Izvor: Politika

Autor: Dušan Telesković, Dragutin Minić

Sedamnaest krivičnih prijava Saveta za borbu protiv korupcije (Foto D. Jevremović)

Oko 300 policijskih inspektora iz 12 gradova u Srbiji proveravaju obimnu dokumentaciju Saveta za borbu protiv korupcije o 24 privatizacije koje je Evropski parlament označio kao sporne i zatražio njihovu proveru. U toj rezoluciji, Evropski parlament poziva Srbiju da odmah „pregleda kontroverznu privatizaciju i prodaju 24 preduzeća za koje je Evropska komisija izrazila sumnju u legalnost”. Evropski parlament je zatražio u istoj tački da Srbija skine oznaku „državna tajna” s dokumentacije ovih spornih slučajeva, a sve u skladu sa „evropskim standardima”.

Nije tajna da je Evropska komisija u Evropskom parlamentu označila kao sporne te 24 privatizacije na osnovu podataka i izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Nije nepoznato i da su to slučajevi koje je Savet ispitivao godinama unazad (neki slučajevi nalaze se odavno i u tužilaštvima), kao i da je većina onih koji se spominju u ovim dokumentima demantovala iste navode, tvrdeći da neke stvari jednostavno ne odgovaraju istini.

„Politika” podseća na ova 24 slučaja, o kojima smo inače i izveštavali ranijih godina. Podaci koje objavljujemo ne prejudiciraju bilo čiju krivicu. Jednostavno, policajci i tužioci zaduženi za rad na ovim slučajevima proveravaju sve navode i, ukoliko prikupe dokaze za svoje sumnje, predmet će završiti pred sudom koji će na kraju krajeva dati ocenu o nečijoj krivici ili nevinosti.

1.Sartid

Iako se „Sartid”, odnosno prodaja smederevske železare, vodi na spisku spornih privatizacija, ona se ne može nazvati privatizacijom, jer je „Sartid” prodat iz stečaja. Po mnogima, do tog stečaja nije ni trebalo da dođe, a ako je već došlo trebalo je da se organizuje prodaja imovine iz stečaja i omogući konkurencija. Ipak, „Sartid” je prodat neposrednom pogodbom za 23 miliona evra „Ju-Es stilu”, dok su dugovi koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara (po oceni Saveta za borbu protiv korupcije) preneti na državu. Američka kompanija „Ju-Es stil” je na taj način dobila kompletnu novu i staru železaru, koja se nalazi na 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu (investicija vredna 150 miliona dolara), smederevsku luku od regionalnog značaja, slobodnu carinsku zonu u Smederevu na površini od 21 hektara, fabriku kreča u Kučevu, kao i niz drugih nekretnina. Amerikanci su prošle godine napustili železaru, a država sada traži novog kupca.

2.Jugoremedija

Moguća korupcija i pranje novca (Foto Đ. Đukić)

„Jugoremediju” je 2002. godine na aukciji kupio Jovica Stojanović Nini, iako je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Usledila je višegodišnja borba radnika za raskid privatizacije, protesti, štrajkovi glađu, privođenja, sukobi... Kada je privatizacija raskinuta, preduzeće su preuzeli mali akcionari.

Prodaja 42 odsto akcija „Jugoremedije” je jedini poznat slučaj u kom je Agencija iskoristila zakonsko ovlašćenje da proda akcije na aukciji, zaobilazeći berzu. Agencija je pripremila aukcijsku dokumentaciju, izvršila nadmetanje i izabrala najpovoljnijeg ponuđača, firmu „Jaka 80” iz makedonskog Radoviša, čiji je većinski vlasnik Jovica Stefanović Nini. Međutim, pošto je reč o prodaji akcija, kupoprodajni ugovor i ugovor o investicionom ulaganju zaključeni su između Akcijskog fonda (ne Agencije, koja je obavila sve radnje prodaje), i kupca. Savet za borbu protiv korupcije smatra da postupanja učesnika u privatizaciji „Jugoremedije” i na strani države i na strani kupca ukazuju na moguću korupciju i pranje novca.

