IZVOR: Danas

Autor: Ivana Pejčić

Slučajevi „Kolubara“ i „vakcine“ nakon dugih istraga i najava iz izvršne vlasti, dobile su epilog u vidu hapšenja bivših direktora i rukovodilaca.

U pritvoru su dvojica bivših generalnih direktora RB „Kolubara“ Dragan Tomić i Vladan Jovičić i još 15 rukovodilaca i vlasnika privatnih firmi, kao i bivša direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović, sa saradnicima. Spisak je svakako impresivan, pogotovo ako se zna da iza tih hapšenja stoji višemesečna detaljna analiza dokumentacije, kao i da je saslušano više od 100 osoba.

Tako se broj uhapšenih za prethodne tri nedelje povećao na oko 30 osoba. Reč je o najtežim krivičnim delima, kao što su organizovani kriminal i visoka korupcija. Ipak, i dalje postoji sumnja jesu li političke strukture doista odlučne u nameri da se obračunaju sa kriminalcima.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije ocenjuje za Danas da u Srbiji nema uslova za ozbiljnu borbu protiv korupcije, jer nisu izgrađene institucije za to.

- Sve dok tužilaštvo i sud rade pod velikim pritiskom izvršne vlasti, tu nema prave borbe protiv korupcije, čak ni u ovom krivično pravnom smislu. Reč je o kampanji da se uveri Brisel da se u Srbiji nešto radi. Ujedno, to treba da im posluži i za izbore - smatra gospođa Barać.

Ona dodaje da građani moraju da razumeju da sva ta hapšenja ne rešavaju problem.

- Hapšenjem se deluje na posledicu. Međutim, stanje u javnim preduzećima ili u RZZO je ostalo potpuno isto, nakon hapšenja. Jedna grupa koja je imala političku podršku je sada stradala, a u međuvremenu je došla druga grupa koja to isto radi. Zašto se ispituje poslovanje u Kolubari od 2004. do 2008. godine? A, ne i od 2008. do 2011.? To je problem. I to javnost mora da razume. Ovo je najopasnije što vlast može da uradi, jer je napravila sistem koji počiva na korupciji i omogućava onima koji imaju političku podršku da mogu da budu u velikim korupcijama i da su zaštićeni - objašnjava Barać.

Postala je uobičajena praksa da, na primer, godinama Savet za borbu protiv korupcije ili mediji ukazuje na pojedince ili grupe koji su umešani u korupciju, a onda nakon promene vlasti ta garnitura padne ili pre toga dođe do nekog sukoba, a kao posledica toga oni na nižim lestvicama završe u zatvoru, kako bi vlast pokazala da se bori protiv korupcije.

Na pitanje novinara ko donosi odluku ko će biti uhapšen Baraćeva kaže da postoji sprega između tajkuna, kako Miloševićevih, tako i ovih sa vlasti, i još određenih ljudi iz tajnih službi, kao i da je to „vrh piramide koji je nedodirljiv“.

Naša sagovornica ističe da je sistem i način korupcije ostao potpuno isti, jer se u javnom preduzeću može potpuno nekontrolisano trošiti novac , na primer, za finansiranje političkih stranaka ili finansiranje sebe i sopstvenih prohteva, kako u prošlosti tako i danas, jer nije uspostavljena kontrola.

- Železnica Srbije, na primer, jedna je crna rupa, u koju ulazi ogromni novac iz budžeta i nestaje. Mi smo radili izveštaje za hiljadu vagona. Uvek je reč o partijskim ljudima, koji se samo smenjuju. Tako je isto i u slučaju zdravstvenog fonda. Korupcija je zakonom propisana - kategorična je Verica Barać.

Iako političari iz vlasti uporno insistiraju da nedavna hapšenja nemaju politički karakter, ne može se ne videti činjenica da su se ona desila u vreme približavanja izbora, takoreći u toku predizborne kampanje.

Profesor Fakulteta za političke nauke Zoran Stojiljković se slaže sa ocenom da nedavna hapšenja imaju neku vrstu preizborne retorike i simbolike.

- Činjenica je da nas aktuelna vlast ne može više obradovati vestima iz oblasti evropskih integracija ili u vezi sa Kosovom. Ne mogu nam obećati veću zaposlenost, veći ekonomski rast ili manje siromaštvo. Tako da ako žele da poprave imidž jedino što im je preostalo je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije - objašnjava Stojiljković.

On dodaje da ukoliko vlast želi da ta hapšenja dobiju uverljivost da je neophodno da postoji i sudski epilog.

- Prvi uslov da vlast „naplati“ od hapšenja je da ona dobiju sudski epilog, a drugi je da krenu i na tajkune koji su povezani sa aktuelnom vlašću - naglašava naš sagovornik.

Nakon hapšenja, naročito u slučaju „Kolubara“ i „vakcine“ javnost očekuje i da vidi da li će ove istrage biti nastavljene i u drugim pravcima, kojima će biti obuhvaćena i imena, koja se zasad samo spominju u vezi sa ovim predmetima. I dok iz vlasti najavljuju da neće biti pošteđenih u borbi protiv korupcije i kriminala, utisak je da se političari ipak neće tako lako „odreći“ novca iz javnih preduzeća. Dovoljno je setiti se postizbornih „pogađanja“ oko toga kojoj političkoj partiji će pripasti koje javno preduzeće i shvatiti da je reč o velikom novcu.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije ističe za Danas da borba protiv korupcije podrazumeva i sankcionisanje i otkrivanje učinilaca najtežih krivičnih dela.

- Nakon hapšenja pažnju treba usmeriti na sledeći korak, a to je razmatranje sistematske korupcije. Odnosno treba utvrditi šta je to što je omogućilo da dođe do korupcije i kako to sprečiti - naglašava Nenadić.

Na pitanje novinara da li se prilikom hapšenja vodi računa o tome do kog nivoa će biti hapšenja, Nenadić kaže da ima i takvih slučajeva.

- Imamo na primer, slučaj „drumska mafija“. U tom predmetu, i sudija je sam rekao da nisu svi procesuirani - navodi Nenadić.

Nenadić podseća na istraživanja koja pokazuju da se u Srbiji godišnje zabeleži nekoliko stotina hiljada slučajeva korupcije.

Problem je što se čini da vlast još nema dovoljno snage, ni želje, da uđe u suštinu problema.

Dve istrage za JSO

Osim slučajeva „Kolubara“ i „vakcine“, još dve istrage su nedavno, posle niza godina i ogromnog pritiska javnosti, pokrenute i to protiv nekadašnjih pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) - za organizovanje pobune te jedinice 2001, koja je bila uvod u atentat na premijera Zorana Đinđića i za davanje lažnog alibija ubicama premijera. Utisak je da je i to moglo znatno ranije da se uradi. Krivična prijava advokata porodice Đinđić Srđe Popovića podneta je još pre godinu dana, dok je postupak za lažno svedočenje mogao da se pokrene još pre dve godine kada je presuda za ubistvo premijera postala pravosnažana. Takođe, od nedavno je pod istragom i sudija Visokog saveta sudstva Blagoje Jakšić.