Izvor: Beta

decembar 2006.

 BEOGRAD- Predsednica Saveta za borbu protiv korupcijeVerica Barać izjavila je u intervjuu za ,,Čiste ruke” povodom petogodišnjice radatog savetodavnog tela Vlade Srbije, da je Vlada, posle izveštaja Saveta o Nacionalnoj štedionici, prekinula svaki kontakt sa Savetom i posvetila se pripremama da ga ukine, kao i druge antikorupcijske institucije.

,,Vlada je prestala i formalno da odgovara na naše dopise, o saradnji da i ne govorimo.Mislim da je suštinski problem koji Vlada ima sa Savetom zapravo način na koji Savet razume korupciju. Vlada želi da korupciju svede na uzimanje i davanje mita, na krivično-pravni problem, dok mi insistiramo na tome da je korupcija u Srbiji problem urušenih institucija koje nisu u stanju da omoguće vladavinu zakona, odnosno da je borba protiv korupcije zapravo borba za uspostavljanje snažnih i nezavisnih institucija. Vladi, što je Nacionalni investicioni plan (NIP) učinio očiglednim, odgovaraju slabe institucije,odgovara joj sistem koji omogućuje vladavinu uz pomoć korupcije, sistem koji omogućuje nekontrolisano rasipanje budžetskih sredstava za potrebe predizbornekampanje ministara, kao što je NIP”.

- Na koji način će NIP doprineti porastu korupcije?

,,NIP je po svojoj suštini koruprivan, to je nametanje partijskog interesa, radi pobede na izborima i ostanka na vlasti, opšem interesu, ulaganju u nacionalne projekte u strogo propisanom postupku. Osnovna ideja NIP-a jeste da G17 pređe cenzus, a ostali su ga prihvatili i obradovali se, jer ni oni nemaju ništa protiv pospešivanja korupcije zarad ostanka na vlasti. Pritom, međunarodne finansijske institucije poriču osnovnu premisu za ulazak u NIP - da u budžetu Republike Srbije postoji suficit. Suficit je, jednostavno, ,,napravljen” tako što država nije izvršavala svoje obaveze. Za tako velika ulaganja kakva predviđa NIP, morao je biti donet poseban zakon, kojim bi se uredio postupak rangiranja i jasni kriterijumi za izbor projekata, institucije koje će sprovesti postupke i institucije za kontrolu”.

-Šta su najveći učinci Saveta u proteklih pet godina?

,,Savet je u proteklih pet godina zastupao koncept borbe protiv korupcije koji podrazumeva uspostavljanje nezavisnih institucija, vladavinu zakona i poštovanje propisanih procedura. Nastojali smo da pomognemo Vladi da pripremi osnovne antikorupcijske zakone i strategiju za borbu protiv korupcije, i tako stvori institucionalniokvir za borbu protiv korupcije. Propisi su u međuvremenu doneti, ali sa velikim izmenama u odnosu na prvobitno predložene tekstove, u odnosu na ideje i Saveta i stručne javnosti, sa izmenama koje su zakone često učinule u određenim segmentima neprimenjivim.

S druge strane, Savet je u proteklih pet godina uradio veliki broj izveštaja o slučajevima krupne korupcije - o švercu šećera i privatizaciji šećerana, o Nacionalnoj štedionici, Mobtelu, stečaju Sartida, najkarakterističnijim slučajevima korupcije u privatizaciji, poput Jugoremedije i Veterinarskog zavoda, i mnogim drugim. Smatrali smo da je važno da na konkretnim primerima pokažemo kakve su prepreke za uspostavljanje nezavisnih institucija, koliko su veliki pritisci finansijskih i političkih centara moći na institucije da one ostanu u zavisnom položaju u kakvom su bile i u vreme bivšeg režima, u vreme vladavine uz pomoć korupcije. Činjenica da su ipak doneti osnovni antikorupcijski zakoni, i da je formirana javnost o pitanjima koja su ovim zakonima trebalo da budu rešena - finansiranje političkih stranaka, javne nabavke, sprečavanje sukoba interesa, dostupnost informacija od javnog značaja - veoma je važan uspeh borbe protiv korupcije u poslednjih pet godina. Takođe, mislim da je nedavna pravosnažna presuda kojom je poništena dokapitalizacija Jugoremedije, veliki uspeh u borbi protiv korupcije, veoma značajan korak ka stvaranju nezavisnog pravosuđa, koji je postignut pre svega doslednom i solidarnom borbom radnika-akcionara te fabrike da se na zakonit, a ne neki drugi način, izbore za svoja prava, ali i radom drugih aktera u javnosti, među kojima je i Savet za borbu protiv korupcije”.

