politika

Autor: V. Aranđelović

Jasan odgovor na pitanje ko su vlasnici medija u Srbiji u interesu je javnosti, a do njega može da se dođe političkom voljom koja često ne postoji, a od koje neretko zavisi i hoće li biti doneti zakoni koji bi tu oblast regulisali. Ovo je zaključak juče održanog okruglog stola posvećenog problemu vlasništva nad medijima, a koji je u Beogradu organizovala Agencija za borbu protiv korupcije. Povod je nedavna polemika ne temu čiji je dnevni list „Pres”, odnosno da li se pored vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića u vlasničkoj strukturi nalazi i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Dragomir Trninić, načelnik sektora za operativne poslove Agencije za borbu protiv korupcije, prikazao je uz pomoć podataka dobijenih iz Agencije za privredne registre kako se vlasnička struktura u „Presu” menjala, ali je kazao da ova institucija nema dokaze da su u vlasništvu učestvovali Mišković i Đilas.

– Firma sa Kipra se kao jedan od vlasnika pojavljuje 2009. godine i za sada možemo samo da pretpostavimo da je u vlasništvu Miroslava Miškovića. Za to nije postojao nijedan pisani dokaz, sve dok on sam nije objavio da se povlači iz tog lista – kazao je Trninić.

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), izrazila je ogorčenje zbog toga što Agencija ne može da utvrdi ko se nalazi u vlasničkoj strukturi pomenutih novina.

– Činjenica da vlasnici kriju da su vlasnici u medijima jeste neprirodna i govori o lošim namerama. Nemoralno je, a kada je o političarima reč i nepošteno je da neko ne priznaje da je vlasnik. Mediji se ovde koriste u političkim i poslovnim obračunima, a mi ne možemo da očekujemo od zaposlenih novinara da budu ti koji će reći ko se krije iz određenih vlasničkih struktura – kazala je Ljiljana Smajlović.

Rešenje za ovakvu situaciju nalazi se, po njenom mišljenju, u donošenju zakona po kojem bi budući vlasnik morao da se pojavi imenom i prezimenom, kaže zbog čega kupuje određeni mediji i kakva će biti dalja uređivačka politika.

Od 30 medija, kojima se u izveštaju iz 2011. godine bavio Savet za borbu protiv korupcije, čak 18 je imalo nejasnu vlasničku strukturu, podsetio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Vukašin Obradović.

– Jednako je važno učiniti transparentnim i tokove novca. Na taj način bismo mogli da zaključimo koji su izvori uticaja na uređivačku politiku medija. Na primer, dnevni list „Kurir” nije promenio vlasničku strukturu, ali je za samo nekoliko meseci promenio uređivačku politiku. Ne znamo ko i kako finansira taj, kao ni niz drugih medija koji izlaze bez reklama, tiraža i ekonomske cene – rekao je Obradović. Dodao je da isti dokument Saveta pokazuje da je država na marketinškom tržištu, na kome je godišnje u opticaju između 160 i 170 miliona evra, prisustvovala sa 40 odsto. Na taj način je, smatra Obradović, država kontrolisala medije.