3.Mobtel

Savet za borbu protiv korupcije je, analizirajući dokumentaciju od osnivanja ovog preduzeća, zaključio da je kompanija „Mobtel” osnovana uz ozbiljno kršenje zakona, da je poslovala u privilegovanim uslovima usled bliske veze s vlašću. Korišćenje političkih uticaja i patronata države radi sticanja profita spada u jedan od oblika korupcije, navodi se u izveštaju i dodaje da taj uticaj korupcije nije prekinut ni posle 2000. godine. Osim toga, sporno je i kako je vlada nenadležno oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika, porodice Karić, pa formirala „Mobi 63”, a zatim ga prodala norveškom „Telenoru”. Savet je tražio da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti svih učesnika u ovoj korupciji u kojoj je država pretrpela ogromnu štetu. Zatražena je i odgovornost rukovodstva PTT, članova upravnog odbora PTT i članovi UO „Mobtela”. Savet je, prilažući sve dokumente, zatražio i da se pokrene postupak, makar političke odgovornosti za resorno nadležne ministre zbog nepreduzimanja zakonom propisanih mera zaštite državne imovine.

4.Ce market

Privatizacija „Ce marketa” je otpočela u periodu kada još nije bio kompletiran pravni okvir koji je pratio trgovanje na tržištu kapitala, odnosno na berzi. Jedna od najspornijih situacija je bila da se bez potpisivanja prospekta firme, od strane generalnog direktora, firma ne može pojaviti na berzi. Tako je tadašnji direktor „Ce marketa” Slobodan Radulović obilato koristio tu zakonsku mogućnost, stopirajući izlazak firme na tržište kako bi se realno znalo koliko firma zaista vredi. Na kraju su biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković u decembru 2005. kupili 75 odsto akcija „Ce marketa” za oko 53 miliona dolara. Bivši mali vlasnici „Ce marketa” od početka su tvrdili da su njihove akcije 2001. procenjene na 133.000 dinara, a otkupljene su po ceni od 25.800.

5.ATP Vojvodina

Preduzeće je privatizovano 2004. godine, posle čega je kupac Ilija Dević hteo da izgradi novu autobusku stanicu za međumesni i međunarodni saobraćaj. Iz obimne dokumentacije se vidi da je Dević završio investiciju i dobio dozvole, ali mu je onemogućeno da nova autobuska stanica počne da radi. I pored zvaničnih odluka stara autobuska stanica nije izmeštena, a kupcu nije ostavljena nikakva mogućnost da ostvaruje prihod i shodno tome izmiruje obaveze u realnom roku dogovorenom sa Agencijom. Ugovor je raskinut i ATP „Vojvodina” se nalazi u stečaju.

6. Luka Beograd

Akcionari ove firme tvrdili su da su zbog pogrešno urađene procene vrednosti kapitala „Luke” prodali svoje akcije po devet evra, umesto za 22,18 evra po jednoj deonici. Oni su navodili da su oštećeni za ukupno 71,5 miliona evra, a država za oko 49,4 miliona dinara. Kupac tih akcija – firma „Vorldfin”, biznismena Milana Beka, negirala je takve optužbe. Sud je doneo presudu u korist tog preduzeća, gde se u obrazloženju navodi „da se vrednost akcija utvrđuje na tržištu odnosom ponude i tražnje, da su akcionari svojom slobodnom voljom prodali akcije, da je postojala samo jedna ponuda za preuzimanje, te da su akcionari mogli da je ili prihvate ili odbiju”. Danas, nerazjašnjenoj poziciji „Luke” i dalje „kumuju” i neraščišćeni imovinski odnosi između tog preduzeća i grada Beograda, odnosno šta je čije od zemljišta na priobalju Dunava. Taj spor je još u toku. Savet za borbu protiv korupcije je podneo krivičnu prijavu zbog ovog slučaja protiv 17 osoba.