- Da li treba menjati zakonsku regulativu koja se odnosi na borbu protiv korupcije

,,Osnovni antikorupcijski zakoni se primenjuju već nekoliko godina i sada je iz prakse jasno gde su dobri, a gde ih treba menjati. U oblasti javnih nabavki, osnovno je da počne da radi nezavisna državna revizija, odnosno da se uspostavi kontrola planiranja nabavki i kontrola realizacije zaključenih ugovora u nabavci, i da se komisija za zaštitu ponuđača izmesti iz uprave, i da dobije potrebnu nezavisnost i samostalnost, pre svega prema Vladi. Zakon o finansiranju političkih stranaka se mora potpuno promeniti, ali se prethodno mora normirati šta je politička stranka i koje kriterijume treba da ispujnava da bi to bila. Situacija kad postoji 360 stranaka, jasno govori da zakon nije dobar. Važeći zakon se neće lako promeniti, ili će se posle njega teško doneti dobar, kadar da počne da suzbija korupciju u ovoj oblasti, jer problem lošeg zakona kao što je ovaj je što stvara lošu praksu i navike koje se teško menjaju. Primenom ovog zakona omogućeno je strankama da dobijaju ogroman novac iz budžeta, bez ikakvih obaveza i kontrole. Tako su građani iz poreza izdašno finansirali radikale i socijaliste, istovremeno pokušavajući da se reše teškog bremena koji su im oni ostavili, i često nemajući dovoljno sredstava za te aktivnosti”.

- Koliko su građani pomagali u borbi protiv korupcije?

,,Doprinos građana borbi protiv korupcije je suštinski, jer bez njihove zainteresovanosti za rešavanje problema korupcije svaki napor je uzaludan. Problem sa građanskim antikorupcijskim inicijativama u Srbiji je to što su često organizaciono slabe i nedovoljno artikulisane, ali i nedovoljno povezane i solidarne u zajedničkoj borbi. Savet je nastojao da pomogne ovim inicijativama koliko je mogao, ali me veoma čudi odnos međunarodnih organizacija koje deluju u Srbiji, a koje su svojevremeno dale ključnu podršku nevladinim organizacijama u borbi protiv bivšeg režima, da sada nemaju sluha da podrže građanske inicijative koje tu borbu najdoslednije nastavljaju, u smislu da se bore za izgradnju demokratskih institucuja i vladavinu zakona”.

- U kojem državnom organu, odnosno službi ima najviše korupcije?

,,Korupcija je problem sistema, nedosledno sprovedene podele vlasti, što je relikt partijskog jedinstva vlasti, koje se sada se manifestuje kao višepartijska partijska država, i teško je reći u kom državnom organu ima najviše korupcije. Smatram da je položaj Vlade u ovakvom sistemu vlasti suštinski problem koji generiše korupciju.Vlada ima ogromnu vlast, ogromnu moć bez ikakve kontrole. Svedoci smo da parlament nije u stanju da kontroliše Vladu, jer poslanici nisu prestavnici građana, već partija, to je i novi ustav potvrdio. Parlament je pre više od godine dana usvojio zakon o nezavisnoj revizorskoj instituciji, članovi parlamentarnog odbora za finansije su, zajedno sa ekspertima radili na izradi zakona, ali parlament nije imao snagu da se izbori za početak rada te institucije. Mi smo i dalje jedina zemlja u Evropi koja nema nezavisnu revizorsku instituciju, odnosno nema eksternu reviziju ni budžeta, ni javnih fondova, ni javnih preduzeća, ali ni kontrolu finansiranja političkih stranaka, niti kontrolu planiranja javnih nabavki i kontrolu realizacije ugovora zaključenih u javnim nabavkama. Uz svu kampanjsku larmu o borbi protiv korupcije, nema pomena da ne postoji institucija koja kontroliše finansiranje političkih stranaka i basnoslovno skupih kampanja. Kada bi postojao mehanizam koji bi otkrio ko sve to finansira, koji deo dolazi iz budžeta, koji od tajkuna, a koji od kriminala, kad bi ti podaci bili objavljeni, mi bi smo preko noći ostali bez političkih stranaka i bez kampanje i izbora”.

-  Da li se u predizbornim kampanjama borba protiv korupcije zloupotrebljava ?

,,Zloupotrebljava se, i to upravo od onih učesnika u kampanji koji su do sada otežavali borbu protiv korupcije, umesto da je podrže. Stranke koje čine ovu Vladu u odlasku, u svom koalicionom sporazumu pre tri godine između ostalog potpisale su da će podržati borbu protiv korupcije i rad Saveta za borbu protiv korupcije. Te iste stranke su u međuvremenu, počele da traže način da Savet ukinu, ali da to ne izgleda kao ukidanje, već kao unapređenje antikorupcijske borbe. Tada je Ministarstvo pravde iz teksta Nacionalne strategije koji je usvojila radna grupa za izradu ovog dokumenta, izbacilo deo vezan za regulisanje odnosa Saveta i novog tela, i takav izmenjen tekst dalo Vladi na usvajanje, i pored protivljenja radne grupe. Danas se u predizborboj kampanji pompezno najavljuje osnivanje jake antikorupcijske agencije koja će hapsiti ministre i oduzimati imovinu stečenu korupcijom. Taj mutant, kojim se obmanjuju birači, nigde ne postoji, korupcija je krivično delo, i mora biti u nadležnosti nekoliko različitih institucija - policijske istrage, optuženja u nadležnosti tužilaštva, i suđenja u nadležnosti sudova”.