IZVOR: Blic, V. Marić-Brajković | FOTO: M. Šurijanac |

Korupcija u srpskom zdravstvu ima dvostruko veću stopu rasta od inflacije

Po primanju mita, lekari su na prvom mestu, i porast se beleži svakih šest meseci. Ova „mala“ korupcija ne bi bila moguća da se ti izvršioci ne ugledaju na svoje nadređene koji ličnu korist stiču na „višem nivou”, kroz javne nabavke. Iako se 5.000 funkcionera u zdravstvu bori protiv korupcije, njen rast je za 12 meseci - 10 odsto - rekao je dr Karađinović

Treba razlikovati malu korupciju, koja se odnosi na mito, i veliku, koja se odnosi na javne nabavke, ali najveći problem je legalna korupcija, kaže dr Karađinović, koja je zakonom dozvoljena i implementirana u razne zakone.

- To su neverovatne situacije, na primer, državni lekar ujedno može da bude i privatni, razne vanstandardne usluge kojima osiguranik dodatno puni kasu pored već redovnog plaćenog osiguranja, ili kad lekar uzurpira državnu imovinu radi sticanja koristi - navodi sagovornik.

On je podsetio da je od 2000. godine u Srbiji ista stranka u Vladi držala resore zdravstva i ekonomije i finansija. Veliki propusti nastali su i zbog neuspelih projekata „Hitna rekonstrukcija 20+1 bolnica u Srbiji”, finansiran kreditom Evropske investicione banke sa 50 miliona evra, i „Rekonstrukcija četiri klinička centra”, finansiran iz kredita EIB sa 200 miliona evra. Zbog promene projekata i raznih nepravilnosti, rokovi za rekonstrukciju nisu ispoštovani.

- Danas smo svedoci stanja rekonstrukcija u kliničko-bolničkim centrima Zemun i Zvezadara, koji traju godinama trošeći enormne sume novca NIP-a i grada, a ne samo Evropske investicione banke. A građani Srbije već otplaćuju kredit za, kako je navodio bivši ministar zdravlja, „uspešno” završen projekat „Hitna rekonstrukcija 20+1 bolnica u Srbiji“ - kazala je profesorka Dragana Jovanović, iz NVO Doktori protiv korupcije.

Ona je upitala i zašto nije sastavljen arhitektonsko-građevinski program sa svim potrebnim proračunima za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji.

Bajec: Ne znamo odakle se crpi novac

Direktor Kliničkog centra Srbije, dr Đorđe Bajec, za sve propuste oko rekonstrukcije zgrade Poliklinike okrivio jedinicu za implementaciju Ministarstva zdravlja. "Mi nismo znali, i ovog trenutka tačno ne znamo odakle se crpe finansije za rekonstrukciju KCS, jer to nije naš deo posla. Mi ne znamo ni kakvo je stanje naših objekata jer nismo stručni da o tome razgovaramo. Čak i naša tehnička služba nema mogućnost da ulazi u takve stvari jer to radi jedinica za implementaciju Ministarstva zdravlja. Nismo upoznati ni s trenutkom raspisivanja tendera za projektanta. Nismo znali ni ko je izabran. Ne znamo šta će se desiti kada se završi rekonstrukcija, kada budemo dobili desetine hiljada kvadrata praznog prostora. To treba da radi Ministarstvo zdravlja, zajedno s jedinicom za implementaciju, koja je godinama u tom poslu", objasnio je Bajec.

S. Todorović