7.Nacionalna štedionica

Savet za borbu protiv korupcije analizirao je podatke o tome kako su Nacionalnoj štedionici dodeljeni poslovni prostor Narodne banke Jugoslavije na besplatno korišćenje, zatim strukturu vlasništva Nacionalne štedionice od njenog osnivanja, kao i privilegije koje je država dodelila ovoj banci. Savet tvrdi da je tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje. NBJ je istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiču kontrolni paketa akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu znatan iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu fiktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke. Nacionalna štedionica je prodata grčkoj EFG banci 2006. godine. Navode iz ovog izveštaja istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.

8.Večernje novosti

Savet za borbu protiv korupcije podneo je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv sedam osoba zbog osnovane sumnje da su počinile krivična dela zloupotrebe službenog položaja, prevare, falsifikovanja isprave i udruživanja radi vršenja krivičnih dela. Osobe obuhvaćene krivičnom prijavom sumnjiče se za nezakonit upis akcionarskog društva NIP „Kompanija Novosti” a. d. u Registar Trgovinskog suda 2002. godine i za kršenje zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i 2006. godine. Posledice tih nezakonitosti do danas nisu otklonjene, tvrdi Savet.

9. Veterinarski zavod – Zemun

Ovaj zavod kupio je konzorcijum „Bankoma” i „Zekstre”, vlasnika Dragana Đurića, sadašnjeg predsednika FK Partizan. Sporan je legitimitet firme „Bankom”, koja nije imala odluku osnivača pre podnošenja ponude, pa su pravni zastupnici zaposlenih tvrdili da ta firma praktično nije ni postojala. Rad tenderske komisije, na osnovu kojeg je doneta odluka da se preduzeće proda „Zekstri” i njenom partneru, ocenjivao je Vrhovni sud, i to dva puta i oba puta je poništio rešenja doneta na osnovu odluke tenderske komisije. Iako je VSS dva puta usvajao prigovor konzorcijuma radnika, drugog ponuđača za kupovinu Zavoda, i vraćao postupak na početak, Agencija za privatizaciju je 28. januara 2005. treći put procenila da je ponuda konzorcijuma „Zekstre” i „Bankoma” ispravna. Agencija je sa ovim konzorcijumom istog dana, samo dva sata po objavljivanju novog rešenja, zaključila kupoprodajni ugovor, kako ne bi istekao rok za sprovođenje tendera, što bi čitavu privatizaciju vratilo na početak.

10.Zastava elektro

Izveštaj ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. godine zaključen s Rankom Dejanovićem, suprugom ministarke zdravlja Slavice Đukić-Dejanović. Pored navodnog kršenja ugovora u delu koji se odnosi na obavezno investiranje, dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je „Zastavi elektro” odobrio Fond za razvoj.

11.Tehnohemija

Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor s kupcem „Tehnohemije” i pored toga što je ispunio sve ugovorne obaveze, izmirio pet ipo od ukupno šest rata kupoprodajne cene i investirao 60 miliona dinara, što je dvostruko više nego što je ugovorom bilo predviđeno. Sve ovo prvobitno je potvrdila i Agencija, ali je kasnije ugovor ipak raskinula. Savet je ukazao vladi da se veći deo nekretnina „Tehnohemije” nalazi na lokaciji obuhvaćenoj promenama urbanističkog plana Beograda kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci „Beograd”, čime je vlasnicima Luke omogućeno da na tom prostoru grade stambeno-poslovne objekte. Da bi ostvarili svoje planove, vlasnici Luke nastoje da dođu u posed zemljišta „Tehnohemije” i drugih preduzeća na pomenutoj lokaciji. Savet je preporučio vladi da u svetlu ovih činjenica ispita sumnje na korupciju u postupanju Agencije u „Tehnohemiji”.

