IZVOR: Danas

Sadašnji potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić jednom je potvrdio da mu, dok je bio ministar finansija, nije u posetu došao ambasador, a da uz sebe nije imao fajl sa spiskom firmi za čiju se sudbinu interesovao. To se danas naziva ekonomskom diplomatijom čak i kad bi se čovek zakleo da je reč o pritisku. Mada obično u tim stvarima dobro verzirani domaći sagovornik Danasa kaže da sa sigurnošću od 99 odsto može da tvrdi se na tako visokom nivou kakav predstavlja nemačka kancelarka Angela Merkel, tako praktične teme kao što je nezadovoljena ambicija nemačke firme WAZ da kupi beogradski list „Večernje novosti“, ne potežu.

Pa da verovatno neće biti potezane ni tokom predstojeće posete kancelarke Merkel Beogradu. Za to je, smatra Danasov sagovornik, nivo ambasadora sasvim primeren.

Srđan Kerim, bivši makedonski ambasador u Nemačkoj, a sada čovek koji vodi poslove nemačke izdavačke kuće WAZ u Skoplju tvrdi, međutim, sasvim suprotno. „Da, o tome će sigurno biti reči. To je dogovor među svim političkim partijama u Nemačkoj i glavnim ljudima, da kad god neko tamo dođe to pitanje pokrene. Kao što je to učinio ministar inostranih poslova Gvido Vestervele, tako će i ona, pretpostavljam, da pokrene to pitanje“. Kerim, koji tvrdi da već dve i po godine ne učestvuje u dogovorima oko kupovine „Večernjih novosti“, čudi se pitanju Danasa: zar je ta kupovina tako važna da stigne na tako visok nivo?“ Kako da im to ne bude važno, kad je to nemačka investicija. Ako je jedna nemačka kompanija investirala preko 100 miliona evra tamo u Srbiji, valjda i za nemačku državu to ima nekakvog značaja. Kako oni vode računa, taman da je samo i milion evra neka nemačka kompanija uložila, oni se interesuju šta je sa tim, a ne 100 miliona. Nije to mačji kašalj“, tvrdi Kerim. Kerim tvrdi da nije više ni u kakvom kontaktu ni sa većinskim vlasnikom „Novosti“ Milanom Bekom, ali ne veruje da je Komisija za zaštitu konkurencije glavna prepreka između WAZ-a i tog lista.“ Formalno-pravno je tačno da je potez na koji se čeka, skoro će već tri godine, da se izjasni antimonopolska komisija. Međutim, sam fakt da to traje skoro tri godine po sebi vam govori da očigledno nije samo do toga, da postoji još nešto. Sad šta je to nešto, to bolje znaju ti ljudi tamo nego ja, to ja ne mogu da procenim“.

Kompanija WAZ je već suvlasnik u beogradskoj izdavačkoj kući „Politika novine i magazini“ i novosadskom Dnevnik Vojvodina presu.

Kako je tokom višemesečne konstruktivne saradnje između biznismena Milana Beka i Komisija za hartije od vrednosti utvrđeno, Milan Beko je, preko tri firme registrovane na destinacijama van Srbije, vlasnik 62,42 odsto „Večernjih novosti“. Sam Beko ne negira da je tu novinsku kuću kupio s namerom da je proda WAZ-u, ali pod uslovom da se WAZ o toj kupovini dogovori sa državom. Kako WAZ očito u vrlo dugom periodu taj dogovor nije postigao, a kako je pod pritiskom kontroverznih okolnosti pod kojima je ta kupovina obavljena, otkriveno da je Beko većinski vlasnik lista, on je pao pod udar odredbi Zakona o preuzimanju. Posle neobično dugog utvrđivanja činjeničnog stanja, Komisija za hartije od vrednosti mu je početkom jula naložila da ili objavi ponudu za preuzimanje svik akcija „Novosti“ ili proda sve akcije preko udela od 25 odsto. Na taj udeo su mu privremenom merom već spuštena upravljačka prava.

Milan Beko je , po zakonu, trebalo da u roku od jednog dana, po utvrđivanju te obaveze, objavi ponudu za preuzimanje svih akcija „Novosti“ koje već nisu u njegovom vlasništvu. Pošto to nije učinio, Beko ima tromesečni rok, koji ističe početkom oktobra, da višak akcija proda. Zakonom o preuzimanju propisana je novčana kazna od milion do tri miliona dinara za kršenje obaveze o objavljivanju ponude o preuzimanju, ali po Zakonu o privrednim prestupima ona se stranom pravnom licu može izreći samo pod određenim uslovima, koji u slučaju tri firme suvlasnice „Novosti“ - Ardos, Trimax i Karamat - nisu ispunjeni.

Republika Srbija u „Večernjim novostima“ poseduje 29,5 dsto akcija, a Fond penzijsko-invalidskog osiguranja 7,15 odsto.

R. Ćirković