Извор: ЦИНС

Аутор: Анђела Миливојевић

Компанија Инвеј, која је приватизовала познату фабрику пића Рубин, годинама је грубо кршила приватизациони уговор, али је Агенција за приватизацију, која је била обавештена о томе, није кажњавала

У августу прошле године председник Србије Томислав Николић посетио је фабрику алкохолних пићаРубин и званично отворио бербу грожђа која је почела у варваринском крају, надомак Крушевца. Два месеца раније у посети Рубину је био и тадашњи министар пољопривреде Горан Кнежевић.

Градоначелник Крушевца, Братислав Гашић сматра да је ова фабрика од великог значаја за већ уништену привреду Крушевца.

,,Ја са Рубином, као и са свим осталим предузећима, имам добру сарадњу, Рубин је једно друштвено јако одговорно предузеће”, каже градоначелник Гашић.

Иако постоји очигледна политичка подршка пословањуРубина, документација до које је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), показује да је приватизација ове фабрике прошла уз груба кршења приватизационог уговора.

Записници о контролама, чије копије је ЦИНС добио одАгенције за приватизацију, показују да је купацРубина, домаћа компанија Инвеј, користила имовинуРубина за своје послове, задужујући је хипотекама и кредитима. Такође, Инвеј је уз помоћ хипотека наРубинову имовину долазио до новца којим је финансирао обавезне инвестиције, што је кршење правила приватизације.

Сама Агенција је била сведок свих потеза Инвеја, али није предузела ни једну конкретну меру да казни Инвеј и заустави даље кршење одредби уговора.

Такође, и мали акционари ове фирме и радници кажу да су злоупотребљени у процесу приватизације, о чему ћете читати у наставку приче који објављујемо сутра.

Инвеј је купио Рубин 2005. године, исплативши 20 милиона евра и обавезујући се да ће у наредних пет година уложити још 11 милиона евра у фабрику. Инвеј је, иначе, власник низа других пољопривредних предузећа у Србији.

У управним одборима предузећа које је Инвејприватизовао седео је контроверзни бизнисменПредраг Ранковић, познатији као Пецони, који је према Белој књизи МУП-а Србије из 2001. био близак познатом Сурчинском клану, некада најмоћнијој криминалној групи у Србији. Он је у Управном одборуРубина био од 2007. до 2009. године.

Пецони је хапшен у полицијској операцији Сабља 2003. године, после чега му се судило да је утајио порез кроз сопствени ланац коцкарница. Након девет година суђења, овај поступак је суд прогласио застарелим. Ранковић је познат и по инциденту који се догодио 2010. године, када су његови телохранитељи, из аутомобила у којем се и он налазио, пуцали у аутомобил којим се возио Љубиша Буха звани Чуме, заштићени сведок у судском поступку против Земунског клана и некадашњи лидер Сурчинског клана.

Како се уговор кршио

Када су контролори Агенције за приватизацију, у јулу 2006. године, први пут отишли да провере пословање приватизованог Рубина, открили су да је нови власник током 2005. и 2006. ставио под хипотеку преко 10 одсто имовине предузећа, без сагласности Агенције.

Поред хипотека, Инвеј је издавао и Рубинове менице за уговоре о јемству за потребе Инвеја и повезаних предузећа - Монуса, Витала и фирме Милан Благојевић. Њихова вредност је била преко 20 одсто имовине Рубина, која је само годину дана раније, пре приватизације, била оптерећена свега 3,8 одсто.

Међу јемствима које је Рубин дао налазило се и предузеће НИНИ доо у власништву Јовице Стефановића, бизнисмена који је у приватизацији купио Југоремедију и преузео Срболек. Стефановићје у два наврата – 2010. и 2012. – хапшен због сумње да је оштетио ова предузећа.

Поред хипотека, Инвеј је издавао и Рубиновеменице за уговоре о јемству за потребе Инвеја и повезаних предузећа - Монуса, Витала и фирмеМилан Благојевић. Њихова вредност је била преко 20 одсто имовине Рубина, која је само годину дана раније, пре приватизације, била оптерећена свега 3,8 одсто.

