Izvor: Glas javnosti

Autor: Ekipa Glasa javnosti

maj 2005. 

Gospodin Labus je, kao potpredsednik Savezne i Republičke vlade, učesnik u nekoliko slučajeva gde je državi načinjena ogromna šteta, i to je nesporno. Savet je očekivao njegovu ostavku zbog odgovornosti u obavljanju javne funkcije u tim slučajevima, nezavisno od eventualne njegove odgovornosti

Verica Barać, u intervjuu za Glas, ekskluzivno otkriva da Vlada Srbije ima nameru da ukine Savet, ko su tajkuni u Srbiji koje štiti vlada, o prodaji Mobtela, Labusu, privatizaciji...

- Vlada može da ukine Savet, i jasno je da postoji namera da ona to učini. Ministarstvo pravde je menjalo tekst Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije pošto je usaglašen sa ekspertima OEBS-a, SE i sa Savetom za borbu protiv korupcije.

Tekst su promenili tako da iz strategije potpuno isključe naš savet. Takođe, stalni i sve veći problemi koje Savet ima u korišćenju sredstava predviđenih za njegov rad Zakonom o budžetu za 2005. godinu, takođe su jasan znak da ova vlada ne želi da Savet radi svoj posao. Postojanje Saveta vlade za borbu protiv korupcije je dokaz da ona želi da radi transparentno, i da želi da se bori protiv korupcije. Otud je neshvatljivo da, u zemlji koja ima ovako veliki problem korupcije i potpuno onemogućenu borbu protiv nje, vlada ne samo što ne oseća odgovornost za takvo stanje već sprečava i da se o problemu korupcije otvoreno govori.

Koji su to problemi s budžetom Saveta?

Veliki deo budžeta, više od četiri miliona dinara, Savet ne može da koristi, jer je taj novac raspoređen na kvote na koje on nema pravo. Problem se pojavio prošle godine, jer odluka o osnivanju Saveta predviđa da njegovi članovi mogu biti i zaposleni u vladi. Niko od članova Saveta nije zaposlen u vladi, međutim u budžetu sve vreme postoji kvota za članove Saveta iz redova vlade, sa koje se ne može koristiti novac za bilo kakve druge namene.

Da li ste pozvani na razgovor sa članovima Vlade Srbije zbog tvrdnji da je ona centar korupcije, jer štiti tajkune?

Nismo dobili nikakav poziv, inače Savet želi da razgovara sa vladom o svim ovim pitanjima. Potpuno smo spremni, jer smo mi savetodavno telo vlade, koje želi da pomogne vladi u borbi protiv korupcije. Kad kažem vlada, ne mislim na konkretan kabinet, već na vladu kao organ izvršne vlasti koji je najodgovorniji za stanje u zemlji, u svakoj oblasti, a posebno za borbu protiv korupcije. Mi smo sve svoje izveštaje radili za vladu. Smatramo da je osnovni problem to što vlada ne čini dovoljno da se suzbija korupcija, čak je i sama kršila zakone u određenim slučajevima koje mi smatramo veoma drastičnim.

U kojim slučajevima?

Slučaj Nacionalne štedionice, odnosno prodaje poslovnog prostora ZOP-a, privatizacija Veterinarskog zavoda, kršenje ugovora i zakona pri prodaji udela "Jugoremedije" i akcija "Knjaza Miloša". Umesto da je vlada po stupanju na dužnost preduzela mere, jer privatne banke besplatno koriste najekskluzivnije poslovne prostore u zemlji, oni su otišli mnogo dalje, prodali su poslovni prostor Nacionalnoj štedionici i drugim bankama u postupku koji je nezakonit i veoma liči na korupciju.

To je prostor od nekoliko hiljada kvadrata bivšeg ZOP-a, najbolji poslovni prostor u ovoj državi. U vreme objavljivanja oglasa o prodaji poslovnog prostora, rok za dostavljanje ponuda potencijalnih kupaca bio je svega osam dana, što je prekratko, nemoguće je napraviti ponudu za takvu jednu kupovinu u tako kratkom roku. Uobičajeni rok je 60 dana. Zbog toga smo pisali premijeru Koštunici da stopira prodaju poslovnog prostora jer je, očigledno, bila reč o oglasu na koji mogu da se jave samo oni za koje je prodaja i pripremljena, odnosno oni koji su prethodne tri godine besplatno koristili taj poslovni prostor.

