Posle dostavljanja Izveštaja Vladi, Savet je dobio dodatna dokumenta od Nacionalne štedionice-banke a.d. i Narodne banke Srbije. Nacionalna štedionica je priložila i osvrt na nacrt Izveštaja, u nameri da ospori navedene činjenice. Mišljenja smo da dopunski materijali i argumenti samo potvrđuju nalaze Saveta, ali radi otklanjanja bilo kakve nejasnoće ovde se daje kratak komentar bančinih stavova.

Nacionalna štedionica-banka u svom osvrtu na Izveštaj tvrdi:

1. da četiri pravna lica – Pima, Dajners klub, Principal i Skvadra – nisu povezana lica i da su to samo «pretpostavke» Zapisnika kontrole NBS i «naslućivanja» Uprave za sprečavanje pranja novca;

   Savet je imao u vidu oba dokumenta prilikom sastavljanja Izveštaja i smatra da činjenice koje je konstatovala Uprava za sprečavanje pranja novca (prilog 1 Izveštaja) jasno ukazuju na povezanost pravnih lica, što je i sama Uprava eksplicitno naglasila (tačke 6,7, 8 na strani 7).

2. da ni jedan kupac akcija nije stekao akcije putem bančinog kredita;

   Savet je u Izveštaju citirao Zapisnik kontrole koju je NBS sprovela od 07.03.2003. do 24.04.2003. (prilog 3, strana 17), prema kome je Banka odobrila kratkoročni kredit Dajners klubu iako je preduzeće «visoko zaduženo kratkoročnim kreditima», odnosno «dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža je izrazito pogoršana u 2002. godini usled korišćenja kratkoročnih kreditnih izvora za dugoročne plasmane u povezana pravna lica». Da li je pomenuti komitent koristio kratkoročne kredite Banke za kupovinu akcija, ili za otplatu kredita kojim su kupljene akcije, o tome Savet nema nikakvih saznanja i ne može se izjasniti i pored pružanja na uvid kartica kreditnih računa kod Banke.

3. da nije bila privilegovana dodeljivanjem isplate stare devizne štednje, jer taj posao obavlja na teret sopstvenih prihoda i u više navrata je vršila isplatu iz sopstvenih sredstava; 

   Kao potvrdu svojih stavova Banka je priložila dijagram avansa za isplatu stare devizne štednje, koji je dobijala u 2003. i 2004. godini iz republičkog budžeta. Oba dijagrama jasno pokazuju da je Banka u daleko dužem periodu bila u plusu nego u minusu, što uz činjenicu o veoma skupom novcu u istom periodu govori o značajnoj dobiti za Banku. Iako ovo nije jedina bančina dobit od pomenutog posla, Savet smatra značajnijom činjenicu da je posao dobijen bez javnog nadmetanja.

4. da je samo jedna od 18 banaka koje su beskamatno koristile depozite NBS;

   U prilogu je Banka dala pregled stanja depozita NBS na njenim računima iz čega se vidi da je iznos deponovanih sredstava tokom 2002. bio veći od onog koji je konstatovan u Izveštaju (kraj godine).

5. da je troškove obuke i prekvalifikacije radnika ZOP-a Banka sama snosila i to dovodi u vezu sa dodeljivanjem poslovnog prostora na besplatno korišćenje, te izražava nameru da, shodno Zaključku vlade od 27.05.2004, otkupi poslovni prostor i opremu.

   Savet smatra da je nečuveno da se najbolji poslovni prostor u državi, koji se nalazi na najboljim lokacijama u više gradova i kompletno je opremljen, a koji je u državnoj svojini, dodeljuje na besplatno korišćenje privatnoj banci. Još je čudnije da se umesto raskida ovog nepovoljnog sporazuma, privilegovanim korisnicima nudi mogućnost izbora između otkupa poslovnog prostora i prenosa akcija u vlasništvo Republike. Propisani rok za podnošenje prijava je tako kratak da se na konkurs očigledno mogu prijaviti samo postojeći korisnici prostora koji su znali da će konkurs biti raspisan. Sve ovo još jednom potvrđuje da se Nacionalna štedionica-banka a.d. nalazila, i još se nalazi, u izrazito privilegovanom položaju, što ukazuje na korupciju na najvišem nivou.

U Beogradu,
9. decembra 2004.

Preuzmite dokument u PDF formatu
Preuzmite Word dokument