Контролори Агенције за приватизацију предложили су да се због кршења уговора Инвеј казни са око 10 милиона евра (половина цене за коју је Рубин купљен). Међутим, Агенција се није одлучила за ову меру па је Инвеј добио сагласност и прошао некажњено.

Контрола из децембра 2008, када су представници Агенције поново били у Рубину, констатује још веће неправилности. Контролори су открили ,,значајан одлив средстава из Субјекта (Рубин) према Купцу (Инвеј) кроз уговоре о зајмовима”, који су довели до драстичног повећања потраживања Рубина - од 2007. до краја 2008. за два и по пута.

Рубин је узимао кредите код банака, залажући своју имовину као што су апартмани на Копаонику и некретнине у Крушевцу. Сав новац је затим одлазио на рачун Инвеја, а на терет Рубина је остајало враћање кредита.

Инвеј је у тим пословима Агенцији лажно представљао основе за зајам. Тако је 2007. у име Рубина узет кредит у износу од преко три милиона евра, за који је Инвеј тражио сагласност Агенције и у образложењу навео да ће новац бити искоришћен за откуп грожђа.

Чим је, међутим, Рубин новац добио, скоро целокупна сума је пребачена на рачун Инвеја по уговору о зајму.

Рубин је током 2007. и 2008. толико био оптерећен разним пословним трансакцијама Инвеја да су контролори констатовали ненаменско трошење кредита и задуживање које се одражава на производњу и финансијски положај Рубина.

Један део новца је ишао и ка предузећима повезаним са Инвејем, а која нису имала никакве директне везе са Рубином, попут фирме Монус и ПИК Врбас.

Рубин је узимао кредите код банака, залажући своју имовину као што су апартмани на Копаонику и некретнине у Крушевцу. Сав новац је затим одлазио на рачун Инвеја, а на терет Рубинаје остајало враћање кредита.

,,Утврђено је да је Купац (Инвеј) у 2008. години позајмио од Субјекта приватизације (Рубина) износ од најмање 120.600.588,00 динара, што је приближно висини новчаних улагања Купца приказаних у ревизорском извештају… те је стога Центар за контролу мишљења да инвестиција није извршена у складу са одредбом 8.1.1. Уговора према којој је Купац у обавези да из сопствених средстава изврши инвестирање”, пише у извештају о контроли, састављеном 2008.

Центар за контролу је након овог извештаја запретио раскидом приватизационог уговора уколико Инвеј у наредна четири месеца не среди стање.

Рок да сва потраживања према Купцу буду враћена дат је до краја априла 2009. Према следећем извештају контролора, међутим, Инвеј није испунио обавезу.

Наиме, зависна предузећа Инвеја су добијени новац вратила Рубину, али сам Инвеј је вратио тек мало више од половине свог дуга и остао дужан још пола милиона динара.

Иако је запрећено раскидом уговора, Агенција је одлучила да продужи поново рок за измирење дугова и прихватила предлог Инвеја да се уместо новца у власништво Рубина пренесе Кафе Театар (Цафé Тхеатре) који се налази на Тргу Републике, са накнадним роком за испуњење.

Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције сматра да ако Агенција неким купцима оставља више рокова него што то предвиђа закон, без икавих прописаних правила и мерила, то упућује да се ради о корупцији.

,,Постоји сумња да је ово још једна у низу приватизација које нису ваљано спроведене”, каже Василић.

Свих седам извештаја Агенције показују да је Инвеј из године у годину кршио неке од одредби Уговора, за шта му је Агенција изрекла четири опомене, због непоштовања социјалног програма.

На питање ЦИНС-а због чега је Агенција толерисала овакво пословање Инвеја у Агенцији кажу да је раскид уговора крајња мера и да се пре свега инсистира на испуњењу обавеза, чак и давању додатних рокова уколико се ти рокови поштују.

,,Наплата уговорних казни и банкарских гаранција, као и раскид уговора, по правилу подразумевају дуготрајан судски поступак са знатним трошковима и неизвесним исходом због неуједначене судске праксе”, пише у допису Агенције.

ЦИНС је у више наврата покушао да разговара са представницима Инвеја о овим неправилностим, али до објављивања овог текста нису пристали на разговор.