Umesto odgovora Savetu ili poziva na razgovor, portparol vlade odgovara Savetu. Srđan Đurić saopštenjem za javnost, u kojem iznosi da rok nije bio osam dana, da Vlada Srbije sa kupcima pregovara već šest meseci, čime je samo potvrdio da je oglas bio namešten. Inače, sve vezano za Nacionalnu štedionicu, od osnivanja do prodaje poslovnog prostora, jedan je prevarni posao. Napravljena je privatna banka od državnih resursa.

O Mobtelu

Mobtel je prodat Austrijancima. Da li je to moguće ako nisu rešeni vlasnički odnosi i da li je najava prodaje Mobtela Alfa grupi bila "ispipavanje pulsa" javnosti?

- Ponovna vest, da sad neko drugi kupuje BK trejd, a da ne znamo šta je bilo sa prethodnom kupovinom i da li je uopšte bilo, najbolje potvrđuje nefunkcionisanje naših institucija. U osnivačkom ugovoru Mobtela ugovoreno je da BK trejd ne može prodati svoje akcije ako prethodno ne ponudi javnom preduzeću i dobije saglasnost od Vlade Srbije i ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Znači, ove institucije moraju znati o čemu se zapravo radi i preduzeti sve mere da država ne pretrpi štetu. Vlasnički odnosi su rešeni u ugovoru, mogu se menjati saglasnošću stranaka ili odlukom suda. Država je propustila mnogo prilika da na zakonit način reši određene probleme u Mobtelu i uspostavi poštovanje ugovora i zakona, makar da se ove četiri godine dobit deli prema proporcijama iz ugovora.

Svi govore tajkuni. Ko su ti ljudi? Imaju li imena?

- U našem izveštaju piše i to nije nikakav tajni podatak. Danas su najveći akcionari u Štedionici Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su, takođe, značajni akcionari u Evroaksis banci u Moskvi. U toj banci je gospodin Dinkić, u vreme dok je bio guverner NBJ, povećavao devizne rezerve koje su bile uplaćene još u vreme Miloševića, i služile su za izbegavanje međunarodnih sankcija prema SRJ.

Umesto da taj ulog povuče, odnosno da propiše način kako bi se taj ulog postepeno povlačio, guverner Dinkić je nastavio da ga uvećava. Reč je o nesigurnoj banci, u kojoj nijedna država ne bi držala svoje devizne rezerve. U ovom trenutku, Srbija u toj banci ima preko 25 miliona dolara rezervi. Zbog nesolidnosti banke, MMF ovaj novac ne smatra deviznim rezervama država.

Sve ove činjenice iznete su i na Anketnom odboru povodom izvoza struje, gde je, takođe, rečeno da EFT uvozi 80 odsto struje za ovu državu, da postoje velike malverzacije sa ugljem na deponijama, da se čak prosipa voda iz akumulacija da bi se uvozila struja... Rad odbora je dobar primer poremećenog odnosa između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Da je parlamentarna vlast zaista najviša zakonodavna vlast u zemlji, ona bi insistirala da izvršna vlast sve te navode objasni, a pravosuđe bi, na osnovu iznetih podataka, pokrenulo krivične postupke.

Hamović i Lazarević nisu jedini?

- Karića da pomenemo kod Mobtela. Kao i ponašanje ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, koji je Karićev koalicioni partner. Celu prošlu godinu vlada je propustila da bilo šta učini u Mobtelu, jer nadležni ministar ništa nije preduzeo i to su činjenice. Vlada je formirala komisiju koja je imala zadatak da utvrdi vlasničke odnose u Mobtelu, kojoj je Mobtel odbio da dostavi tražene podatke. Ministar Ilić je bio dužan da pokrene pitanje odgovornosti nekoga ko ne sarađuje sa vladinom komisijom, ali to nije uradio.

