IZVOR: Pravda

Grad Beograd će podneti dopunu tužbe protiv Luke „Beograd“ sa kojim vodi spor oko 220 hektara zemljišta jer je utvrđeno da ta imovina nije ušla u procenu vrednosti kapitala kada je to preduzeće prodato „Vorldfinu“, luksemburškoj firmi Milana Beka, koji pokušava da zemljište prisvoji.

Luka je kupljena 2005. godine za 37,8 miliona evra, a prema nalazu popisne komisije, te godine na deviznom računu u deset banaka imala je 42.596.588 evra, ali ih nije prikazala u svojim bilansima poslovanja, tvrde bivši akcionari.

Taj novac potiče od naplaćenih usluga od stranih partnera sa kojima je ta međunarodna luka poslovala. „Nije greška što su te pare ostale na posebnom računu izdvojenih sredstava, ali su obavezno morala biti obuhvaćena  bilansom i procenom“, kaže Niko Mandarić, bivši akcionar Luke, koji je u tom preduzeću radio 34 godine. Uprava Luke je tvrdila da je vrednost deviza bila samo za 38 miliona dinara, ali Mandarić kaže da ih je na računima bilo taman onoliko koliko je trebalo za otkup svih, odnosno 4.270.237 akcija, po 9,93 evra, koliko ih je platio Beko.

- „Vorldfin“ je otkupio do 30. septembra 2005. godine nešto manje od toga, 3.916.743 akcije, ali je posle irealnom dokapitalizacijom to uvećao na 6.520.020 akcija. Za devizna sredstva nisu znali ni revizori koji su prilikom pregleda bilansa za 2004. godinu, konstatovali da je iskazana vrednost osnovnih sredstava Luke suviše mala – napominje Mandarić. Zato su zahtevali da umesto knjigovodstvene vrednosti, preduzeće procenu vrednosti za narednu godinu uradi po tržišnom metodu, shodno novim računovodstvenim standardima koji su u Srbiji uvedeni 2004. godine novim Zakonom o knjigovodstvu i reviziji.

Uprava Luke je zato sa Institutom ekonomskih nauka 1. aprila 2005. godine potpisala ugovor o izradi procene osnovnih sredstava preduzeća, s tim da taj posao završi u roku od 60 dana, ali je izveštaj skrivan do prodaje akcija, uz prećutnu saglasnost svih nadležnih državnih institucija. Prema tački sedam tog ugovora, koji inače obuhvata procenu osnovnih sredstava, odnosno nekretnina, postrojenja i opreme, trebalo je da se pokaže promena vrednosti neto imovine u odnosu na vrednost akcija. Do tada se znala samo knjigovodstvena vrednost akcija od 480 dinara, koju je Beko kroz otkup, velikodušno podigao na 800 dinara.

Po proceni, Luka je vredela 94 miliona evra, pa je, shodno tome, akcija morala da košta 22 evra. Ni to što je Luku kupio jeftino, Milanu Beku nije dosta, pa tvrdi i da je svih 220 hektara u priobalju Dunava, na potezu od Francuske ulice sve do Ade Huje njegovo, a da ni hektar nije vlasništvo Grada, iako od toga najmanje 100 hektara nije nikad privedeno nameni.

Bivši akcionari kažu da je uprava Luke odgovorna ne samo za skrivanje podataka o 42 miliona evra, nego i zato što i tako umanjenu vrednost preduzeća po proceni, nije prezentovala akcionarima pre nego što je „Vorldfin“, munjevito, u roku od 21 dana, kupio to preduzeće.

Niko Mandarić napominje da je uprava preduzeća naručila procenu samo osnovnih sredstava, a da nisu dostavili podatke o prihodima od usluga u rečnom saobraćaju. „Imali smo znatne prihode od inostranih brodova jer se naplaćivala svaka usluga“, kaže Mandarić.

Prema njegovim rečima, Luka je uvek u bilansima minimalno prikazivala imovinu, to je učinjeno i u procesu privatizacije, a razlika do prave vrednosti bio je osnov za lično bogaćenje, mito i korupciju.

Kao treću vrstu zloupotrebe bivše uprave Luke i novih vlasnika, Mandarić ispred bivših akcionara tvrdi da su direktori 2000. godine utajili oko 50 odsto od ukupnih emitovanih akcija, a posle ih je pripojio „Vorldfin“ kroz navodnu dokapitalizaciju. Tako je 27. novembra 2000. godine, po izvršenoj inicijalnoj proceni vrednosti, u Trgovinskom sudu upisan kapital od 1.281.071.341 dinara raspoređen na 6.972.057 akcija. To je trebalo da bude osnova za podelu 59,12 odsto akcija malim vlasnicima i 40, 88 odsto državi. Međutim, podeljeno je ukupno 4.270.237 akcija, što znači da je „isparilo“ 2.701.820 akcija, navodi Mandarić. Na taj način država je takvom utajom oštećena za 1.104.504 akcija, a mali vlasnici za 1.597.316 akcija.

Nakon prodaje Luke, nove gazde, uz saglasnost onih koji nisu prodali akcije Beku, i koji imaju 6,33 odsto vlasništva, na Skupštini akcionara 9. februara 2007. godine doneli su odluku o dokapitalizaciji, odnosno emitovanju 2.761 820 akcija radi povećanja kapitala. – Za 48 dana otkupljeno je samo 80.430 akcija, sve ostalo je fiktivna transakcija. Posle je poništeno 9.623 akcija da bi se sakrila veza sa brojem inicijalnih akcija iz 2000. godine. Cilj tih matematičkih pretumbacija bio je eliminisanje prenetih akcija koje je utajila bivša uprava Luke. Tako se od 2007. godine Luka vodi sa ukupno 6.962.434 akcije, od čega „Vorldfin“ ima 6.520.020 akcija – kaže Mandarić. Milan Beko sada nudu Gradu da otkupi te akcije za 74 miliona evra. Bivši akcionari tvrde da Beko i nije pravi vlasnik Luke, već fiktivni, jer se ne zna kako je i čijim parama kupio njihove i državne akcije.

Neće da hapse sami sebe

- Utajene akcije su služile za mito i korupciju, možda da bi potkupili političke stranke i pravosuđe koji bi po zakonu trebalo da ispitaju sve navedene zloupotrebe. To se može utvrditi tako što će se prvo ispitati poreklo imovine svih direktora Luke, članova Upravnog i Nadzornog odbora, kao i svih državnih funkcionera koji su po funkciji bili zaduženi za privatizaciju i finansijsko tržište – kaže Mandarić. On smatra i da država neće da rešava slučaj Luke i pored očiglednih zloupotreba, jer su svi na vlasti u dilu sa tajkunima. „To bi značilo da treba da pišu krivične prijave protiv sebe i svojih partijskih drugova ili koalicionih partnera“, ističe Mandarić.

Z.M.