IZVOR: Politika

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić o potencijalima i preprekama za veću ekonomsku saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. 

Privatizacija „Putnika“ i dalje kamen spoticanja (Foto Ž.Jovanović)

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Posle dužeg vremena u Vašingtonu je boravila jedna delegacija iz Beograda koja je sa domaćinima razgovarala uglavnom o investicijama i trgovini. Delegacija koju je predvodio ministar trgovine i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, imala je uz to, „pojačanje”, njen pridruženi član bila je Meri Vorlik, američka ambasadorka u Srbiji.

Prva stanica je bio Njujork, a poseta će u naredna dva dana biti završena u Čikagu susretom sa tamošnjim biznismenima, bilateralno i na nekoj vrsti investicione konferencije.

Glavna vest iz Njujorka je da bi korporacija En-Si-Ar (NCR), jedan od najvećih svetskih proizvođača ATM mašina (bankomati), početkom marta trebalo da počne da radi u Srbiji, zapošljavajući oko 300 ljudi, mahom inženjera. „U Beogradu će biti i njihov centar za Severnu Afriku i Bliski Istok”, rekao nam je ministar Ćirić. „Dolazak ovako važnih kompanija koje traže mlade stručnjake, mi shvatamo kao način da sprečimo ’odliv mozgova’, da visokokvalifikovane ljude zadržimo u Srbiji.”

Ćirićev boravak u Vašingtonu trebalo bi da ubrza i rešavanje trenutno glavne prepreke zbog koje američki investitori danas izbegavaju Srbiju. Na sastanku u OPIK-u (Korporacija za prekomorsko investiranje, odnosno vladina agencija za finansiranje i osiguravanje izvoza), naš ministar je dobio novu potvrdu da je slučaj američkog državljanina srpskog porekla Srbe Ilića i u Srbiji osporene privatizacije nekih turističkih firmi od strane njegove kompanije „Junivorld” razlog zbog kojeg ova agencija američkim investitorima našu zemlju prikazuje kao „politički rizičnu”.

Ministru Ćiriću je u OPIK-u predočeno da su kod njih zahtevi za podršku ulaganjima u Srbiju od oko 600 miliona dolara, ali da ova agencija nijedan neće podržati sve dok se slučaj „Junivordla” ne rasplete. „Izneli smo im kako mislimo da to prevaziđemo i očekujem da ćemo taj problem da rešimo u sledećih nekoliko meseci”, kaže Ćirić.

U Američkoj agenciji za trgovinu (USTR), tema razgovora bila je pristupanje Srbije Svetskog trgovinskoj organizaciji i zaključivanje sporazuma o zaštiti i podsticanju investicija, što je važan elemenat infrastrukture za bilateralnu ekonomsku saradnju.

Amerika je nedavno Srbiju vratila na listu Opšte šeme preferencijala, koja omogućava bescarinski izvoz na ovo tržište za više od 4.800 proizvoda. „Prema njihovoj evidenciji, neke od srpskih kompanija koje izvoze u SAD, iz nekog razloga ne koriste te preferencijale, plaćajući određene carine, odnosno tarife koje ne moraju. Mi ćemo sa svoje strane kroz svojevrsni proces edukacije naše firme upoznati sa ovom pogodnošću, koja njihove proizvode ovde čini konkurentnijim”, objasnio je ministar Ćirić.

U zaista bogatom programu, njegova delegacija je u Trežeri departmentu (ministarstvo finansija), na dnevnom redu imala sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što je nešto na čemu pre svega insistiraju američki investitori, dok je tema razgovora u Stejt departmentu bila politička (predizborna) situacija u Srbiji, proces pristupanja EU i najnovija zbivanja u vezi s tim.

Spoljnopolitička razmena Srbije i SAD prošle godine bila je oko 320 miliona dolara, sa velikim deficitom Srbije, što je znatno ispod pretkriznog nivoa od oko 500 miliona. „S obzirom na potencijale, obe cifre su skromne”, ocenio je Ćirić, uz napomenu da je proces ulaska na američko tržište dugotrajan i zahtevan, ali da se onima koji uspeju to veoma isplati.

