IZVOR: Dnevnik

Nakon što je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva izradilo predlog pravilnika koji reguliše zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija, zaštitnici osnovnih ljudskih prava ocenili su da može doći do njihovog kršenja i zatražili da se povodom tog akta održi javna rasprava.

Naime, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenjuje da se pravilnikom dodatno zaoštravaju pitanja zbog kojih je Ustavnom sudu Srbije podnet predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o Vojno-bezbednosnoj agenciji i Zakona o Vojno-obaveštajnoj agenciji.

– Osporili smo ustavnost pojedinih odredbi tih zakona zbog toga što predviđaju mogućnost odstupanja od tajnosti sredstava komunikacije ne samo na osnovu sudske odluke nego i bez nje, kada je takva mogućnost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadležnog državnog organa – objašnjava Šabić.
On upozorava na to da presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, odnosno listing telefonskih razgovora, po predlogu ovog pravilnika, praktično službe bezbednosti mogu obavljati i bez odluke suda. Osim toga, i neke druge odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja. Po Šabićevim rečima, višeznačni termin „nalog” a ne odluka suda kao osnov za pristup takozvanim zadržanim podacima o elektronskom saobraćaju olakšava državi pristup listinzima razgovora.

– Mogućnost da neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim, kada, kojom vrstom veze, s koje lokacije komunicira, predstavlja ozbiljno odstupanje od Ustavom zagarantovane nepovredivosti pisma i drugih sredstava opštenja – ističe Šabić.

O spornom pravilniku otvorene su javne konsultacije, u okviru kojih se u pisanom, štampanom ili elektronskom obliku mogu slati komentari na ovaj akt još danas i sutra, ali Šabić zahteva da se rok produži da bi se nivo javne rasprave podigao i da bi što veći broj javnih poslenika bio upoznat s onim što u njemu piše. Jer, predloženi akt uvodi i neke nove termine, kao što su „tajni nadzor lokacije korisnika” i „posebno zaštićeni korisnici”, a za to, kako tvrdi Šabić, ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama. Posebno je, ukazuje poverenik, sporna odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika bez obzira na to da li on učestvuje u komunikaciji jer je reč o obradi podataka o ličnosti, koja je materija zakona a ne nekog podzakonskog akta.

– Utvrđivanje lokacije korisnika u pojedinim situacijama, naravno, može biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vođenja krivičnog postupka ili zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti već i iz razloga zaštite života, kao što je to u slučaju nestanka lica usled elementarnih nepogoda, ali to se ne može urediti ovim pravilnikom. Osim toga, nije jasno ko su „posebno zaštićeni korisnici” jer je reč o osobama čiju listu utvrđuje BIA u saradnji s ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, ali Zakon o elektronskim komunikacijama ne spominje ovu kategoriju građana – izričit je Šabić.

Po njegovoj oceni, predloženi pravilnik prelazi granice koje se odnose na privatnost građana a koje su određene Ustavom Srbije, dodajući da upravo zbog sumnje da su otišle predaleko po ovom pitanju mnoge evropske država preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadiranje u privatnost građana. LJ. Malešević

Važna uloga operatera

U predlogu pravilnika koji reguliše zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija određene su obaveze lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacije, tačnije operatera, u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih uređaja i programske podrške za zakonito presretanje i zadržavanje podataka. Tako je operater dužan da o svom trošku obezbedi, unapredi i održava uređaj i programsku podršku koji omogućavaju ovaj posao. 

Inače, zakonsko presretanje elektronskih komunikacija obuhvata tajni nadzor sadržaja komunikacija, podataka o saobraćaju, lokacije korisnika i međunarodnih komunikacionih veza.

Novinarska udruženja: Javna rasprava pre usvajanja pravilnika

Udruženje novinara Srbije zatražilo je juče od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva da organizuje javnu raspravu pre usvajanja pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje, odnosno zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. 

U saopštenju, UNS podseća na to da je reč o aktu koji „dodatno proširuje ovlašćenja bezbednosnih službi u kontroli komunikacija građana, čak i u odnosu na neustavni Zakon o elektronskim komunikacijama usvojen prošlog leta”. Pravo tajnih službi da kontrolišu komunikaciju građana bez sudske dozvole obesmišljava pravo novinara na zaštitu tajnosti izvora, ukazuje UNS. 

I Nezavisno udruženje novinara Srbije podržalo je juče zahtev poverenika Rodoljuba Šabića da Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva produži rok za javne konsultacije o predlogu pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje, odnosno zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. 

NUNS deli i zabrinutost poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti zbog mogućnosti da se ovim propisom omogući da „praktično neograničeno, po sopstvenoj proceni koja ne podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim komunicira, kada, u kojem vremenskom periodu, kojom vrstom veze, kao i podacima o tome s koje lokacije komunicira”. Takva pravna rešenja predstavljaju ozbiljno odstupanje od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih vidova komunikacije, smatra NUNS.

LJ. Malešević