Izvor: Dnevnik

Autor: Tanjug

Reforma pravosuđa u Srbiji je doživela potpuni krah kada je reč o novoj mreži sudova, kadrovskim rešenjim i procesnim zakonima i zato je neophodna njena revizija, ocenili su pravni stručnjaci.

Oni su ukazali da su troškovi neuspele reforme ogromni, kako na spoljnjem tako na unutrašnjem planu i da će poreski obveznici Srbije tek plaćati otklanjanje svih njenih nedostataka.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero smatra da je reforma pravosuđa izazvala enormne troškove „bahatim trošenjem budžeta” i da nam tek predstoji plaćanje korekcije loših reformskih rešenja. Ona je podsetila da je na vreme ukazivala da u Zakonu, kojim se potpuno menja mreža sudova, ne može da stoji obrazloženje da nema budžetskih troškova.

- To su enormni budžetski troškovi, a mreža se pokazala potpuno nedelotvornom - rekla je Petrović-Škero.

Sudstvo, odnosno budžet Srbije, kako je kazala, duguje naknade brojnim učesnicima u sudskom postupku - veštacima, porotnicima, sudijama i tužiocima za odvojeni život, zakupninu stana, jer su radili u drugom mestu. Sad, kad treba neizabrane sudije i tužioce vratiti na na posao, bilo bi korisno da se napravi dobra analiza i izmena mreže sudova, kazala je ona i dodala da će to izavati nove velike troškove.

- Smatram da je došlo do beskorisnog, ponekad bahatog trošanja budžeta, jer je reforma pravosuđa bila veliki eksperiment - istakla je Petrović Škero, zapitavši kako sada krenuti u njenu reviziju, s kojim budžetom i da li ćemo moći i za koje vreme da to uradimo kvalitetno.

Profesor Pravnog faluketa u Beogradu Milan Škulić je naglasio da reformu pravosuđa nije plaćala država, već njeni građani i da će „tek vreme da pokaže o kojoj sumi se zaista radi”.

- Iskustvo pokazuje da verovatno treba menjati mrežu i povećati broj sudova, kao i broj sudija i javnih tužilaca - rekao je Škulić i dodao da s procenom ne treba žuriti.

Pitanje troškova zbog vraćanja tužilaca na posao je manje problematično, nego sudija zato što je tuzizlaca, kako je rekao, potrebno više zbog uvodenja „tužilačke istrage” u pravni sistem Srbije. On kaže da je „u reformi pravosuđa mnogo toga pošlo loše i naopako”, posebno kada je u pitanju „neizbor” sudija i tužilaca.

Škulić je podsetio da se, kao član Državnog veća tužilaca, „godinama ranije zalagao da se najveći broj tužilaca i zamenika vrati na posao bez većih problema”, jer je smatrao da nema uslova da se većini njih ospori dostojnost, stručnost i osposobljenost, a odluke Ustavnog suda su pokazale da je zaista tako.

Reforma pravosuđa u Srbiji je očigledno propala, jer nije izvedena na prirodan način, smatra profesor beogradskog Pravnog fakulteta Ratko Marković i ukazuje da se to najbolje ogleda na kadrovskom pitanju.

- To je izvedeno traljavo i uz uticaj politike, a ne struke. Uopšte, reizbor je bio vrlo sporan, kao i drugi delovi reforme pravosuđa - mreža sudova i postupci pred sudovima - izjavio je Marković. Prema njegovoj oceni, mreža sudova je radikalno redukovana, tako da se nije uspelo u tome da sud, kao nekad, bude bliži narodu. Naprotiv, kako je objasnio, sud je postao i fizički udaljen od ljudi, umesto da im teritorijalno bude na dohvat ruke.

Pisac Ustava iz 1990. smatra da novo Ministarstvo pravde treba da odluči da li će korigovati mrežu sudova i menjati pravosudne zakone na osnovu kojih je reforma sprovedena, a posebno da se pozabavi materijalnim aspektima, odnosno troškovima koje će otklanjanje nedostataka u reformi izazvati.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da „reforma pravosuđa i nije bila reforma” i da ono što je doskora nazivano reformom „zahteva reviziju, odnosno treba reformisati.” Boljević je ukazala da je tek EU naterala našeg zakonodavca i političare da shvate da reforma nije dobro obavljena, dok su odluke Ustavnog suda, kojima je naloženo da neizabrane sudije i tužioci budu vraćeni na posao, samo pomogle da to svima postane očigledno.

Prema njenim rečima, Društvo sudija Srbije je već sačinilo dokument o tome kako bi trebalo da izgleda „reforma pravosudne reforme” o čemu je obavestilo EU, a obavestiće i novu vladu Srbije, kada bude formirana. Ova strukovna organizacija smatra da je revizijom reforme, između ostalog, potrebno preispitati organizaciju pravosudne mreže koja je već pokazala sve nedostatke, odrediti broj sudija i tužilaca koji odgovaraju našim uslovima i obezbediti nezavisnost, odnosno stalnost poravosudnih funkcija.

Pored toga, treba razviti mehanizme disciplinske odgovornosti i vrednovanja rada sudija i tužilaca, preispitati loše procesne zakone i doneti novi zakon o Visokom savetu sudstva i pravni okvir za izbor njegovih članova.
Boljević je ukazala da je „ovakvom nazovi reformom” Srbija pretrpela ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu. Spoljni negativni efekat je, kako je navela, da se „Srbija u očima evropske javnosti izbrukala sa reformom pravosuđa i maltene dovela do toga da ljudi u Evropi kažu da nije ni spremna da ima pravnu državu”.

Boljević je izrazila nadu da će mišljenje nezavisnih eksperata, koji su bili u poseti pravosuđu Srbije i dostavili izveštaj juna ove godine, pokazati da Srbija, ipak, ima kapacitete da vlastitima snagama sprovede stvarnu reformu. Prema njenim rečima, „unutrašnji nematerijalni aspekt reforme parvosuđa je još gori zbog toga što je prvenstveno tužilaštvo, a i sudstvo postalo iz korena zastrašeno, pošto je shvatilo šta sve može da mu se desi.”

- A kada je tužilac ili sudija zastrašen, kada se plaši toga da li će sutra biti na radnom mestu ili ne, onda osluškuje šta neko drugi misli, postaje kalkulant, pristrasan i zavisan - ukazala je predsednica Društva sudija Srbije.  - Takav tužilac i sudija ne može da građanima pruži nepristrasno i fer suđenje, niti može da se efikasno bori s korupcijom što je rak -rana našeg društva. Zato revizija reforme pravosuđa mora da obezbedi da sudije i tužioci budu samostalni i da ne budu zastrašeni.