Znači, Velja Ilić koči!

- Ministar nije preduzeo zakonom propisane radnje. Za nečinjenje ministra, vlada je morala da traži objašnjenje. Ali to je ta priča o feudalizaciji vlasti u Srbiji. Partije na vlasti su podelile zone uticaja za određene oblasti, a zatim svojim članovima dele položaje kao plen. Kao da vlada ne odgovara za celokupno stanje u zemlji. Premijer je odgovoran i za rad vlade, i za pitanja koja su u delokrugu resornih ministarstava, odgovoran je i parlamentu i građanima.

Da li pokušavate da se vidite sa premijerom Koštunicom i da mu objasnite da je vlada centar korupcije, jer štiti tajkune?

- Naša komunikacija ide preko generalnog sekretarijata. Mi smo tri meseca čekali razgovor o Nacionalnoj štedionici. U tom razgovoru sa premijerom Koštunicom i ministrom Dinkićem, ništa nismo uspeli da rešimo, vlada smatra da je sve zakonito urađeno. Premijer je potvrđivao reči ministra finansija. Mi i dalje smatramo da takvo kršenje zakona i propisanih procedura veoma liči na korupciju. Uostalom, i UBPOK je istraživao ovaj slučaj, ali je nepoznata sudbina izveštaja.

Da li se plašite susreta sa Labusom, jer ste zatražili njegovu smenu i optužili da je akter u tri velike afere (šećer, Sartid, Nacionalna štedionica)?

- Bilo ko da radi javni posao, on za njega treba javno da odgovara. Ne vidim nikakav razlog za ljutnju. Mi nismo ni sud ni policija, mi zaista ne znamo da li je tu neko kriv, odnosno da li je namerno pogrešio. To treba da odgovori pravosuđe. Gospodin Labus je kao potpredsednik Savezne i Republičke vlade učesnik u nekoliko slučajeva gde je državi načinjena ogromna šteta, i to je nesporno.

Savet je očekivao ostavku gospodina Labusa zbog odgovornosti u vršenje javne funkcije za slučajeve u kojima je državi bila naneta velika šteta, nezavisno od eventualne lične odgovornosti gospodina Labusa. Zbog šverca šećera i zloupotrebe preferencijala EU, ova država je dobila sankcije. Pitanja odgovornosti za šverc šećera i sankcije, ostala su nerazjašnjena. Mi ne govorimo o krivici, jer je to krivično-pravna materija, već o osećanju odgovornosti u vršenju javnog posla.

Da li postoji neka netrpeljivost, jer ste bili kadar G17?

- To su besmislene stvari. Korupcija nema partijski predznak. Savet se bavi, pre svega, sistemskom korupcijom i smatramo da je ona osnovni razlog zašto ovde nema napretka u stvaranju institucija i poštovanju zakonitosti.

Šanse za EU

Da li ima šanse da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU kad ima ovoliko korupcije?

- Korupcija je jedan od važnih elemenata ispunjenosti uslova za pridruživanje. Srbija mora da promeni zakone, da omogući nezavisan rad sudstva i tužilaštva i da ih oslobodi političkog pritiska. Donošenje Zakona o javnim nabavkama bio je prvi korak, dok drugi nije napravljen, odnosno nija osnovana nezavisna revizorska institucija koja će kontrolisati planiranje nabavki i realizaciju ugovora o nabavkama. S druge strane, Uredbom o snabdevanju policije ruši se taj sistem koji je makar bio počeo da se gradi. Vlada otvara prostor za korupciju, jer za MUP od kraja marta više ne važi Zakon o javnim nabavkama. Tako nećemo moći u Evropu.

Da li mislite da se veći deo novca koji je iznet iz zemlje u prethodnom periodu vratio kroz privatizaciju?

- Da biste imali privatizaciju u kojoj se poštuju zakon i ugovor, morate, pored privatizacionih zakona, doneti i neke druge zakone i stvoriti institucije koje prate privatizaciju i omogućavaju da ona bude po zakonu, a jedna od oblasti, koja je pre svih morala biti uređena, jeste sprečavanje pranja novca.

