Izvor: Politika

Autor: Aleksandar Mikavica

Srbija mora i bez pritiska sa strane da vidi ko se i kako okoristio transformacijom društvenog vlasništva, ali i da odgovori na pitanje – zbog čega smo izgubili industriju

Kliknite za uvećanje

Iako i našu javnost često nervira način na koji evropski izvestilac za Srbiju Jelko Kacin prenosi domaće zadatke koje Brisel zadaje našim vlastima, zahtevu Evropskog parlamenta, da se preispitaju 24 sporne privatizacije, čiji je spisak EU dostavila, kako se tvrdi, pokojna predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, njemu i „nema šta da se zameri”.

Privatizaciju je na svojoj koži iskusio najveći broj građana, pa bi oni, sigurno, pozdravili preispitivanje višestruko dužeg spiska privatizovanih firmi.

Prema rezultatima istraživanja sociologa Srećka Mihajlovića, 44 odsto ispitanih misli da je ona bila „čista pljačka”, 27 da je „nužna, ali da se sprovodi na pogrešan način”, 26 procenata ne zna da je oceni, a onakvu kakva je bila podržalo je tek tri odsto građana.

Za njene „izvođače”, privatizacija je bila uspešna, uprkos zvaničnom podatku da je 27 odsto privatizacija poništeno, iako su ekonomisti jednodušni u oceni da je njen učinak katastrofalan, zbog, pre svega, izgubljenih stotina hiljada radnih mesta. Pitanje je samo koliko to EU zanima.

Ekonomista Petar Đukić podseća da je od 2002. do 2011. godine u Srbiji privatizovano 3.017 društvenih preduzeća. Od tog broja 636 bilo je neuspešno. U tim firmama je radilo oko 83.000 ljudi. Gotovo 65 odsto privatizovanih preduzeća je ugašeno ili su pred postupkom likvidacije, dok samo 35 odsto još posluje.

Prema rezultatima istraživanja iz 2010. godine, samo u 2,91 odsto anketiranih privatizovanih firmi zaposleni primaju plate, a vlasnik im uplaćuje i doprinose. U 49,3 odsto anketiranih firmi plate su redovne, ali se ne uplaćuju porezi i doprinosi, a u 8,3 odsto privatizovanih preduzeća plate se uopšte ne isplaćuju, uz tendenciju pogoršanja.

Miroslav Zdravković, glavni urednik veb portala „Makroekonomija” smatra da je za Srbiju veoma poželjno da se stave tačke na sve sporne privatizacije. Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, ne bi bilo iznenađenje ako bi se dokazalo da je bilo zloupotreba u procesu privatizacije. On podseća da, prema Zakonu o privatizaciji, Agencija za privatizaciju je sprovodi i istovremeno sama sebe kontroliše.

Jelko Kacin je tokom poslednje posete Srbiji rekao da je jedan od glavnih razloga svog boravka kod nas naveo zloupotrebe države u procesu privatizacije, gde se, kako je rekao, radi o takozvanom reketiranju.

Nadležna tužilaštva su, prema donedavno dostupnim informacijama, do početka ovog meseca počela da ispituju 18 takvih slučajeva.

Međutim, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da „državni organi sprovode istražne radnje u sva 24, kao i još tri druga preduzeća koja su privatizovana u Srbiji.”

Državni organi će, možda, utvrditi kako su pojedinci oštetili kupce društvenih preduzeća.

rivci će, verovatno, biti imenovani i kažnjeni. Ostaje međutim pitanje – da li će ruka pravde stići i one koji su oštetili stotine hiljada zaposlenih koji su ostali bez radnih mesta i sredstava za život

Branko Pavlović, direktor Agencije za privatizaciju od aprila do jula 2004. godine, advokat i konsultant malih akcionara u više privatizovanih preduzeća, u razgovoru za naš list kaže da su mnoga obećanja i očekivanja od privatizacije sprovedene na „srpski način”, najblaže rečeno, bila nerealna.

– Privatizacija u Srbiji je počela 1989, a Zakon o privatizaciji iz 2001. je predstavljao potpuno drugačiji koncept i mnogo lošiji od onoga koji smo imali u prethodnoj deceniji. Umesto da se uredi makroekonomski okvir, zakon je prevashodno išao naruku krupnom kapitalu, zatim kapitalu stečenom kriminalnim aktivnostima, pa zatim domaćim političarima i, tek na kraju, domaćim takozvanim tajkunima. Ovi poslednji su najviše medijski eksploatisani upravo zato da bi se zamaglile prve tri kategorije.

Da li se može očekivati da se šteta bar delimično nadoknadi?

– Šteta nikada neće biti nadoknađena, pošto po različitim osnovama, i najčešće sasvim mimo privatizacije, ona iznosi više desetina milijardi evra – rekao nam je Pavlović. – Ceh uvek plaćaju građani. Pitanje je samo da li će krivci platiti makar manji deo ceha celokupnom svojom imovinom i da li će biti lišeni slobode na veoma dugo vreme. Prvi „deo računa” u znatnoj meri su uspeli da izbegnu da plate zaposleni u javnom sektoru, ali sada se dug polako svaljuje i na njih.

Najgore je što će nečiju pohlepu, državnu glupost i politički kukavičluk plaćati naša deca, ukazuje Pavlović.

Ako hoćemo da budemo ozbiljna demokratska država, a i naši prijatelji iz EU nam to žele, ne sme se dozvoliti da ostanu nekažnjeni počinioci krivičnih dela u privatizaciji. A bilo je svega: nesavesnog poslovanja, namernog prouzrokovanja stečaja, zloupotreba položaja i ovlašćenja u privrednom poslovanju, zaključenja štetnog ugovora, nedopuštene trgovine, utaje poreza i doprinosa i drugih davanja, prevara, pronevera, falsifikovanja službenih dokumenata, nesavesnog rada u službi, primanja i davanja mita, izbegavanja carinskog nadzora i slično.

Privatizaciji se moramo vratiti zato što nije okončana. U Srbiji nije sve privatizovano. U stopostotnom državnom vlasništvu je još oko 700 javnih preduzeća. Većina ih je komunalnih, u vlasništvu opština i gradova, ali je među njima i onih od strateškog značaja. Uostalom, završetak privatizacije u takozvanom realnom sektoru, ali i privatizacija javnih preduzeća, jedan je od uslova da Srbija postane članica Evropske unije.

Dobra osnova za borbu protiv korupcije

Zahtev Evropskog parlamenta za preispitivanje 24 sporne privatizacije u Srbiji treba shvatiti kao upozorenje našoj zemlji da na putu pridruživanja uniji mora da uspostavi vladavinu prava i zakona i stvori dobru osnovu za borbu protiv korupcije, ocenio je ekonomista Miroslav Zdravković.

On je naglasio da je za Srbiju i te kako poželjno da se stave tačke na sve sporne privatizac je, ocenjujući da ponašanje premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića „uliva nadu da će oni zaista taj posao da obave”.

Zdravković je rekao da očekuje da će Dačić i Vučić, i nadležni državni organi, obaviti preispitivanje spornih privatizacija na najbolji mogući način, naglašavajući da je to osnov da se Srbija podigne kao država, da se smanji nivo korupcije i da naša zemlja bude više privlačna bilo kome ko u nju dođe, a na prvom mestu nama koji u njoj živimo.

„Ne mislim da to može da se reši lako, ali sam uveren da svakako treba da se nešto učini, jer su vrlo neprijatne informacije i posledice koje će nastupiti za osobe koje su u to umešane”, kazao je Zdravković.