12.Srbolek

Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su preduzeća Jovice Stefanovića preuzela kontrolu nad fabrikom lekova „Srbolek”, a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadržao faktičku kontrolu nad „Srbolekom”. Iako su ostali akcionari zbog ovakvog posla i zbog nezakonitog poslovanja uprave kompanije podneli krivičnu prijavu protiv Stefanovića i njegovog menadžmenta, tužilaštvo nije postupilo po njihovoj prijavi, tako da je Stefanović nastavio da donosi odluke na štetu preduzeća, njegovih akcionara i Republike Srbije. Jovica Stefanović i direktor „Srboleka” Mladen Lučić su uhapšeni su 8. novembra 2010. godine na osnovu krivične prijave koju je protiv njih podnela Poreska uprava, kao i zbog sumnji na zloupotrebe u poslovanju „Srboleka”. Nad „Srbolekom” je početkom 2011. godine otvoren predstečajni postupak, kao posledica višegodišnjeg štetnog poslovanja Stefanovićeve uprave.

13.Šinvoz

U ovom slučaju, sumnja se baca na nesavesni rad Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovornih obaveza, što je novembra 2007. godine rezultiralo stečajem „Šinvoza”. Agencija za privatizaciju je tri godine omogućavala kupcu da kršenjem zakona i ugovora namerno vodi firmu u stečaj, iako joj je bilo poznato da Nebojša Ivković nije izvršio investicionu obavezu iz ugovora u kupoprodaji kapitala. Tek posle ulaska u stečaj, Agencija je 31. januara 2008. godine raskinula ugovor, posle protesta 15. januara na kom je umro akcionar „Šinvoza” Radislav Stojanov. Ministar Dinkić je tom prilikom organizovao konferenciju za novinare na kojoj je rekao da postoji osnovana sumnja da je novi vlasnik namerno izazvao stečaj u „Šinvozu” i najavio da će pokrenuti nadzor nad radom novosadskog ogranka Agencije jer postoji sumnja da su nesavesno poslovali.

14.Keramika iz Kanjiže

Sporno je ponašanje policije, koja je šest puta opstruisala sprovođenje sudske odluke i uvođenje većinskih vlasnika i legalnih organa „Keramike” u preduzeće, zbog čega se godinu dana održavalo nezakonito stanje. „Keramika” je pre pre preuzimanja od strane manjinskih vlasnika i nelegalnog rukovodstva bila najznačajniji privredni subjekt u Kanjiži, prosperitetna fabrika s mogućnošću razvoja u značajan brend.

15.Prosveta

Prosveta: Protest je trajao devet meseci (Foto D. Jevremović)

Savet je ukazao na kršenje zakona i ugovora u privatizaciji nekadašnje najveće izdavačke kuće na Balkanu, od strane kupca i Agencije za privatizaciju. Savet je utvrdio da kupac firma „Media” ne samo da nije izvršila ugovorne obaveze, za koje mu je Agencija ostavila više naknadnih rokova nego što je zakonom predviđeno, već je u međuvremenu prodao deo imovine „Prosvete” i novac zadržao za sebe. Zbog svega ovoga, zaposleni u „Prosveti”, koji su dovedeni na rub egzistencije, obustavili su rad 20. januara 2010. godine i u štrajku ostali više od 9 meseci. Ugovor s kupcem „Prosvete” raskinut je 15. septembra 2010. godine, a nad preduzećem je otvoren postupak restrukturisanja. Agencija za privatizaciju nije preduzela nikakve korake protiv kupca u vezi sa otuđenjem imovine „Prosvete”.

16.Poslovi Azotare Pančevo

Azotara Pančevo: štetni ugovori

Savetu za borbu protiv korupcije obratili su se zaposleni u pančevačkoj „Azotari”, ukazujući na štetne ugovore koje u ime preduzeća potpisuje privremeni zastupnik kapitala Radosav Vujačić, predstavnik „Srbijagasa” u ovom preduzeću. Zaposleni su Savetu dostavili ugovore iz kojih je, kako tvrde, evidentno da se „Azotara” zadužuje pod nepovoljnim uslovima. Najpre je „Azotara” od preduzeća „Viktorija logistik” pozajmila pšenicu po ceni od 12 dinara po kilogramu, da bi je dvadesetak dana kasnije prodala preduzeću „Ju point”, po ceni nešto nižoj od 9 dinara za kilogram. „Viktorija logistik” d. o.o. iz Novog Sada, prema podacima APR-a, jedna je od 10 članica „Viktorija grupe”, čiji su vlasnici Evropska banka za obnovu i razvoj sa sedištem u Londonu (24 %) i biznismeni Milija Babović, Zoran Mitrović i Stanko Popović sa po 25,33 odsto akcija. Vlasnik „Ju pointa” je Zoran Drakulić. Savet tvrdi i da postoji još jedan štetni ugovor po kojem je „Azotara” pozajmila 50.000 tona pšenice po ceni od 12,15 dinara po kilogramu, od Direkcije za robne rezerve, 24. februara 2010. godine. Pšenicu pozajmljenu pod ovakvim uslovima, dvadesetak dana kasnije, „Azotara” je prodala preduzeću „Invej”, Predraga Rankovića Peconija, po ceni nižoj od nabavne(11 dinara po kilogramu) i to sa odloženim rokom plaćanja.

