Izvor: CINS

Autor: Anđela Milivojević

Kompanija Invej, koja je privatizovala poznatu fabriku pića Rubin, godinama je grubo kršila privatizacioni ugovor, ali je Agencija za privatizaciju, koja je bila obaveštena o tome, nije kažnjavala

U avgustu prošle godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetio je fabriku alkoholnih pićaRubin i zvanično otvorio berbu grožđa koja je počela u varvarinskom kraju, nadomak Kruševca. Dva meseca ranije u poseti Rubinu je bio i tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević.

Gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić smatra da je ova fabrika od velikog značaja za već uništenu privredu Kruševca.

,,Ja sa Rubinom, kao i sa svim ostalim preduzećima, imam dobru saradnju, Rubin je jedno društveno jako odgovorno preduzeće”, kaže gradonačelnik Gašić.

Iako postoji očigledna politička podrška poslovanjuRubina, dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), pokazuje da je privatizacija ove fabrike prošla uz gruba kršenja privatizacionog ugovora.

Zapisnici o kontrolama, čije kopije je CINS dobio odAgencije za privatizaciju, pokazuju da je kupacRubina, domaća kompanija Invej, koristila imovinuRubina za svoje poslove, zadužujući je hipotekama i kreditima. Takođe, Invej je uz pomoć hipoteka naRubinovu imovinu dolazio do novca kojim je finansirao obavezne investicije, što je kršenje pravila privatizacije.

Sama Agencija je bila svedok svih poteza Inveja, ali nije preduzela ni jednu konkretnu meru da kazni Invej i zaustavi dalje kršenje odredbi ugovora.

Takođe, i mali akcionari ove firme i radnici kažu da su zloupotrebljeni u procesu privatizacije, o čemu ćete čitati u nastavku priče koji objavljujemo sutra.

Invej je kupio Rubin 2005. godine, isplativši 20 miliona evra i obavezujući se da će u narednih pet godina uložiti još 11 miliona evra u fabriku. Invej je, inače, vlasnik niza drugih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji.

U upravnim odborima preduzeća koje je Invejprivatizovao sedeo je kontroverzni biznismenPredrag Ranković, poznatiji kao Peconi, koji je prema Beloj knjizi MUP-a Srbije iz 2001. bio blizak poznatom Surčinskom klanu, nekada najmoćnijoj kriminalnoj grupi u Srbiji. On je u Upravnom odboruRubina bio od 2007. do 2009. godine.

Peconi je hapšen u policijskoj operaciji Sablja 2003. godine, posle čega mu se sudilo da je utajio porez kroz sopstveni lanac kockarnica. Nakon devet godina suđenja, ovaj postupak je sud proglasio zastarelim. Ranković je poznat i po incidentu koji se dogodio 2010. godine, kada su njegovi telohranitelji, iz automobila u kojem se i on nalazio, pucali u automobil kojim se vozio Ljubiša Buha zvani Čume, zaštićeni svedok u sudskom postupku protiv Zemunskog klana i nekadašnji lider Surčinskog klana.

Kako se ugovor kršio

Kada su kontrolori Agencije za privatizaciju, u julu 2006. godine, prvi put otišli da provere poslovanje privatizovanog Rubina, otkrili su da je novi vlasnik tokom 2005. i 2006. stavio pod hipoteku preko 10 odsto imovine preduzeća, bez saglasnosti Agencije.

Pored hipoteka, Invej je izdavao i Rubinove menice za ugovore o jemstvu za potrebe Inveja i povezanih preduzeća - Monusa, Vitala i firme Milan Blagojević. Njihova vrednost je bila preko 20 odsto imovine Rubina, koja je samo godinu dana ranije, pre privatizacije, bila opterećena svega 3,8 odsto.

Među jemstvima koje je Rubin dao nalazilo se i preduzeće NINI doo u vlasništvu Jovice Stefanovića, biznismena koji je u privatizaciji kupio Jugoremediju i preuzeo Srbolek. Stefanovićje u dva navrata – 2010. i 2012. – hapšen zbog sumnje da je oštetio ova preduzeća.

Pored hipoteka, Invej je izdavao i Rubinovemenice za ugovore o jemstvu za potrebe Inveja i povezanih preduzeća - Monusa, Vitala i firmeMilan Blagojević. Njihova vrednost je bila preko 20 odsto imovine Rubina, koja je samo godinu dana ranije, pre privatizacije, bila opterećena svega 3,8 odsto.

Kontrolori Agencije za privatizaciju predložili su da se zbog kršenja ugovora Invej kazni sa oko 10 miliona evra (polovina cene za koju je Rubin kupljen). Međutim, Agencija se nije odlučila za ovu meru pa je Invej dobio saglasnost i prošao nekažnjeno.

