Izvor: Politika

Autor: Aleksandar Petrović

Uskoro konačan predlog strategije za borbu protiv korupcije

(Foto Tanjug)

Šta su tri najvažnija zadatka u nastavku procesa reforme pravosuđa, koja je u centru interesovanja Evropske komisije, upitali smo ministarku pravde Snežanu Malović:

– Najvažniji zadatak je da se u što kraćem roku završi postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva. Očekujem da će VSS u narednom periodu intenzivno raditi na preispitivanju preostalih prigovora neizabranih sudija i da će taj posao biti završen veoma brzo.

Prema njenim rečima, bilo je važno da Narodna skupština izabere još jednog člana VSS-a iz redova sudija.

– Sa preispitivanjem odluka o izboru sudija se zastalo, sve dok nije popunjen sastav VSS-a,kako bise otklonilabilo kakva nedoumica ili sumnja u vezi sa sastavom i radom VSS-a. To pitanje je za nas veoma važno i želimo da ovaj posao okončamo na najbolji mogući način –rekla je Malovićeva.

 Ona je napomenula da su sada stvorene mogućnosti da se ubrzano obavljaju i razgovori sa kandidatima za predsednike sudova.

– Ne treba zaboraviti da odluku o izboru predsednika sudova donosi Narodna skupština, a VSS predlaže kandidate – kazala je Malovićeva.

Kada je reč o preispitivanju odluka o izabranim sudijama, dodala je ona, taj posao doći će na red u sledećoj fazi.

Biće preispitivan izbor onih sudija protiv kojih je vođen disciplinski postupak i kod kojih postoje evidentni propusti u radu, ali reč je o samo nekoliko sudija – rekla je Malovićeva.

Ministarka je ukazala da u ovom trenutku ne postoji nijedno sporno pitanje između Evropske komisije i Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde.

– Svoj stav o reformi pravosuđa Evropska unija je dala kada je prihvatila kandidaturu Srbije, između ostalog, ističući kao pozitivne primere sprovedene reforme. Svesni smo da postupak preispitivanja treba da okončamo, i to ćemo učiniti veoma brzo. Takođe, istakla bih da na sednicama Visokog saveta sudstva, u jednom delu, prisustvuju posmatrači EK i OEBS-a tako da svi prigovori u pogledu javnosti rada više ne stoje.

Upitana da li su tačne informacije da EK nije zadovoljna radom Agencije za borbu protiv korupcije i predlogom strategije za borbu protiv korupcije ministarka je navela da je EK u decembru imala određene primedbe na radnu verziju strategije, koju je sačinila radna grupa na čijem čelu je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.

Ona je dodala da se nakon toga Ministarstvo pravde aktivno uključilo i da je urađen novi predlog u saradnji sa Evropskom komisijom.

– Verujem da ćemo u najkraćem roku kao Ministarstvo pravde izaći sa konačnim tekstom strategije. Očekujem uskoro i ekspertsko mišljenje Brisela. Naša intencija je da u određenim oblastima koje su najporoznije, kao što su javne nabavke, izađemo sa konkretnim predlozima i rešenjima.

Ministarka je ukazala da je stav Evropske komisije kada je reč o napisima u pojedinim medijima da EK nije zadovoljna sa postignutim rezultatima u reformi pravosuđa „baratanje sa starim informacijama sa početka procesa koje prevashodno služe kao pokušaj dobijanja jeftinih političkih poena”.

– Reforma pravosuđa nije samo pitanje opšteg izbora sudija već je urađeno mnogo strateških stvari. Predložili smo brojne sistemske zakone koji su omogućili da pravosuđe sada bude efikasnije i odgovornije. O tome najbolje govore rezultati rada sudova. Ovih dana Visoki savet sudstva izaći će sa konkretnim rezultatima rada sudova u Srbiji koji predstavljaju direktne efekte reforme. Između ostalog, sudovi su pokazali veliku uspešnost u savladavanju priliva predmeta na godišnjem nivou – rekla je Malovićeva.

Ona je napomenula da je u predstojećem periodu neophodno obratiti pažnju na još efikasnije postupanje osnovnih sudova u parničnoj materiji, mada su i u ovoj oblasti rezultati rada mnogo bolji nego prethodnih godina. Sigurna sam i da će primenom Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu u februaru ove godine i u parnici ubuduće biti postignuto maksimalno savladavanje godišnjeg priliva predmeta – kazala je Malovićeva.

Ministarka je naglasila da je u izvršnoj materiji zabeležena visoka efikasnost, a da to nije samo rezultat boljeg rada sudija već i primena novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

– Generalno gledano napredak je već postignut. Ako se ima u vidu da 2008. godine nijedan sud nije imao više od 85 odsto savladanog priliva, onda je jasno da je ovo veliki napredak i prvi put možemo da kažemo da sudovi ne samo da savladavaju godišnji priliv nego i da rešavaju stare predmete. To je pravi rezultat i pokazatelj rada sudova – rekla je Snežana Malović.

Na kraju, podsetila je da će tokom ove godine zaživeti i nove pravosudne profesije, kao što su notari i privatni izvršitelji, koje će takođe ubrzati parnične postupke.