IZVOR: Politika

Cirkus sa tumačenjem glasanja: na dnevnom redu poslednje sednice Visokog saveta sudstva bili prigovori 24 neizabrane sudije i nijedan nije usvojen. 

Visoki savet sudstva odbio je 17 prigovora neizabranih sudija, na sednici koja je održana 1. decembra, posle ostavke sudije Milimira Lukića na mesto člana saveta. Na dnevnom redu bili su prigovori 24 neizabrane sudije. O dva prigovora je odlučeno da su osnovani, a u pet slučajeva nije doneta odluka. Nijedan prigovor nije usvojen.

U nedostatku saopštenja o načinu rada VSS-a posle ostavke sudije Lukića, i dalje su aktuelna ali i sporna, pravna tumačenja o tome da li savet može da odlučuje o prigovorima neizabranih sudija i kakvom većinom se donose odluke. Pravilima je utvrđeno da četiri stara člana saveta ne mogu da glasaju o prigovorima na odluke u čijem donošenju su učestvovali 2009. godine tokom opšteg izbora sudija. Iz toga proizilazi da o prigovorima odlučuju samo novi članovi, koji su izabrani u stalni sastav VSS-a, a to je šest sudija i profesor Predrag Dimitrijević, dakle njih sedam. Visokom savetu sada nedostaju dva izborna člana – uhapšeni sudija Blagoje Jakšić i sudija koji je podneo ostavku, Milimir Lukić.

Kvorum je obezbeđen tako što je advokat Dejan Ćirić, kao stari izborni član VSS-a, na prekjučerašnjoj sednici dobio pravo da glasa. Portparol VSS-a prekjuče saopštava da je na sednici postojao kvorum, jer je od 11 članova bilo prisutno devet. To jeste većina, ali da li je to legitimna većina, ona koja može da glasa.

Da postoji odluka o tome da četiri stara člana moraju biti uzdržana od glasanja, pokazuje odgovor Visokog saveta sudstva od 27. oktobra ove godine na zahtev Društva sudija za pristup informacijama od javnog značaja.

U tom odgovoru se navodi: „Članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva –Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, Snežana Malović, ministar pravde, Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine i Dejan Ćirić, izborni član iz reda advokata – koji su učestvovali u donošenju odluka o prestanku sudijske dužnosti, na sednicama saveta o većanju i glasanju o prigovorima su uzdržani prilikom glasanja o prigovorima”.

Poimence se navodi koji su članovi uzdržani, kao stari, odnosno oni koji su odlučivali u opštem izboru sudija. Zato je upućenima i ostalima koji znaju „materiju”, nejasno zašto je sada advokatu Dejanu Ćiriću dato pravo da glasa. On je prekjuče izjavio za naš list da je kvorum obezbeđen upravo njegovim glasom i dodao da ne vidi razlog zašto ne bi glasao jer zastupa stavove advokature u odlučivanju o izboru sudija.

Povodom poslednjih dešavanja u VSS, Društvo sudija Srbije juče je uputilo apel javnosti u kojem se, između ostalog, navodi i da nedavna ostavka sudije Milimira Lukića potkrepljuje sumnju da se postupak preispitivanja odluka prvog sastava VSS-a vrši proizvoljno i pod pritiscima. U apelu, upućenom na adrese OEBS-a, agencije i saveta za borbu protiv korupcije, ombudsmanu, zaštitniku građana…, navodi se da VSS nema većinu od šest glasova neophodnu za donošenje odluka u postupku revizije.

Štaviše, i svaka druga odluka VSS, pa i ona o izboru predsednika sudova, gubi legitimitet jer ovo telo više nema ni sastav u kome sudije čine bar polovinu članova, suprotno standardima. Uprkos tome, i pored svih navedenih okolnosti koje blokiraju dalje odlučivanje, VSS je održao dve sednice 24. novembra i 1. decembra i, glasovima starih članova, odlučio u 33 slučaja neizabranih sudija. Odlučivanje članova prvog sastava VSS-a o pravilnosti odluka koje su sami doneli jeste grubo kršenje prava na pravično suđenje VSS-a i suprotno je Ustavu Srbije i Evropskoj konvenciji, navodi se u apelu.

Krajnje je vreme, konstatuje Društvo sudija, da se zaustavi sunovrat prava koji sprovodi najviši organ sudske uprave. Ako tako rade najviši pravosudni funkcioneri naočigled javnosti i to kada odlučuju o pravima sudija, onda je jasno da će pravično suđenje biti ugroženo i ostalim građanima Srbije koji, bez pravnog znanja i novca, i inače imaju slabiju mogućnost pravne zaštite, navodi se u apelu.

Pismo sa takvom sadržinom, kako saznajemo, poslato je i Vensanu Dežeru, ambasadoru EU u Srbiji.

Aleksandra Petrović – Miroslava Derikonjić