M. Mišić

-----------------------------------------------------------

Vorlik: Želimo da pomognemo

„Drago mi je da mogu da doprinesem povećanju komercijalne saradnje između naše dve zemlje, pogotovo u područjima gde za to postoji veliki potencijal”, poručila je u kratkom obraćanju na prijemu u ambasadi Srbije američka ambasadorka Meri Vorlik. „Odluka o vraćanju Srbije na listu Opšte šeme preferencijala jedan je od naših pragmatičnih doprinosa tome, kao pomoć kompanijama koje izvoze i stvaranju uslova da se u Srbiji otvore nova radna mesta.”

-----------------------------------------------------------

Intervenisala i Hilari Klinton

Prilikom posete Srbiji 12. oktobra prošle godine,američka državna sekretarka Hilari Klinton podsetila je ovdašnje zvaničnike, a „Politika” o tome pisala,na nerešeni slučaj „Univorlda” Srbe Ilića. Neki su čak tvrdili da je taj slučaj bio jedna od glavnih tema razgovora i da su premijer Mirko Cvetković i potpredsednici vlade Mlađan Dinkić, Božidar Đelić i Ivica Dačić bili prilično iznenađeni kada je Hilari Klinton na sto iznela fasciklu sa slučajem  „Univorld”.

Slučaj je, kako se saznaje, prema klasifikaciji Stejt departmenta, dobio oznaku „glavna smetnja u ekonomskim odnosima između SAD i Srbije”.

„Univorld” se obratioameričkoj državnoj agenciji – Korporaciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK) i od nje naplatiosvoja potraživanja od Srbije. Tako je staro potraživanje kompanije „Univorld” postalo novo potraživanje OPIK-a, odnosno vlade SAD prema državi Srbiji.

Al. M.

-----------------------------------------------------------

Kovačević: Neko mora da odgovara

Milan R. Kovačević, koji je bio konsultant Srbe Ilića i njegovog „Univorlda” u arbitražnom sporu sa srpskom državom, kaže da neko mora da odgovara što se odluke arbitraže ne sprovode, a ugovorom o privatizaciji bilo je ugovoreno da su one merodavne.

– Neko mora da odgovara za to što propada hotel u Nišu, za to što je Rajfajzen banci poklonjeno da sa devet miliona dolara u dinarima, koliko je država isplatila „Univorldu” zbog toga što je Agencije za privatizaciju blokirala taj račun, raspolaže bez plaćanja ikakve kamate, za to što nema investicija iz SAD, jer je OPIK – Američka agencija za osiguranje izvoza i investicija Srbiju skinula sa spiska zemalja čije će investicije osigurati i podržati… Takođe i za to što je advokatima koji zastupaju stranu agencije u ovom sporu dato da bez ikakvog rizika rade šta hoće – kaže Kovačević.

U slučaju privatizacije hotelskog preduzeća „Putnik” obe strane su se saglasile da se ugovor raskine, a Međunarodna arbitraža je donela dve presude u korist „Univorlda”. Tim povodom država je isplatila devet miliona dolara u dinarskoj protivvrednosti i te pare je položila na račun „Univorlda” u Rajfajzen banci. Međutim, Agencija za privatizaciju je taj račun blokirala tako da su u međuvremenu sredstva obezvređena, što zbog manje vrednosti dinara, ali i zbog toga što na ova sredstva u banci ne teče nikakva kamata. Vlasnik „Univorlda” Srba Ilić zato traži isplatu realne vrednosti pomenutih devet miliona dolara s kamatom što novac u međuvremenu nije dobio.

U slučaju privatizacije „Srbijaturista” u Nišu doneta je takođe odluka arbitraže u korist Srbe Ilića i to da mu se vrate akcije i upravljanje preduzećem, jer je ustanovljeno da je investirao onoliko koliko je naveo.

„Politika” je zvala Agenciju za privatizaciju za komentar ovog spora. Juče su nam rekli da je u toku postupak žalbe na poslednje presude Arbitražnog suda.

J. R.