Kontrola iz decembra 2008, kada su predstavnici Agencije ponovo bili u Rubinu, konstatuje još veće nepravilnosti. Kontrolori su otkrili ,,značajan odliv sredstava iz Subjekta (Rubin) prema Kupcu (Invej) kroz ugovore o zajmovima”, koji su doveli do drastičnog povećanja potraživanja Rubina - od 2007. do kraja 2008. za dva i po puta.

Rubin je uzimao kredite kod banaka, zalažući svoju imovinu kao što su apartmani na Kopaoniku i nekretnine u Kruševcu. Sav novac je zatim odlazio na račun Inveja, a na teret Rubina je ostajalo vraćanje kredita.

Invej je u tim poslovima Agenciji lažno predstavljao osnove za zajam. Tako je 2007. u ime Rubina uzet kredit u iznosu od preko tri miliona evra, za koji je Invej tražio saglasnost Agencije i u obrazloženju naveo da će novac biti iskorišćen za otkup grožđa.

Čim je, međutim, Rubin novac dobio, skoro celokupna suma je prebačena na račun Inveja po ugovoru o zajmu.

Rubin je tokom 2007. i 2008. toliko bio opterećen raznim poslovnim transakcijama Inveja da su kontrolori konstatovali nenamensko trošenje kredita i zaduživanje koje se odražava na proizvodnju i finansijski položaj Rubina.

Jedan deo novca je išao i ka preduzećima povezanim sa Invejem, a koja nisu imala nikakve direktne veze sa Rubinom, poput firme Monus i PIK Vrbas.

Rubin je uzimao kredite kod banaka, zalažući svoju imovinu kao što su apartmani na Kopaoniku i nekretnine u Kruševcu. Sav novac je zatim odlazio na račun Inveja, a na teret Rubinaje ostajalo vraćanje kredita.

,,Utvrđeno je da je Kupac (Invej) u 2008. godini pozajmio od Subjekta privatizacije (Rubina) iznos od najmanje 120.600.588,00 dinara, što je približno visini novčanih ulaganja Kupca prikazanih u revizorskom izveštaju… te je stoga Centar za kontrolu mišljenja da investicija nije izvršena u skladu sa odredbom 8.1.1. Ugovora prema kojoj je Kupac u obavezi da iz sopstvenih sredstava izvrši investiranje”, piše u izveštaju o kontroli, sastavljenom 2008.

Centar za kontrolu je nakon ovog izveštaja zapretio raskidom privatizacionog ugovora ukoliko Invej u naredna četiri meseca ne sredi stanje.

Rok da sva potraživanja prema Kupcu budu vraćena dat je do kraja aprila 2009. Prema sledećem izveštaju kontrolora, međutim, Invej nije ispunio obavezu.

Naime, zavisna preduzeća Inveja su dobijeni novac vratila Rubinu, ali sam Invej je vratio tek malo više od polovine svog duga i ostao dužan još pola miliona dinara.

Iako je zaprećeno raskidom ugovora, Agencija je odlučila da produži ponovo rok za izmirenje dugova i prihvatila predlog Inveja da se umesto novca u vlasništvo Rubina prenese Kafe Teatar (Café Theatre) koji se nalazi na Trgu Republike, sa naknadnim rokom za ispunjenje.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije smatra da ako Agencija nekim kupcima ostavlja više rokova nego što to predviđa zakon, bez ikavih propisanih pravila i merila, to upućuje da se radi o korupciji.

,,Postoji sumnja da je ovo još jedna u nizu privatizacija koje nisu valjano sprovedene”, kaže Vasilić.

Svih sedam izveštaja Agencije pokazuju da je Invej iz godine u godinu kršio neke od odredbi Ugovora, za šta mu je Agencija izrekla četiri opomene, zbog nepoštovanja socijalnog programa.

Na pitanje CINS-a zbog čega je Agencija tolerisala ovakvo poslovanje Inveja u Agenciji kažu da je raskid ugovora krajnja mera i da se pre svega insistira na ispunjenju obaveza, čak i davanju dodatnih rokova ukoliko se ti rokovi poštuju.

,,Naplata ugovornih kazni i bankarskih garancija, kao i raskid ugovora, po pravilu podrazumevaju dugotrajan sudski postupak sa znatnim troškovima i neizvesnim ishodom zbog neujednačene sudske prakse”, piše u dopisu Agencije.

CINS je u više navrata pokušao da razgovara sa predstavnicima Inveja o ovim nepravilnostim, ali do objavljivanja ovog teksta nisu pristali na razgovor.