Komisija za zaštitu konkurencije juče je donela rešenje kojim se „Delezu“ odobrava kupovina “Delta Maksija”. Kako „Blic“ saznaje, za najviše mesec dana na račun firmi Miroslava Miškovića biće uplaćeno 932,5 miliona evra za koliko je “Delta Maksi” prodat belgijskom “Delezu”. Na ime poreza na prenos apsolutnih prava “Delta” će u budžetsku kasu najverovatnije uplatiti oko 11 miliona evra, a hoće li biti poreza na kapitalnu dobit, zavisi od finansijskih izveštaja koje će “Maksi” tek dostaviti Poreskoj upravi.

Podsetimo, „Delez“ će po ugovoru „Maksi“ platiti 932,5 miliona evra, od kojih su 300 miliona dugovanja „Maksija“. Kako je dogovoreno, po okončanju transakcije, “Delez” bi trebalo da počne da isplaćuje i zaostale obaveze prema dobavljačima „Maksija“.

- U „Delezu“ su očekivali da će transakcija biti završena do kraja septembra, ali se ovih dana užurbano radi sa bankama. Novac bi vrlo lako na račune Miškovićevih firmi mogao da bude uplaćen u naredne dve-tri nedelje, najviše mesec dana - kaže naš dobro obavešten izvor.


Miroslav Mišković i Pjer Olivije Dekers, čelni čovek „Deleza“, uoči potpisivanja ugovora

Komisija rekla “da”

Komisija za zaštitu konkurencije juče je donela i rešenje kojim se „Delezu“ odobrava kupovina “Maksija” i time potvrdila da belgijska kompanija ne narušava konkurenciju u Srbiji. Analizom Instituta ekonomskih nauka i Komisije je utvrđeno da “Maksi” u Beogradu zauzima oko 40 odsto tržišta.

Mišković će, kako je ranije i najavo, platiti porez na ovu transakciju u Srbiji. Kako saznajemo, vlasnik “Delte” je odlučio da osnuje firmu u Beogradu na čiji račun bi bilo uplaćeno oko 460 miliona evra, odnosno polovina ugovorene sume za ceo “Maksi”.

Porez i u Srbiji

- Tada bi Delta na ime poreza na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto, u državnu kasu morala da uplati 11,2 miliona evra. Delta se istovremeno obavezuje i na porez na kapitalnu dobit od deset odsto, ali to zavisi da li će Maksi u bilansima iskazati kapitalnu dobit koja je razlika između prodajne i nabavne cene - kaže naš izvor iz Ministarstva finansija.

Kako saznajemo, od zaključenja transakcije “Maksi” ima obavezu da Poreskoj upravi, u roku od 15 dana, dostavi kupoprodajne ugovore svih objekata u Srbiji, kao i bilanse transakcije.

U Ministarstvu finansija naglašavaju da po trenutnom stanju “Maksi” nema ovu obavezu. 
- Njegov osnivač je firma “Hemslejd” sa Kipra i po tome je „Delta“ obveznik poreza u toj zemlji. Ako novac legne na račun neke firme u Srbiji, porez bi se plaćao ovde - kaže naš sagovornik.

Spisak obaveza “Deleza” se ne završava sa Miškovićem, jer im ostaje i 300 miliona evra dugovanja prema bankama i dobavljačima. 
Po potpisivanju ugovora, Pjer Olivije Bekers, čelni čovek „Delez grupe” je bio izričit da će preuzeti „sve račune, dugovanja i obaveze “Maksija”, napomenuvši da će to biti postepen proces. Izvor “Blica” tvrdi da bi Belgijanci mogli početi da vraćaju dugove neposredno po okončanju transakcije.

“Delez” bez komentara

U “Delezu” nisu želeli da komentarišu. Argument je, kako su nam poručili “pravilo međunarodnog poslovanja koje nalaže diskreciju pre zaključenja transakcije”. Ova kompaija je dobavljačima obećala i dugoročno partnerstvo i veći obim posla, zbog planova „Delez grupe” da proširi tržište. Tako će dobavljači iz Srbije moći da prodaju robu u zemljama u kojima je „Delez” prisutan. Beker je rekao i da će građanima Srbije biti ponuđeni novi proizvodi i da će „Delez” u Srbiji otvoriti nova radna mesta.

Na novac od “Deleza” mogu računati i akcionari „C marketa” i „Pekabete”. Najviše bi mogla da dobije država koja ima 14 odsto deonica u „Pekabeti” i 23 u „C marketu”. Akcija “Pekabete” juče je na Beogradskoj berzi vredela 7.000 dinara, a “C marketa” 25.800, pa bi po toj računici država može da prihoduje oko 16 miliona evra. Oko 17 procenata u “Pekabeti”, odnosno dva odsto akcija u „C marketu” je u rukama građana i pravnih lica.

Kako nam je ranije potvrđeno u Agenciji za privatizaciju „Delez” se dogovorio sa Agencijom da otkupi državne akcije u ovim kompanijama. Detalji će biti poznati po okončanju transakcije, ali je dogovor da “Delez” želi da ispune sve zakonske obaveze. Po Zakonu o preuzimanju, svi koji kupe najmanje 25 odsto kapitala nekog preduzeća, moraju dati ponudu za preuzimanje njegovog celokupnog vlasništva.

„Maksi”

Maksi je prošle godine u okruženju imao 4.870 zaposlenih, a u Srbiji 10.350. Ovaj trgovački lanac u Srbiji ima 348 objekata (Maksi i Tempo), Bugarskoj 39, BiH 35, i u Crnoj Gori i Albaniji po 19. “Maksi” je Srbiji u 2010. imao promet od oko 76 milijardi dinara. 

Obaveze Deleza

• -  300 miliona evra duga prema bankama i dobavljačima
• -  oko 16 miliona evra državi za akcije Pekabete i C marketa
• -  deonice malih akcionara u Pekabeti i C marketu

Obaveze Maksija

• -  porez na kapitalnu dobit - 10 %
• -  porez na prenos apsolutnih prava - 2,5 %

Šta je prodato

Belgijskom lancu, koji je po obimu prometa na 32. mestu u svetu, prodati su maloprodajni objekti „Maksi“, „Mini Maksi“, „Tempo“, „Tempo ekspres“, „Pikadili2” i „Euromaks“ u svim zemljama u kojima je “Delta” poslovala: Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj i Albaniji.

„Delez”

„Delez grupa” je međunarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije koji je prisutan u šest zemalja na tri kontinenta. 

U pet zemalja jugoistočne Evrope poseduje oko 450 prodavnica. Na kraju 2010. njegova prodajna mreža je brojala 2.800 prodavnica, a iste godine ostvaren je prihod od 27,6 milijardi dolara.