IZVOR: Danas

Autor: Lidija Valtner

Funkcioneri političkih stranaka u Srbiji odbacuju mogućnost da kod njih ima malverzacija poput onih koje se upravo razotkrivaju u Hrvatskoj, u vezi s finansiranjem predsedničke kampanje Jadranke Kosor iz 2005. godine.

Srpski političari s kojima je Danas razgovarao pozivaju se pri tom na finansijske izveštaje svojih partija u kojima je, kako kažu, „sve napisano“. Dobri poznavaoci novčanih tokova u političkim partijama navode, međutim, da su izveštaji o finansiranju stranaka do sada uglavnom „frizirani“ i da ne treba biti mnogo pametan pa videti da ono što je u njima prikazano ne odgovara istini.

Tek treba da počne primena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti vezano za kampanje, a državni revizor, po sopstvenim rečima, niti se bavio partijama, niti to uskoro planira. Podsetimo, hrvatsku javnost već nedeljama potresa afera u vezi s kampanjom za predsedničke izbore na kojima je aktuelna premijerka Kosor bila kandidat HDZ, a partija je njene aktivnosti finansirala milionskim svotama zavedenim samo na „internim“ priznanicama, koje je finansijska direktorka HDZ držala zakopane u bašti svoje kuće.

„SLOBODNO MOŽETE DA PROVERITE“

Jelena Trivan, potpredsednica DS, za Danas kaže da je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti jedan od najrigidnijih u Evropi i da je mogućnost zloupotreba svedena na minimum jer Agencija za borbu protiv korupcije ima mehanizme za praćenje novčanih sredstava stranaka.

Na konstataciju da će ovaj zakon primeniti tek u narednoj izbornoj kampanji i da ostaje pitanje šta se dešavalo prethodnih deset godina, Trivanova ističe da su manjkavosti starog zakona „praktično terale stranke u sivu zonu finansiranja“. „Finansijski izveštaji stranaka, uključujući DS, uvek su podložni proveri, od budžetske inspekcije do drugih nezavisnih organa i, ako postoji osnovana sumnja da ima zloupotreba, one se mogu utvrditi“, kaže Trivanova.

Veroljub Arsić, direktor SNS, komentarišući dešavanja u Hrvatskoj oko Kosorove, ocenjuje za Danas da je ta zemlja, kao i Srbija, u tranziciji i da nije prebolela sve dečije bolesti tog procesa. Na pitanje da li je moguće da se iste stvari dešavaju u Srbiji, on podseća na slučaj optužbi protiv Gorana Kneževića, nekadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina i funkcionera DS, a sadašnjeg naprednjaka, nakon kojih se ispostavilo „da je novac za koji se pričalo da je utajio u stvari novac demokrata“.

„Što se tiče SNS, imamo jedan centralni račun na koji se slivaju svi prihodi i donacije. Izveštaji o finansiranju se redovno podnose Agenciji za borbu protiv korupcije i ne postoji mogućnost zloupotreba“, navodi Arsić.

Dejan Backović, direktor SPS, tvrdi da je situacija koja se dogodila HDZ „nemoguća kod socijalista“. „SPS već deset godina kuburi s novcem i kod nas se tačno zna ko vodi računa o knjigama i finansijama. Novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti smanjuje mogućnost za ikakve malverzacije, ali i bez tog zakona naše transakcije se mogu videti u izveštajima koje smo predavali nadležnim organima“, kaže Backović za Danas.

NEOPHODNA KONTROLA JAVNIH PREDUZEĆA

Bojan Bajčeta, direktor G17 plus, kratko navodi da se svi finansijski tokovi ove stranke mogu lako proveriti iz izveštaja postavljenih na internet prezentaciji ove stranke.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da nije siguran da se u političkim strankama Srbiji uvek vodi neko skriveno knjigovodstvo, kao što je izgleda bio slučaj u HDZ, koji je imao čitav razgrađeni sistem nelegalnog finansiranja. „Na osnovu retkih primera koji su izlazili u javnost, reklo bi se da nelegalno prikupljanje novca nije u potpunosti kontrolisano od partijskog vrha i da se takve stvari ne beleže sistematično. Do sada nije bilo gotovo nikakve kontrole finansiranja stranaka, pa su partije uredno vodile knjigovodstvo za svoje legalne prihode i rashode, a ostalo verovatno nije nigde zavođeno. Sve je naročito dolazilo do izražaja u izbornim kampanjama, kada se uporedi svakome vidljiv obim kampanje s prijavljenim rashodima“, objašnjava Nenadić.

Naš sagovornik ukazuje na to da je mehanizam za otkrivanje ovakvih zloupotreba dvojak - revizija trošenja sredstava javnih preduzeća, koja su mogući izvor nelegalnog finansiranja, te kontrola finansiranja stranaka koja bi polazila od monitoringa njihovih troškova, i koja bi uzimala u obzir i saznanja ili sumnje o kršenju zakona na koja ukažu privrednici ili ljudi iz samih stranaka.

VODE SE I DUPLA KNJIGOVODSTVA

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, za Danas kaže da MUP, Agencija za borbu protiv korupcije, ali i javni tužilac, treba da reaguju na sumnje da postoje mahinacije s novcem u izbornim kampanjama. On se slaže s Nenadićem da je jedini način za proveru podataka iz izveštaja o finansiranju njihovo upoređivanje s podacima nezavisnog monitoringa.

„Niko negde, ni u svetu, ne kontroliše sve finansije. Postoji osnovana sumnja da je u svim izbornim procesima bilo mahinacija, zato što se u izveštajima partija o kampanji navode podaci da su potrošile nula, 10.000 ili 12.000 dinara, a u praksi su imale troškove od više stotina hiljada evra. To su ozbiljne indicije da nešto nije bilo u redu i to odmah znači duplo knjigovodstvo, odnosno da imaš neke druge pare, na nekom drugom mestu u odnosu na ono što predstavljaš državi“, objašnjava Vuković.