Mi smo se u Savetu susretali sa nekoliko primera gde je moguće da je bilo pranja novca, na primer pri prodaji akcija "Knjaz Miloša". Ne znamo ko je FPP Balkan Limitid i kako je, umesto strateškog partnera kao što je "Danon", "Knjaz Miloš" kupio "of- šor" investicioni fond. Pre dve godine predlagali smo Vladi Srbije da se stvore zakonski uslovi da "of-šor" kompanije ne mogu da učestvuju u privatizaciji. Međutim, to nije prihvaćeno.

Sada vidimo kako su ti finansijski centri jaki da oteraju jednog strateškog partnera kao što je "Danon". Ili slučaj "Jugoremedije", gde je jedna mala firma iz Makedonije, "Jaka 80", kupila nekoliko puta veću "Jugoremediju". O čemu se tu stvarno radi, da li se radi o pranju para, čiji je to kapital? Mi smo svu dokumentaciju, koju smo imali vezano za eventualno pranje novca u kupovini udela "Jugoremedije", dostavili Upravi za sprečavanje pranja novca, ali do danas nismo dobili nikakav odgovor i ne znamo da li ih je dobio UBPOK.

Kod "Jugoremedije", gde imate očigledno kršenje propisa - Ministarstvo privrede je pre godinu dana, u postupku nadzora nad radom Akcijskog fonda, utvrdilo da je bilo kršenja propisa, i izdalo nalog Akcijskom fondu za poništenje oba ugovora sa "Jakom 80" - ali do danas ništa nije pokrenuto.

Stalno ističete sumnjivu prodaju "Sartida", dok ministri pričaju da je to odličan posao, jer je sada ovo preduzeće najveći izvoznik u Srbiji.

- To je pogrešan stav, jer se ovde radi o načinu na koje je kupljeno ovo preduzeće. Oni koji su u tome učestvovali morali bi da odgovaraju.

Da li mislite da su Amerikanci dali nekom mito?

Možda strani partner ništa o tome ne zna, moguće je da su oni kupili "Sartid" misleći da je postupak prodaje zakonit. Važno je reći da je tzv. "velika korupcija" mnogo suptilnija od primanja i davanja mita. Češće se tu radi o trgovini uticajima. Stečaj "Sartida" je, pre svega, pokazao potpunu zavisnost sudske vlasti od izvršne, što je i logično u zemlji gde sudijama sve zavisi od izvršne vlasti - napredovanje u karijeri, stan...

Da li se išta promenilo u suzbijanju korupcije u odnosu na period pre petog oktobra?

- Učinjeni su značajni pomaci, međutim ne i dovoljni. Usvojeni su osnovni antikorupcijski zakoni - Zakon o javnim nabavkama, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Zakon o sprečavanju sukoba interesa i Zakon o dostupnosti informacija. Veliki je problem što se taj sistem ne dograđuje, što nema rešenosti države da se izbori sa korupcijom, već se sistem malo dograđuje, pa malo ruši. Velika promena jeste napravljena, dovoljno je samo da se zapitate ko je pre 5. oktobra govorio o sprečavanju sukoba interesa? Ipak, ta promena koja se desila ni izbliza nije dovoljna da bi se u Srbiji stvorile institucije vladavine prava u državi, a sa ovakvom korupcijom to je skoro nemoguće.

Primam penziju i naknadu za rad

Da li je legalno da pored penzije primate i platu?

- U Savetu ne primam platu. Ja sam u penziju otišla sa 48 godina, a u Savetu primam naknadu za svoj rad, kao i drugi članovi Saveta. Niko od nas nije profesionalno angažovan u Savetu. Ja sam penzionerka, ostali članovi Saveta su u radnom odnosu, većinom profesori univerziteta. Pre dve godine, postignut je dogovor sa vladom da Savet predlaže vladi svoj budžet i da u budžet Saveta budu unete i naknade za rad članova Saveta.