17.Trudbenik gradnja

Izveštaj ukazuje na ozbiljne propuste koje su napravili Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaji jedne od najvećih građevinskih firmi u bivšoj Jugoslaviji preduzeću „Montera”. „Montera” je u vlasništvu Dragana Kopčalića. Pošto je izveštaj dostavljen vladi, Agencija za privatizaciju je sprovela kontrolu izvršenja ugovora u „Trudbeniku”. Izveštaj Agencije od 26. novembra potvrdio je navode Saveta, međutim, uprkos nalazima o drastičnom kršenju ugovora od strane „Montere”, Agencija je odbila da raskine ugovor. Agencija nije raskinula ugovor o kupoprodaji, a vlada je 8. jula 2010. godine donela program mera za rešavanje statusa bivših i sadašnjih zaposlenih u „Trudbeniku”. Iako je „Trudbenik” privatno preduzeće, vlada je otpuštenim radnicima na ime socijalnog programa iz javnih fondova isplatila više od 1,2 miliona evra, kako bi zaustavila njihove proteste i zataškala kršenje zakona u privatizaciji preduzeća.

18. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine 16 hektara zemljišta na Novom Beogradu preduzeću DelReal bez naknade

Savet je 14. marta 2011. obavestio javnost da je konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine na način na koji je definisana aktuelnim zakonom jedan od najočiglednijih primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti, kojom se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju. Kao očigledan primer izneto je Rešenje o konverziji Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Beograda, kojim je preduzeću „DelReal” priznato pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini bez obaveze plaćanja naknade. Reč je o 16 hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji, koje je ovim rešenjem poklonjeno.

19. Nuba

Ovo je jedini slučaj koji je do kraja istražen i za koji su pronađeni dokazi, dovoljni za podizanje optužnice. Izdavanje dozvole za izgradnju optičkog kabla preduzeću „Nuba invest” iz Beograda od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, obavljeno je, kako se tvrdi, u nezakonitoj proceduri, suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o telekomunikacijama. U pomenutoj proceduri izostalo je organizovanje postupka javnog nadmetanja, a neobično je da je taj posao, pored brojnih operatera sa iskustvom i godinu dana pre svih drugih dobilo nepoznato, novoosnovano preduzeće, koje se pre ovog posla nije bavilo telekomunikacijama, niti je imalo licencu Ratela (Agencija za telekomunikacije).

20. Koncesija za autoput Horgoš–Požega

Analizirana je dodela koncesije za finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš–Požega. Savet tvrdi da je reč o tome „kako političari i izvršna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju ostvarivanja partijskih interesa, što se ogleda u činjenici da se javni put gradi do izborne baze resornog ministra, iako njegovo krajnje odredište nema veći privredni, finansijski niti socijalni značaj, sa stanovište opšteg interesa države, dok je završetak Koridora 10 strateški prioritet države”. Savet je takođe ocenio da je tehnička vlada zaključenjem ugovora o koncesiji prekoračila svoje nadležnosti.

21. Izvoz šećera u zemlje EU

Evropska unija je 2001. godine omogućila Srbiji izvoz šećera proizvedenog u našoj zemlji po preferencijalnim uslovima na tržište EU. Kako Evropska kancelarija za suzbijanje prevara OLAF, zbog neadekvatne kontrole porekla robe u Srbiji, nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba preferencijalnog statusa, EU je početkom 2003. godine našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera. Posle analize podataka o izvozu šećera u EU u periodu 2001–2003. godine, Savet je konstatovao da je u Srbiji potrošeno i izvezeno od 100 do 300 hiljada tona šećera godišnje koji ne postoji ni u proizvodnji ni u legalnom uvozu. Savet je preporučio vladi da hitno utvrdi odgovornost za drastičan obim ulaska u zemlju robe bez carinske kontrole.

22. Putnik

Privatizovan ,etod javnog tendera (Foto Ž. Jovanović)

„Putnik” je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. godine između ATD „Putnik” kao prodavca, Agencije za privatizaciju i „Univorld holdings limited” (UHL) kao kupca. Agencija za privatizaciju je ugovor kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred Međunarodnim arbitražnim sudom koji je rešen u korist ove firme. Agencija za privatizaciju, međutim, nije postupila po odluci Međunarodnog arbitražnog suda, niti po zaključku Vlade Srbije.

23. Srbija-Turist

UHL je 16. septembra 2003. godine s preduzećem „Srbija-Turist” a. d. iz Niša i Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala „Srbija-Turista”. Kao i u slučaju „Putnika”, Agencija je 30. juna 2006. godine raskinula ugovor primenom odredaba člana 41a Zakona o privatizaciji, iako je ugovor zaključen dve godine pre nego što su ove odredbe stupile na snagu. UHL se i u ovom slučaju obratio Međunarodnom arbitražnom sudu, koji je doneo odluku kojom je utvrđeno da je ugovor i dalje na snazi, a Agenciji i „Srbija-Turistu” se nalaže da priznaju izvršenje ugovornih obaveza i vrate 997.824 akcija.

24. Galenika

Epililog pred Međunarodnim arbitražnim sudom Međunarodne trgovinske komore (Foto D. Jevremović)

Takođe slučaj koji je imao epilog pred Međunarodnim arbitražnim sudom Međunarodne trgovinske komore. U postupku „Valeant farmasutikals internešnal” (SAD) (bivši ICN farmasutikals INC) protiv države sud je 11. novembra 2004. godine doneo odluku kojom je ICN je ovlašćen da povrati svoj osnovni novčani ulog u „ICN Galeniku” do iznosa od 50 miliona američkih dolara i da ovo pravo ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije. Odlukom je određeno da svaka stranka u jednakim delovima snosi troškove ove arbitraže u iznosu od 818.000 američkih dolara.

--------------------------------------------------------------------------------------

KAR­LOV UGAO

• Evro­pa od nas oče­ku­je da re­ši­mo spor­ne pri­va­ti­za­ci­je. Za­to, poč­ni­mo od Bond­sti­la.

• La­nac is­hra­ne taj­ku­na po­či­nje ban­kom, a za­vr­ša­va se rad­ni­ci­ma.

• I mi­ni­stri su, či­ni se, bi­li ne­či­ja pri­vat­na svo­ji­na.

• Pri­va­ti­za­ci­ja je kao pče­lar­stvo. Po­ku­piš med, a ras­te­raš ra­di­li­ce.

• Za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je po­treb­na je če­lič­na vo­lja. Is­ko­va­na u Sar­ti­du.

• Ko­ko­ška ili ja­je? Da li je dr­ža­va pri­va­ti­zo­va­la ma­fi­ju, ili je ma­fi­ja dr­ža­vu?

• Sve je pri­va­ti­zo­va­no po za­ko­nu. Za­ko­nu ja­čeg.

• Am­ne­sti­ja osu­đe­ni­ka omo­gu­ći­će sme­štaj uče­sni­ka mno­gih pri­va­ti­za­ci­ja.

• Za raz­li­ku od nji­ho­vih, na­ši me­še­ta­ri u pri­va­ti­za­ci­ja­ma su ne­vi­ni.

• Po­treb­no je ču­va­ti do­sto­jan­stvo svih mi­ni­sta­ra. Ne tre­ba ih hap­si­ti čim ne­što ukra­du.